-Nemam za struju, jer otplacujem kredit za stan, koji sam uzo na kredit jer nemam para, jebiga, otplacujem kredit za juga, a gorivo uzimam na kredit. Odo sad do prodavnice, da uzmem kiflu i jogurt na kredit, a mogo bih i po sladoled deci na lizing, a mozda i necu, jer treba mi para: sutra je rata za dedinu sahranu!

- Dvadeset i dve godine. Dvadeset i dve godine, sine, imam ovog juga i vidi šta je kvalitet! Lampica za gorivo se nije ugasila svih ovih godina, a ni jednom je nisam menjao! Vidiš kako radi, k'o nova!

Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!

- I da zaključimo, kao što vidite iz priloženog, a što je potkrijepljeno i s brojkama, naš projekt zadovoljava sve uvjete koje zahtijevate od nas i zbog toga se nadamo dugoročnoj plodnoj suradnji među našim firmama.
- Mali, dolazi vamo.
- Recite šefe.
- Sve je ovo lipo i krasno, ali znaš da je ovo otpočetka namješteno te da vlasniku firme Aluminixa dugujen uslugu.

- Sve je to lipo i krasno što si fakultetski obrazovan, kulturan, pažljiiv, dobar, ali meni treba orator s njihalom strave te debeli novčanik.

- Hm, završili ste kao prvi u klasi, dodatne vještine su impresivne, dobio sam informaciju da ste vrijedni, temeljiti i odgovorni; uglavnom sve je to lipo i krasno, ali kako mislite raditi u državnoj službi bez iskaznice vladajuće stranke?

1. Ako te ona odbila, idi ubij se odmah. Nju nije jebao samo ko je nije pitao.
2. Koji sam ja jadnik, nju nisu jebali samo oni koji je nisu pitali i ja.
3. Svi su je jebali, a jedino ja nisam imao muda da je pitam.

"Kad će ručak, zar nismo rekli u 3?"
"Nije kad je rečeno, nego kad je pečeno."

"Kad ćeš već jednom da se središ, znaš kolko imaš godina? Vreme ti je."
"Nije kad je rečeno, nego kad je pečeno."

Prvi dan škole:

Učiteljica: Ajde ti mali iz zadnje klupe, kako se zoveš?
Učenik Tomislav Nikolić Tomica: Učiteljice, je l' me zato budite?

Jedna rakijica može, dve su puno ali tri su malo..

- Alo, care, pa ti si sabrao datum sa računom.
- I vreme je novac, gospodine.

- Šta je bilo, što si takva?

- Znaš ti šta je...

- Šta? Je l' smrdim?
:njuška se:

- Sad me i podjebavaš, dobro...

- Reci šta je, nemam vremena za ove igrice.

- Danas ne jedem ništa što je braon boje, a ti si opet kupio mušmule, šta sam ja rekla za četvrtak, samo belo i crveno na stolu, hoću svetlost u noći punog meseca i lucidne snove!

- Ma, jedi govna.

- Direktore, ovaj moj slabo stoji s ocenama, a treba mu papir da je završio školu pa da ga vodimo kod sebe u Švajcarsku...
- Šta ja tu mogu? Nek se potrudi, nek zapne malo...
- Ma može on da zapinje koliko hoće kad je glup ko noć. (vadi kovertu i diskretno je stavlja na sto)
- Ma znaš šta?! Dobar si ti čovek. Tako da... ...ne brini, to ti je rešeno.

---
- To, lutko, taaaakoo, taaaako...
- Gospodine, gulp, načelniče, čula sam da je, zagrrc, upražnjeno mesto za savetnicu u odboru, srrrk...
- Mhhhmmmmm... To ti je rešeno, luče, samo nastavi...

1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.

Žurka određene političke partije- sve besplatno.
-Mare brate, lakše malo s tim štokom, neumjerenost u jelu i piću je smrtni grijeh!
-Ma pusti me sad, kad je džaba i Bogu je drago!

Primjer iz života:
Drug i ja ručali u nekoj buregdžinici, konobara nije bilo tu, pa mi ostavimo pare na stolu, koliko smo dužni. Izlazimo i onako mahinalno pogledamo kroz prozor ka našem stolu, kad ono neki policajac koji je sjedio do nas, nagnu se i pokupi pare sa stola koje smo ostavili.
Pitam ja druga: Viđel bolan šta onaj uradi?
A on će na to: Ma pusti ga, kad je džaba i Bogu je drago.

- Opet suva kita večeras?
- Jok! Vodim neku malu na gajbu, biće metanja u sondu! Jebaću kao da mi je prvi put, svršiću za minut, ako ga i budem znao pristaviti.

Koj sad kurac ti dolaziš i šta hoćeš od mene
(kratka priča)

- Nemam vremena da se vidimo.
- Baš nemaš vremena.
- Baš nemam vremena.
- Pa šta radiš.
- Radim nešto obaveze neke.
- Pa šta.
- Pa nešto nije bitno.
- Ok onda.
- Pa ok.
- Baš mi je žao.
- Jebiga i meni.
- Mislila sam da repriziramo.
- E nema šta da se reprizira pun mi je kurac repriza s televizora usranih parizera i svih tih tizera žviota i ostalih mizera.
- Ok kako god.
...
- Aj za pola sata, Malina.
- U redu Aljoša Vučkoviću zaboravila sam kao beše u seriji ti ime.
- Ok je.

U filmovima skupe produkcije sada bi rekli: ne, ovo je pogrešno ali ovo je Vruć Vetar kome nikako da smisle kraj i na kraju nećeš ići u Beč na frizersku akademiju već pašče prolazi pustom vrelom ulicom liže omlet od sladoleda spalog s drške koji je lizala labilna gospođa što njiišti ulicom - poremećaj neki a inače normalna.

" Еј , матори , ајде дај још тог хорса , чука 'ће ми рикне .. "
" Ма какви матори , треба да остане и за сутра .. "
" Што можеш данас , не остављај за сутра. "

Само, топови Душана не би спасили од смрти. Опет би га наследио неко нејачак.