Niko drugi nije ni blizu da razume i pojmi celu veličinu tvoje kuloće, pa moraš sam da je pretočiš u reči. Kad ovom rečenicom započneš dan, uspeo si. Kada ovom rečenicom završiš dan, znaš da ti nema ravnog.

Kaže svaki novoraseljeni rom kad se probudi u onim urednim kućercima

Pitanje koje često pijanac postavlja sebi pred zoru.

Догађај или доживљај, који се десио, а приликом ког сте увидели да је сличност са неком дефиницијом потпуна, па вам пролети ова реченица кроз мисли.

Kažemo drugu koji ne vozi baš dobro pa mu svi sviraju.

Klasična izjava onih koji ne umeju da uživaju u zimi i snežnim zajebancijama (a nisu beskućnici).
Favorizuju leto i vrućine sve dok konačno ne dođe to leto i te vrućine. A kad to napokon dođe, onda jebu mater omorinama i pominju zamrzivač kao jedino sklonište za trenutne probleme.

Biću kratak. Dobro - ne baš toliko kratak, al' opet dovoljno kratak da ne morate da skrolujete jebenim mišem...sem ako, fazon, ovo ne čitate sa moba u kom slučaju slobodno mož'te da pređete na sledeći pasus.

Elem, na današnji dan, pre tačno 3 godine iliti 1095 dana, jedan mladi, nadareni, a iznad svega obdareni pripadnik naroda nebeskog, kreirao je svoj jedinstveni nalog na sajtu "Vukajlija" i, ne očekujući ništa a dajući virtuelni pristanak na momentalnu predaju svake eventualno-nastale intelektualne svojine na njemu, upustio se u stvaralački zanos koji ga nije napustio do dana-današnjeg, mislim da je ponedeljak, nemojte me držati za reč. U tri godine koje su usledile pomenuti je marljivo popunjavao praznine i rupe u narečenom rečniku slenga, a neretko i stvarao "nove" - dakle, one koje će možda neke mlađe definidžije pokušati da zapuše, Bog nek' im je u pomoći u tome. Sada, međutim, kada se nalazi pred novim poglavljem svog bivstvovanja na stranicama koje su značajno doprinele porastu značaja reči "kurac" u srpskom jeziku (ali i njegove dioptrije; prim.prev.), pomenuti jubilejom opterećeni autor proživljava trenutke takve NEINSPIRISANOSTI da ga je pomalo i strah za budućnost, uopšte da ne pominjemo večernju probu sa sindikalnim i vazda za muziku neraspoloženim orkestrom neimenovane koncertne kuće u kojoj ima čast da robuje zarad jebene vize. Eto, prilika je takva a i okolnosti pomenute da je red na vas, drage moje kolege i koleginice autori, da pomognete ovom nesrećniku da nađe odgovor na pitanje iz naslova i tako otkloni i najmanju moguću sumnju u (be)smisao koji bi potencijalno mogao stajati iza istog. Aj' živbio. Ja, mislim...

Poklik prilikom gledanja televizije kada se na istoj pojavi velika grupa Kineza.

Racionalno tragicni i pre svega istinit zakljucak svakog coveka koji se ikada zapitao ' gde ja zivim?'.

Reci koje ti prodju kroz glavu kada dete u parku uperi prstom u tebe i pita baku " Sta je to?" .

Zapitamo se kada u garaži predviđenoj za dva automobila, a u koju smo 'na foru' ugurali treći, ne nađemo jedan pri sledećem loadu. I to uvek pojede najbolji auto!

Ironični krik koji bi bio adekvatan pri pomenu nečije plate. Tačnije, jedina gora sorta od ljudi koji besomučno cvile nad svojim životom i nemaštinom, pritom ne čineću ništa da to promene, jesu upravo oni drugi koji se svojom basnoslovnom kvaziplatom kurče.

Da li je i jedne i druge iko ikada naučio da je alfa i omega nekulture pitati nekoga o visini primanja, kao i pričati o svojim? Ali nažalost, onomad pre desetak godina, pristigoše strane banke i ostale firme i firmice, zaposliše lepe devojčurke i simpatične mladiće u roze košuljama, podeliše im službenog Punta i solidnu platu. Počeše majke širom čaršije da se prave važne. Svakog dana, same su u svojoj glavi pravile povišicu svom detetu, da bi cifra bila što zvučnija. Deca mahom počeše da kupuju automobil, nameštaj, televizore, telefone, garderobu, da bi ta šarada uspeha bila još verodostojnija. Srećom, pa ih kao roba banke, niko nije proveravao na kreditnom birou. Mama je konačno mogla komšinici Stani, čiji je sin lekar, da kaže "In jor fejs, sakr!"

Postao je i u okolini opšti sram, greh i blam da se radi za sitne pare. Jebeš to što na televiziji kažu da je prosečna plata trista evra, kada se svuda okolo nabijaju na nos zarade čuvenih Neltova, Delti za ovo i ono, ejč ar menadžera, kontroling asistanta i sličnih zanimanja za koje ni profesor na ekonomskom fakultetu ne bi mogao da razazna čemu služe. Od nemoći da budu konkurencija ovom top menadžmentu, počeše tako svoju platu da naduvavaju i obične kasirke, prodavačice u buticima, čuvari parkinga i domari. Sa strane posmatrano, porast siromaštva u Srbiji proporcionalan je porastu primanja. Nešto ne štima? Kada pa jeste kod nas?

Trenutak kada shvatis da se 5 tvojih napušenih drugara prevrnulo u šatoru za 2 ljudi i da nemogu pronaći izlaz.

Ono sto pomisli Srbin nakon sto mu prodje nedelja a da ga nista nije sjebalo.

Rečenica koju izgovori sveže izdobijani narkoman, kada mu iznad glave proleti jato vrabaca.

Uslik koji ti se javi kada posle dugo vremena odgledaš neki crtani film iz mladosti, i shvatiš da danas Mikiju, Šilji, Hi-Menu, Nindža Kornjačama, Šrederu i ostalima glasove sada "pozajmljuju" neki novi glumci , uz izmene teksta koji su izgovarali....

Misao koja je Jablanu prošla kroz glavu pošto je pojeo nekoliko snopova zobi u koje je Lujo vješto, čobanski, umiksao živa jaja.

Реченица која се отргне из уста мужјака у друштву када поред њега прође припадница женске врсте са позамашним попрсјем.

Кад видиш Вукајлију, Југа и Ободинов бојлер. С тим што Југић и Ободин ипак имају и даље неку перспективу.

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.