Ona minijaturna tiha persona koja celo veče sedi negde u pozadini i blago kulira, posmatra situaciju, ždraka na finjaka; najednom, odvali do jaja foru, najčešće poklopi nekog tako dobro da mu se smeje ceo čopor, kao kvisko u najboljim danima.

Vojska, kao nekadašnja prva i poslednja etapa socijalne verifikacije, roditelju muškog deteta bila je jedini izvor feedback-a o njegovim čovekotvornim podvizima. E kad nešto do odlaska u vojsku ne uspeš da vospitaš, ne ostaje ti drugo, nego sedi kući plači i vrti frazu iz naslova.

Tip ljudi koji samo priča, a ne radi ništa. Sedi u hladu i gleda druge kako rade i još im priča kako ne rade to kako treba.

Rečenica koju na žurkama, sedeljkama i pijankama na kojima se okupljaju ljudi različitog muzičkog ukusa (i neukusa) izgovaraju ljudi koji ne pridaju toliki značaj muzici, ne obraćaju pažnju na muziku kada su u društvu ili "slušaju sve".

Novine koje sluze da se na njima sedi na fudbalskim utakmicama kad nema adekvatnih tribina,a mogu i da posluze da se papagajima i ostalim zivotinjama koje zive u kavezu stave u dno kaveza radi lakseg ciscenja...

Dva ili chetiri multimilionera trchkara po, suncem okupaom, terenu trudeci se da stigne stilizovanu lopticu skochicu, dok oko njih sedi gomila invalidnih budala (takodje multimilioneri) koja nema pametnija posla pa umiruci na 60 stepeni u tishini prati putanju gorepomenute loptice...

Ova rečenica je jedina uteha razočaranom ocu koji dva sata sedi u čekaonici ispred porodilišta i sa strepnjom očekuje vesti, a onda izlazi babica i kaže mu da mu je žena rodila "zdravu i lepu devojčicu" , po četvrti put!

Krupnim slovima je ispisano na plakatima S.R.S-a. Na kojima se vidi Šešelj kako sedi ispred lap topa sa slušalicama na glavi, što ne dvosmilseno govori njegovom glasačkom telu na kakvim je mukama dotični i kroz koji pakao prolazi.

Fiksni.
Sedi kući po ceo dan, ne gubi se svaki čas, ne cinkari gde si na GPS-u, nema troškove jebenog rominga, ne troši bateriju, ne šalje poruke namenjene švalerki na ženinu adresu...
Pametnica!

Ime za predmet koji emituje pokretne slike. Medjutim, vrlo cesto koristi se u pogresne svrhe i u pogresno vreme, te izgleda kao da neko saopstava da sedi i gleda u predmet zvani TELEVIZOR, a ne u njegove pokretne slike.

Kulturno-podjebavajući način da pozdravite prijatelja kojeg posećujete dok se oporavlja od operacije urasle dlake na trtici, usled čega ne može da sedi, nego dve nedelje može samo da leži i to isključivo na boku.

Ja MAN... smotaj 1 booXnaH i sEdi poRRed crnje ti objasNee shTo je rAstA.. Powooccie jean dim, izgooBie ruKe, nasstawee da koocash dReDovima, rašeeRRie crillA, polleTTi ka sUnCu, SunCe je Dža . . . sada znaš šta je rasta...

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

Narodna muzika: Svilen konac, Jecam zela Kosovka devojka, Sanak me mori... Saban Saulic, Snezana Djurisic, Toma Zdravkovic, Silvana, Zvonko Bogdan...

Turbo-folk: Budna od nerca, Zena zmija sedi za sankom, Ma neka si ziv i zdav, potopicu ovaj splav, A kod tebe su jos uvek moje gacice... Seka Aleksic, Goga Sekulic, Tina Ivanovic, Milan Stankovic...

Standardna pojava pri rođenju deteta. Muž časti i hvali se kako je dobio sina i naslednika, a komšija koji je dobro potegao da mu žena zakači, sedi u ćošku kafane, prihvata ture koje naivni muž šalje i podmuklo se smeška.

Omiljeni profesorski način davanja jedinice. Iznerviran količinom neznanja koje izgovarate, uz ono sedi, videćete kako laganim pokretom zgloba hemjiska ispisuje jedinicu ... Onaj ko nije osetio keca iz zgloba ili nikada nije išao u školu ili je velika štreberčina..

Kokanjaš je osoba koja se nepozvana pojavljuje na velikim slavljima, pre svega svadbama.
Bitno mu je da poznaje bar jednu prisutnu osobu.
Za vreme slavlja, on će se prvo uhvatiti u kolo, ako vidi priliku, a zatim će sesti da jede i pije, ako da je to najnormalnija stvar na svetu.
Većina domaćina, ne želeći da pravi scenu, ili smilovavši se će ga/je i sami pozvati:'' Ajde, kokanjaš, sedi da jedeš.'' Čak imaju i ekstra mesta postavljena za te nepozvane goste.
Kod onih koji to ne praktikuju, ili imaju knap mesta za pozvane goste, kokanjaši će tražiti od te osobe koju poznaju, da im iznese nešto da popiju, a piju ko smukvi.
Po tome su i čuveni.

Osoba koju mrzi da živi. Isto što i slenzara iliti mrcina.

Od pamtiveka, predmet izbegavanja i omalovažavanja na ulici. Ona pored koje prolazimo kao pored "turskog groblja" dok ona sedi na hladnom betonu čekajući da joj neko udeli dinar kako bi imala za leba.

Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.