- Драга масна ти је коса, клизе ми узде из руку, изгинућемо!
- Па намотај мало каубоју, за који мој сам пуштала овол'ку косу...

Konji se menjaju,samo kočijaš ostaje isti,narod-vlast u Srbiji.
Knez Miloš Obrenović je jednom pitao svoje savetnike šta narod kaže,dobio je odgovor da narod ćuti.Premudri knez tada reče:
"Popuštaj kajase,'lebac vam jebem!Dok raja ćuti nešto muti!"
Svaka sličnost kneza Miloša sa današnjim srpskim vladarima je namerna!

- I, glavo? Kako ti u braku sad kad je prošla cela halabuka oko svadbe i štatijaznam?
- Ma super, stvarno, praktično se ništa nije promenilo u našem odnosu, tipa, samo se sprdamo sa onim "ćao, mužiću" i "ženo, šta ima da se jebe", hehehe...
- Znači, čvrsto držiš dizgine u svojim rukama, a?
- Tako nekako, hehehe...
- E, ae na piće neko.
- U, ne mogu sad, matori, treba Marinu da vozim na školu horoskopa pa taštu kod gastroenterologa...aj drugi put ćemo...
- Važi, tebra, nabavljam do te prilike i šećer u kocki pa da te počastim kad zaslužiš...
- A?
- Ojsa, ojsa, prske, prske!!
- Njiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!

-Pazi budala, opet turili Bajkovića međ stative! Ima mu proture pet komada kroz pupak. Ko li gura tu rupetinu...
-Bušnu rupetinu.

-Znaš koju sam machxetinu smuvao? Zlatiju iz Oglađenovca. Asam fraer a?
-Odma matičara zovi. Pa gde nju nađe? Dno dna, rupetina od devojke.
-Može biti... al je od sinoć bušna rupa, OJHA!

Zena: E htela bih u kupovinu ali nemam pare, uzdam se u tebe da nabavis neke pare do sutra...
Muz: Dobo...
Baba: Uzdam se u tebe Dragane da ces da me vozis do bolnice...
Zet: Imao sam neki plan, ali... Dobro...

Naziv atkinja inače potiče od turcizma at, često korišćenog u našoj epskoj narodnoj poeziji. Inače, at nije bilo kakav konj, već izuzetno snažan i plemenit, te se takvo značenje provlači i danas za taj izraz i njegove derivate.

- Taaako srce, tucaj me...
- Mfhm...
- Tooouu...hajmo uzde bejbe...
- Mfhm!
- E ček bre malo! Opet tvoj nožni palac pod mojim nosem?! JESAM LI TI REKLA DA NAS NE SNIMAŠ VIŠE SELJAKU JEDAN NEDOKAZNI!?
- Ma... ćuti dok te karam bre! Kokucudači šuto uke! Hii jaa!

- Ajd baja, kuš kući, i tamo te svi znaju, sjedi sa nama, namiriši se ljudstva.
- Odo', znaš kakava mi je situacija, ne mogu više rokati...
- Znači mala zategla kajase...
- Jebi ga, krupna žena sitna djeca.
- Znam, nije ti lako, al pošto je takva stvar može ti se štošta tolerisati.

trenutak...kada posle dugotrajnog plača...(izazvanog bahatim ponašenjem vama drage? osobe, prema vašem već napaćenom srcu)... odete u kupatilo da se dovedete u red...ali...nakon suočavanja sa crvenookim, zajapurenim, oteklim likom (u kome nakon izoštravanja slike prepoznate sebe) u ogledalu...bedačenje "uzjaše" vaš ego i orgija kao sam nečastivi..sve dok se ne trgnete i ne uzmete uzde u svoje ruke

Vidi ga mali, pljunuti deda Milorad !
Kako bre baba pljunuti, kad deda Milorad bio smeđ a dete cnokoso ?
Ma zajebi to, gledaj kako drži uzde od konja, Milorad 101% !
___________________________________________________________________
Đole je pljunuti tata , gledaj ga!
Kako pljunuti, kad mu mama crnkinja ? Vidiš da je više povuko na crnce!
Jeste , al gledaj taj osmeh i tu građu tela, pljunuti tata 100% !

☆ Šta ovo trešti?
☆☆ Stara mašina za robu, sine.
☆ Al' je nova već išla u kurac?
☆☆ Nije, mater ti je htjela jahati bika. Pošto nemam novaca i ne želim te samog odgajat nakon što slomi vrat, a da i ne slušam materino zvocanje, montira sam staru.
Opa draga, pa ovo je dosadašnji rekord. 9 sekundi. Prirodan talent. Samo čvršto drži uzde, ovaj krpe.
☆☆☆ Crkni stoko.

- Kume, snago moja, živ li si čoveče? Ko nas to posvađa?
- Niko kume ne daj Bože, nego znaš kako je, žena, kuća i to...
- Znači kuma stegla uzde. Nevalja ti rabota, ako je sad pustiš da preovlada najebao si!
- Misliš da se ja razvodim posle šest meseci braka što ona ne zna da kuva? Mada i ne puši nešto specijalno, više ga glođe a to me jako nervira!

Мужјак: "Мацо, 'ајде само мало, макар језиком га пипни."
Нежна: "Не знам, куцо, некако ми то глупо, мислим, шта бих ја радила с њим у устима...?"
Мужјак: "Мени је тако лакше, а и желиш ваљда да ме мало усрећиш вечерас, зар не...?" :смешак:
Нежна: "Па дооооброоо, али само мало..."

'Вата је за узде, набија јој до балчака спутавајући гласне жице у смисленом изражавању којим би маца описала тренутно гушење, када на врата...

Ћале: "Дедер, куцо, 'ајде ти сада да те мало ја поразговарам по бубрезима, пичка ли ти материна!"

Srbija 1872...
- Jebem li vam Vavedenje u pičku i ko vam dade prvi uzde u ruke, serem li mu se u usta, sklanjaj tu kavrgu odatle jebo' li te otac ludi! K'o na krivak, evo ih gedže otpao im točak sa kravlje zaprege pa se natrtili na sred puta! Alo bre gegule, steram vam ga majke, sklanjajte tu bakabondžu sa druma!

Srbija 2012...
- Jebem li ti čedo upišano da mi je znati kod kog govnara li si polagao da mu ga skarabudžim majci u prkno usrano ja! Pogledaj ovog majmuna! Alo bre pederčiću, da l' imaš žmigavac žmignem ti ga ženi u pizdu ja! Nema prijatelju, zadnje vreme došlo, svaka budala može da kupi dozv... Nabijem ti ga majke i tebi i onom ko ti dade Juga jebali te svi iz Fiata sa Dinkićem na čelu!
- Možda čovek nema para za bolji auto?
- Ma nabijem mu ga majci i njemu, ko ga jebe što nije učio školu!

Nakon što je odgledao dio filma "Obračun kod O.K. korala", Miško Cvetić, stanovnik sela Doratovići i vrlodobar učenik I razreda osnovne škole, istrže se iz dedinog krila pa krenu sa ukaoubojičavanjem. Vodom iz bokala napuni pištolj, zadjenu ga za trenerku, oko vrata sveza mamino maramče a na glavu stavi dedin lovački šešir. Izađe u dvorište, pa s noge na nogu odskakuta do snopa pritki prislonjenih uz drvenu šupu. Iz snopa izabra najbržeg vranca, na vrh zaveza pertlu, te ga zajaši.
Dječak povuče pertlu k sebi, a "konj" , kao da se propinje na prednje noge, savi se u obliku luka. Kroz prazan prostor između prednjih zuba prvačić ispljunu sok od čunga lunge, puma patikom obode pritku, te povika odlučno:
- Kaman, idemo! Njihaaaaa!
Dok jednom rukom čvrsto drži uzde i hrabro hita ka ćumezu, drugom sa glave skida šešir pa njim vitla iznad glave, rastjerujući po dvorištu živinu. I dok kokoške u bijegu traže spas, za dobrom pritkom prašina se diže.

Kauboj konačno stiže do O.K. ćumeza. Siđe s pritke, priveza je za parmak, pa se laganim korakom uputi ka blatnjavoj ledini.

Mali revolveraš stade ispred neprijatelja i procijedi kroz zube:

- Vidim, nisi pobjegao. Hrabar potez.

Ne dižući glavu, pevac nastavi kljucati zrnevlje pšenice.

- Sam znaš da se ovo može završiti samo na jedan način. Avlija je mala za nas dvojicu - nastavi revolveraš.

Pevca uznemiri dječakov glas, podiže glavu i okrenu se prema njemu. Resa zadrhta na prohladnom novembarskom danu.

Revolveraševe oči se usitniše, postadoše kao dva zrna sačme. Ruka oprezno krenu prema vodenom pištolju, u zraku se osjeti mokar pevac.

- Miško, odmah u kuću, nisi ništa jeo! Jedi pa se igraj! - sa balkona se prodera mama, i kriška hljeba namazana domaćim kajmakom spasi pevca od sudbe zle.

Ugostiteljski objekat "Roda", porodična firma sa problemima u menadžmentu, sastav: Dragan Vučićević, odevna kombinacija džemper, štofane teget pantalone i pripadajuće cipele, vlasnik lokala; zatim dve brkate kuvarice, pijani kelner, gazdarica-šankerica i ćerka konobarica po potrebi.

Voditelj emisije kreće sa upoznavanjem vlasnika, srdačno rukovanje nije uticalo na oštricu Saše Mišića koji je bez ustručavanja predočio gazdi sloj novina ispod nogara jednog od stolova. Mahovinu na slaniku i korišćenu pikslu ostavlja za kasnije, da bi ostvario prisniji kontakt za publikom, jer on šapuće i svi moramo da se približimo. Cilj je da se u tajnosti izvrnu sve grozote ove udžerice ispred objektiva Prve TV a iza gazdinih leđa. Zatim sledi ispit za konobara. To je najlakše jer ako je konobar loš onda je on glavni šraf i onda se treba zameniti i onda je Sale već napravio jedan veliki i siguran korak za restoran Dva Em u Lisičjem potoku. Onda malo uđe u kuhinju da se posere po kuvarima malo prelazi prstom po najzabačenijim delovima gle crno pa pokazuje, zatim se sapliće o nepostojeće kablove, da bi na kraju ako slučajno nešto padne sa neke police stavio limeni šlem na glavu kako bi šaljivo interpretirao opasnost do koje dolazi kada je radni prostor neuredan.
...

Saziv osoblja: kuvarica se bekelji dok je Saša ne opomene, gazda 'vata muve a gazdarica nepomično stoji kao da čeka smrtnu presudu, sa najteatralnijim izrazom lica koji ste videli.
Gazda vi ste krivi za sve, šta ćemo sad?
Odsutan pogled polako prelazi u zabrinutost jer gazda ne može tačno da se seti šta ga je saša pitao dada slane palačinke ovaj...šta ste me pitali, ono prvo šta ste pitali?
Prasak u smeh, gazdarica se isprdela kako nije u životu, ćerka propada u zemlju, sve će to moći da se emituje već za 2 meseca i svaka šuša će moći da vidi kakvi su to snobovi od roditelja. Osoblje rezervisano, nazire se osmeh, ali bez ismevanja, jer gazda već sutra kada se ugase kamere može da im nalupa šamare i skreše platu. Kad je gazdarica zatvorila ventil za zadovoljstvo, gazda stavio uzde da se iskontroliše, popio bensedin i sa najvećim naporom upregnuo sve moždane vijuge koje su mu preostale i uopšte kada se cela atmosfera stabilizovala mudri Saša je ponovo otpočeo za predavanjem. Na kraju sastanka ovi svi kao dižu stisnute ruke kao u teletabisima to matori ovo čekam. Sutradan sve isto, Sale se osvrće na jedan tipičan dadaistički način problemima restorana jer njemu je više dosta, na početku je bio pokretač ali sada želi da stvar sama ide. Nalepnice sa logom preduzeća se lepe na ulazu, postavlja se mali reklamni bilbord, mikrofon se penje na dva i po metra do govornog aparata majstora koji upravo završava i nije mu do zajebancije, škale su starije i nisu baš sigurne ali ajde kad već dajete pljeskavicu i fantu mislim da je ovo trebalo i ranije da se napravi odličan posao prava stvar sve je dobro idemo srbijo na noge duh radničke klase nije izgledao veselije u istoriji prokleto želim da napravim tu jebenu reklamu sa imenom restorana! Pred veče gazda lokala je podelio flajere po trgovačkoj školi i hrpa studenata i školaraca bez dinara u džepu pohrliće da pojede sve što nesrećni kuvar bude uspeo da napravi. Sledeća scena veseli studenti u kadru, na pitanja se odgovara sa potpunim izostankom teatralnosti i iskreno, svi su oduševljeni kvalitetom usluge i sigurno će u budućnosti još nebrojano puta navratiti ovde. Na kraju cele pustolovine, kao simbol trijumfa, Sale izabere najvrednijeg člana preduzeća da mu okači kecelju oko vrata. Ako je u pitanju zadrigla brkata kuvarica samo se uhvati za krajeve i rastegne kao dres na promociji novog fudbalera.