Izgovor za smotanost, osoba starijih od 35 godina.
Izraz koji koriste osobe koje su uvek bile smotane i nespretne ali kako su strarije same sebe uvere da im je ta smotanost došla sa godinama.

Utešna prvodecembarska nagrada najjeftinijeg pakovanja uz najveći faktor stvaranja zablude u očima posmatrača da ti jebeš.

Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...

Ono što ti mesar uvek pridoda na željenu gramažu.

Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.

Naizgled samo velika drvena kašika koja služi za mešanje jela, u rukama pobesnelog roditelja ona postaje sejač straha među decom.
Pored varjače i oklagija ima svoju alternativnu primenu ali se njome ne deluje već samo preti, zbog debljine iste.

Siguran znak da je isti propušio.

Fraza koju koristimo dok uzimamo iz tuđe ruke pruženi novac za koji tvrdimo da nema potrebe da nam se daje.

Termin Rave je prvo ušao u upotrebu u Britaniji kasnih pedesetih odnoseći se na divlje boemske žurke tog vremena. Vratio se osamdesetih godina u vidu ilegalnih londonskih kućnih žurki. Rejv je zapravo ilegalni celonoćni događaj. Obično održavan u klubu, šumi, napuštenoj hali, zapravo bilo gde gde se može smestiti audio sistem i mnogo ljudi. Vlasti u Engleskoj su se konačno izborile sa rejvom 1994 izdavanjem akta o sudbini kriminala i javnog reda. Od tada se rejv javlja kao celonoćna organizovana žurka, više ne samo u Londonu, već je počeo da uzima maha svuda po svetu. Rejv muzika je ono što većina naziva dens muzikom. Sa druge strane, pošto je zabranjen, počinje da se kombinuje i spaja sa psihodelicnim trensom koji dolazi sa drugog kraja. Od tada su rejveri i trenseri jedno, mada danas retko viđeni, spadaju u izumirujuću vrstu.
Danas rejva (u pravom smislu te reči) gotovo da nema. Ljudi ga uglavnom shvataju kao žurku sa muzikuom u vidu "serije ponavljanih udaraca" i mnoštvom izgudranih, što verovatno i jeste, jer više ni nema smisla. Likovi koji danas posećuju rejv čuju isto ono čto i naše mame i tate tuc-tuc-trš-trš, ali ekser tako leži uz to. A ti isti likovi su pre par godina pljuvali one narkomane sa kosom u duginim bojama i slušali tehno folk i srpski dens devedesetih, a danas ih možete videti prekinute kako stoje u prvim redovima i govore "idemo!", a ribe, novopečene rejverke, dolaze u helankicama i topićima i vrte guzicom misleći da je to isto kao i da su otišle na fensi haus zurku.

U mom gradu ima mnogo stanovnika, ali malo ljudi. Čini mi se da bi ih stolar Mića, koji ima svega tri prsta mogao tako nabrojati. Mnogo mi se brate keze, ko god me vidi. Komšije u zgradi, kad mi saopštavaju da je otišla informatika, oni pod maskama kad odluče da naplaćuju deratizaciju, pandur kada mi saopšti da za moju dobrobit mora da me kazni. I svi oni to rade tako uljudno, ne može čovek ni da im zameri. Samo im jedno brate ne valja, stalno mi se keze. A meni se čini, da mi se makar nasmeše, onako saosećajno, pa da bi mi i ta muka nekako lakše pala.
Jednom mi se eto desilo, čuknem neku peglicu, moja krivica. Sve ja to lepo prihvatim i nađemo se na ceni od 150 evra, čisto da ne cimamo organe reda. Znam ja da ne vredi ona cela toliko, ali eto, nema veze. A taj nazovi ga čovek, dok mi uzima novac razvukao kez od uva do uva, da nema ušiju, smejao bi se oko glave. I tu meni puče. Kažem mu ja zar ne može da se nasmeši normalno, ljudski. A on će meni, to kad dobiješ rak, pa ti budu saopštavali, onda se nadaj tom osmehu, oni su profesionalci.
A ja nigde ne tražim, uvežbani osmeh, ja tražim čoveka.

Rođen u malom mestu.Obećavao je.Nadao se boljem sutra.Sanjao da bude glumac.Oca odneo je rat, pa je briga oko porodice spala na njega.Radio je mešalicu.Do jučerašnje dete postaje čovek.Ne svojom voljom.Uz mnogo žuljeva i litre prolivenog znoja , počinje da stiče.Pitao se za koga, jer živeo je sam, otuđen.Našao ženu, skrasio se. Pričalo se da to beše velika ljubav.Još je veća radost bila vest da je ostala trudna. Pazio je kao malo vode na dlanu. Porođaj je protekao loše.Umrla je.Ali je iz jednog života protekao drugi.Kćer.Zavetovao se da će biti dobar otac.I bio je. Sa svojih deset prstiju stekao dovoljno da bi obezbedio egzistenciju ćeri.I ona odrasta. Hoće još , hoće više.Krivi oca za sve.Nalazi sponzora i napušta oca. On se propio.U delirijumu se seća nje - svoje male princeze.Uzima pištolj, misli spasiće je. Ide do sponzora i vadi pištolj.Ipak, neko je bio brži.Pada.Kroz glavu mu prolazi ceo život.Detinjstvo. Seća se kako je hteo da bude glumac.Na neki način to je i bio.Njegov život je bio drama, ostvarenja - pusti snovi.Zavesa se spušta.

Merilo muskosti. Stvar koju je skoro svako musko dete moralo da ima pre desetak godina. Onaj ko je nije posedovao bio je predmet poruge od strane ostatka drustva i nakratko izbacen dok ne ukrade zicu iz obliznjeg gradilista.

Čovek koji poseduje veliku količinu alkoholnih pića.

Sinonim.

Kultna scena iz "Sabirnog centra", mnogi bi rekli. Ipak, reč je o običaju, odnosno južnjačkoj verziji Slepog miša, samo što se u ovom slučaju u krošnju penje ceo orkestar. Naime, član alkoholom uroljane svadbarske publike, seoski poglavica, nezadovoljan kvalitetom duvanja u trubu podjednako pijanog ciganskog orkestra, odlučuje se na sprovođenje radikalnijih mera. Rakija udara u mozak, vene se šire, on uzima motornu testeru i pojuruje tamnoputu skupinu do obližnjeg drveta. Produkt sagorevanja dizela obavija i guši raju okupljenu oko stabla, kučići laju, zarđali zubi testere polako seku koru i krče sebi put, a trubači sve jače duvaju. Mlada vrišti, zet vadi tetku i psuje im majku cigansku, a znojem nauljena gospoda na drvetu crpe zadnje atome adrenalina dok i poslednju alveolu ispumpava u usnik limenog instrumenta. Kada je motorka već negde na polovini, jedina svesna osoba na veselju shvata da je vrag odneo šalu i baca se na sprečavanje nesreće. Cigani koriste priliku i duvaju Featovu dirladu dok se selo epileptično baca u trans. Narod se vraća do šatre, a muzičari ne smeju da silaze sa drveta, jer bi to značilo prekidanje svirke. Oni će tu ostati do zore, barem ovi što se nisu u međuvremenu onesvestili i pali na zemlju.

Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.

Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.

Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.

Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.

Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.

Čovek koji je u tvojim godinama bio supermen , radio je sve moguće i nemoguće , šta god ti radio on je u tvojim godinama radio 100 puta bolje.

Vrsta dijaloga koja svoje mesto uzima na mestima idealnim za neprijatno ćaskanje kao što su: lift, čekaonica, autobuska stanica ili žurka na koju si otišao sa jednim ortakom a on je u međuvremenu smuvao nešto.
Učesnici dijaloga su tvoja malenkost i lik koji zna o tebi koliko i Brankica Stanković o Kolubari. Što i nije tako strašno, pod uslovom da se sećaš ko je osoba sa kojom pričaš. Ali ne! Pre ćeš se setiti definicije finansijskog rizika sa svim svojim podvrstama koju si ofrlje pročitao na drugoj godini studija učeći za ispit čijeg se imena ni ne sećaš.
I on tako sedi/stoji naspram tebe, propituje te, nervira svojom ljubaznošću i poznavanjem materije vezane za tvoju prošlost a i dobar deo sadašnjosti. A ti, ti se i dalje ne sećaš, otkud on tebe zna. Možda si bio pijan kada ste se upoznali, možda je neki debeovac, možda je ona plava kretenka koju si kresnuo na Egzitu pa zapalio kući ostala trudna pa te sad uhodi preko detektivske agencije iako si joj od informacija o sebi rekao jedino grad iz kojeg si i odakle ti tetovaža 15cm ispod nivoa pupka.
Sedi i pita te, ti odgovaraš i jebeš mu sve po spisku zbog njegove pričljivosti a sebi takođe sve po spisku jer je samo pitanje vremena kada će ukapirati da ti nemaš pojma ko je on.

Reno 4 ili Reno Campus.

Izraz koji za babe ima posebno značenje. Obično označava punije dete.