Rođen u malom mestu.Obećavao je.Nadao se boljem sutra.Sanjao da bude glumac.Oca odneo je rat, pa je briga oko porodice spala na njega.Radio je mešalicu.Do jučerašnje dete postaje čovek.Ne svojom voljom.Uz mnogo žuljeva i litre prolivenog znoja , počinje da stiče.Pitao se za koga, jer živeo je sam, otuđen.Našao ženu, skrasio se. Pričalo se da to beše velika ljubav.Još je veća radost bila vest da je ostala trudna. Pazio je kao malo vode na dlanu. Porođaj je protekao loše.Umrla je.Ali je iz jednog života protekao drugi.Kćer.Zavetovao se da će biti dobar otac.I bio je. Sa svojih deset prstiju stekao dovoljno da bi obezbedio egzistenciju ćeri.I ona odrasta. Hoće još , hoće više.Krivi oca za sve.Nalazi sponzora i napušta oca. On se propio.U delirijumu se seća nje - svoje male princeze.Uzima pištolj, misli spasiće je. Ide do sponzora i vadi pištolj.Ipak, neko je bio brži.Pada.Kroz glavu mu prolazi ceo život.Detinjstvo. Seća se kako je hteo da bude glumac.Na neki način to je i bio.Njegov život je bio drama, ostvarenja - pusti snovi.Zavesa se spušta.
Nači nikad ne bih pogodio ko je ovo napisao. Da sam imao 1000 puta da pogađam, opet ništa ne bih uradio.
Ni ja!!!
Jebote i dalje ne verujem!
Nači nikad ne bih pogodio ko je ovo napisao. Da sam imao 1000 puta da pogađam, opet ništa ne bih uradio.
Šteta što nema opcija eseji na ovoj Vukajliji, prošla bi još bolje.
+