Vremenski period za koji konobar koji pati od amnezije treba da stigne od šanka do našeg stola.

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Narodna pesma, koja je bila jako moderna (da ne kažem poslednji krik mode) kad se moja baba devojčila... Karakterišu je hiperbolisani emotivni momenti, on ja voli ona njega ne, vraća se kući a sve razrušeno, nema ni psa i ni kvake na vratima, da ne govorim o ljudstvu koje je tu obitavalo, pre odlaska glavnog junaka u vojsku, zatvor, službeni put, mnogo krvi, suza... I da, neverovatno spor tempo, od kog ti se čini da je svaki adađo savršeno primeren za skakutanje po plesnom podijumu.

Seoski žargon za popričati, pozdraviti se, ili na kratko porazgovarati s nekim.

Ili kvasna glava. Jedan od najopasnijih izazivača najopakijih bolesti. Vuče isto porijeklo kao i promaja. Tek kada se jave u paru, nastaje haos. Ludilo. Kašalj, grip, bronhitis, unutrašnje krvarenje, leukemija, rak, zloćudni tumori, sida. Bolest je prenosiva, manifestuje se i kod bližnjih ženskih osoba tipa majke i babe, u vidu psihičkih poremećaja, kao što je manična depresija("sineee, ne kvasne glave na ulicu, prošišaće te vjetar k'o Ljuba berberin, probošće ti kosti, sjedi meso ti ne sjelo, kukala ja đe te rodih takvoga!!") ili barem anksioznost(zatvaranje svih vrata, prozora, i drugih otvora kao što su mišje rupe iz kojih dopire dašak vazduha uz stalnu pripravnost da ne izađemo napolje). Istrebiti se ne može, spasa nema. Uz sve to glavni je uzročnik bijele kuge, jer se mokre glave ne smije u krevet, tada dolazi do upale mozga i izlivanja krvi u isti. Smatra se da su nam ovog prenosioca svih bolesti uvezli strani plaćenici preko domaćih izdajnika, koje nikako ne možemo da iskorijenimo.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Modifikacija poznate pijačne rečenice. Tužan, ali istinit pokazatelj kulturnog i obrazovnog stanja u Srbiji.

prigovarati

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Buksna u mraku.

...latice su istog cvijeta.

Predivan stih čuvenog crnogorskog pjesnika Petra II Petrovića Njegoša koji nas uči da smo svi isti, bez obzira na razlike koje postoje među nama. I jedna velika istina, bilo da smo lepi ili lipi, ljepi ili lijepi, gdje god da odemo, sva su nam vrata otvorena.

Izraz se obicno koristi prilikom opisivanja policajaca koji naravno stoje bas tamo gdje vam najvise smetaju. Aludira se na njegovo držanje koje odaje utisak da mu je neko nabio pendrek u sjedalni dio.

Keks uz koji su odrasle generacije. Jebiga, kad nisu tad imali picu i hot dogove.

Mudonja koji je triput zabio na debiju. I to u lijepo raspoređenim razmacima, uz izuzetno uzbudljivu završnicu.

Lik koji zapravo ne zna ko je. Nešto slično Toniju Parkeru koji je mogao da bira između 5-6 reprezentacija, ili Adnanu Januzaju koji se još koleba da li da nastupa za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Belgiju, Tursku, Hrvatsku ili možda ipak Englesku? Jebg, jebeno za odlučiti se.

Naime, Džonatan je rođen u Kanadi, od ćaleta Filipinca koji je njegovu kevu našao na Jamajci kako duva vutru i odmah mu se svidela. Kao mali otišao u Holandiju za koju i sada nastupa, a u međuvremenu stekao državljanstva Engleske, Velsa i Španije. Malo li je?

I šta će takav kukavac kad ga neko preupita koju krsnu slavu slavi? (Msm ne slavi slavu sigurno, ali kad ga pitaju koje mu je đedovina i slično.) Šta će žđecom i kako da ih vaspitava. Što da čini, kuda da se djeva? Šta ako Jamajka zarati sa Velsom jebote, đe će junak, kojoj li će vojsci?

Bez zezanja, jebena situacija. Čak i u mešovitim brakovima tipa Srbin/Muslimanka i slično, nastane buljuk problema a kamoli u ovako zapetljanoj situaciji.

Džonatan je dakle sinonim za zamršenost odnosa i jebadu na više nivoa.

Ponavlja tvoju foru, koju ribe nisu čule, kako bi privukao njihovu pažnju i pažnju svih oko sebe, ne bi li imalo bio frajer.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Izraz tipičan za krajeve istočno od Drine. Po samom smislu i sastavu krajnje neodređen prilog. Koristi se da od proste rečenice napravite prosto-proširenu, a da pritom ona nema ama baš nikakvo značenje. Najčešće se koristi u međuljudskoj komunikaciji, premda se može koristiti i kao odrednica kojom stoci (ovce, krave prim. aut.) vičete gde da skrene.

Zadnji adut baba i deda nekad a i sad, dok se njihovi unuci dvoume da li da odu u inostranstvo, trbuhom za kruhom.
Te, tamo se niko ne druži, komšije i ne znaš (kao da smo srećni što ih ovde poznajemo ),
te samo radiš (koliko nas je ovde koji bi samo radili ),
te otuđeni ljudi (kao ovde nema otuđenih ),
velik je kriminal (a njihovi bebe za naše krimose ) itd.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.