Zajeban tip. Obično muškarac koji je pun kiča i šunda, a misli da je frajer. Završio solidan faks, ali ne zna ime glavnog grada države u kojoj živi. Živi obično na selu, ali radi negde u obližnjem gradu. Na poslovne sastanke dolazi sa masnom kosom i neurednim brkovima (ukoliko ih ima), sakoom drečavo svetlih boja: narandžasta, svetlo-zelena, roza i slično. U obzir dolaze i karirani sakoi istih boja. Košulja mu je uglavnom bela, na nekoliko mesta isflekana od ručka, dok se ispod pazuha naziru kolutovi znoja, a ocrtava se i bela veš majica. Pantalone su mu kraće za dva do tri broja, pa mu se vide i bele sportske čarapice, maksimalno podignute, dok su mu na nogama najčešće crne ili braon cipele, do pola kaljave. Voli i da češka genitalije na radom mestu, jer se, naravno, retko kad i kupa. Nikome ne persira, mlađe muškarce obično naziva: sine, klinac, mali i slično, dok mlađe devojke naziva: dušo, srce, pile i tako dalje. Kuću ne napušta bez čačkalice u ustima i istu nije u stanju da izvadi ceo dan, jer misli da je to gospodski. Dok priča pljuje, dovoljno da vam zatreba kišobran. Ne poznaje sedmopadežni, kao ni četvoroakcentni sistem, jer to nije bitno. U dve reči, teški ljakse.

Dosadan čovek,bez ideje, cilja, rečit kao Berček u "Specijalnom vaspitanju"...

Najlogicniji moguci odgovor koji mozete dati svom sagovorniku nakon sto vas isti pocne smarati pricama o teretani,konzumaciji suplemenata i blagodetima koje ovo dvoje donose.

To su filmovi u kojima terorista preti kako ce razbiti grad nuklernom bombom, gasom ili nekom zajebanom raketom. Glavni lik je obicno bivsi policajac, koga terorista izricito trazi da radi na slucaju, jer se oni znaju od ranije. Bivsi pandur je obicno neobrijan, pije, pusi, spava po ceo dan i psuje. Razveden je i ima cerku ili sina, koji se *pukim* slujacem nalaze na kraju filma u rukama gore pomenutog teroriste. Bivsi pandur je takodje besan na sefa, jer je dobio otkaz u sitauciji u kojoj je on ispao nevin, ali za to niko ne zna, pa je oteran. On takodje sme da kaze sefu ''Seronjo'' (Shithead) i Teraj se (go fuck yourself).
Tada obicno bivsem panduru dodaju novog kolegu, koji je tek dosao na posao, ali je bio izuzetno zajeban na akademiji gde je diplomirao sa najvisim ocenama. On je desna strana bivseg pandura, iako ga ovaj ceo film napusava kako nema pojma. Na kraju mladi kolega spasi zivot bivsem panduru iz nemoguce situacije, (obicno ubacuje glavnog teroristu u masinu za mlevenje mesa, bazen sa ajkulama, ili u radiokatvni otpad) i tada bivsi pandur napokon kaze kolegi da je dobro uradio posao.

I onda svi zajedno sede na vratima ambulatnih kola, gde bivsi pandur provali neku do jaja foru, pa se svi smeju. Naravno, dok im bolnicari zavijaju ruke i posekotine, koje su zadobili u borbi sa teroristom.

Sef policije je uvek crnac. :)

Strah iznad straha. Vezuje se samo za brucoše koji na fakultet gledaju kao jedino sredstvo za uspeh u životu, otpadaju jedinke koje su tu jer je mama tako rekla, njihov strah se nalazi u mislima one kučke Maje što joj skenira novu frizuru tj. za muške, da li je stepen kuloće i urbanosti dovoljno visok za nove drugare. Otpada veliki broj.
Preostali, na prste stonoge prebrojani, žude za originalnošću, ekspanzijom svojih ideja u autsajderskoj ekipi koja se sama od sebe generisala. Tu stupaju na scenu lični pečati, čvrsti stavovi o najnebitnijim socijal- ekonomskim pitanjima, kao i obavezna tema upoznavanja, strah, od nečega.

Upucati. Ucmekati. Isprangijati, napuniti olovom, poslati u večna lovišta.

Kad Romima niko nije objasnio da nisu crnci iz američkoh hip-hop filmova, a inspiracije za bacanje rima nikad dosta, zašto da ne podele svoje umetničko stvaralaštvo sa mnogobrojnom publikom? Apsolutno nema razloga. Zar ne?

Ustaljena rečenica za ''srećan put'' prilikom odlaska u kafić ili neku žurku, izgovorena iz grla večito zabrinute keve ili nezainteresovanog ćaleta, na koju si ti već oguglao još pre desetak i kusur godina. A govoriće ti i još desetak narednih godina, samo što će se uigranom roditeljskom tandemu pridružiti i tvoja žena, čineći tako nenadjebiv tabor kojeg ti, naravno, nećeš da šašoljiš ni dva posto.
Fora je u tome što se za proteklu deceniju ''momačkog'' života nikad nisi ni makljao sa kojekakvim šabanima, osim ako nisi bio baš izazvan, što je bilo retko, ali bože moj, nikada oni ne znaju kad ćeš da flipneš pa da nekom iz čista mira zabiješ šuriken u čelo ili pak odvališ nogar nekog stola u nekoj kafančugi bogu iza nogu da bi glavnom bilmezu birtije objasniJo neke stvari po kratkom postupku.
A, objasni ti to sad njima...mada, ruku na srce, kad malo bolje razmisliš, isplatilo se to njihovo teranje uz kurac, višegodišnje tovarenje i subliminalne poruke, taj njihov prikriven lament...ali, dokle bre više! AMAN!

Najjači argument koji je moguće dati u nekoj raspravi. Pojavljuje se kao kec iz rukava. Nakon korišćenja ovog argumenta, protivnik je pobeđen, i dozvoljeno je vređati ga i psovati.

Izraz "pocepko" je veoma sličan izrazu štreber ili zaluđenik, ali ima jasnih razlika od toga. Pocepko je takođe neko ko puno govori o nečemu što ne razume, baca samo golu teoriju a nema pojma šta je reko. Takođe pocepko je neko ko je malo glup, pa mu je mozak malo "pocepan", isto to može značiti osobu koja ništa ne shvata, a ti se ubij objašnjavajući mu nešto, kao kad ženi objašnjavate šta je ofsajd. Obavezno pogledati sliku primera jednog pocepke.

Slabić nad slabićima a voli da se kurči, da podbada, lukav je ali ne ume svoju lukavost maksimalno da iskoristi. Često obigrava oko jačeg od sebe sa stisnutim pesnicama da bi se kao odbranio i ako nema petlju da udari jer bi dobio batine. Posle neuspelog pokušaja da uradi nešto, odlazi pokunjen sa rečima "Tužiću te ćaletu". Dobio ime po liscu iz nekada poznate igrice "Bunga banga re" koja se davala na B92.

Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.

Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...

Fraza kojom sagovorniku stavljamo do znanja da u tu priču ne bi poverovao ni retardirani osnovac, te da je vrlo verovatno samo sanjao.

Izmišljeno krivično delo koje se na ulici koristi da se opiše kriminalni opus lika koji nikada nije imao muda za neku ozbiljniju akciju, a stalno kenja o tome i po njegovoj priči se stiče utisak kao da je mešavina Arkana i Al Kaponea, a ustvari je sitna jajarica koja ni ulicu ne sme da pređe van pešačkog.

Trenutak osude, ne treba pomešati sa odsudnim trenutkom. Trenutak osude je onaj momenat u kome shvatiš da si iz određenog razloga apsolutno i nezaobilazno najebao. U tom trenutku takođe jasno sagledaš sve moguće posledice te osude. To je udarac sudijinog čekića iz američkih filmova, simbolično.

Žargon naših priučenih fudbalskih trenera i polupismenih fudbalera. Koristi se u sledećim situacijama: gubljenje već dobijene dobijene utakmice, nerezonski kartoni, kriza u klubu, svađa trenera i ''zvezdice'' fudbalera, menjanje po 15 trenera po sezoni, dolaženje pijanih igrača na trening. Koristi se pridev ''dečja'', pravi analogija sa nekom klinačkom bubicom, ovčim boginjama, sindromom tinejdžerske pobune, čisto da se naglasi da je sve to prolazno, i da će se ''preležati'' i biti sve bolje. A to je bolest, ustvari. Ne dečja. Rakčina jebena.

Majami, Njujork i Las Vegas mogu da se kurče zato što ih je gospodin Brukenhajmer "pojačao" za veoma popularnu seriju, ali ih taj isti gospodin pravi po istom, ali potpuno istom šablonu.

Ekipa se sastoji od sledećih članova:

1. Vođa tima - mnogo zajeban dasa (najzajebaniji Horejšijo), glavni faca u seriji, oko njega se sve vrti. On je za ekipu non-stop u stanju da zajebe Čaka Norisa, i da stavi svima do znanja da ima muda. Obično je to samac (nema ženu, eventualno ima dete), iako mu se nude jebozovne ribe iz ekipe(obično je to samo jedna, ali u slučaju Horejšija su 2) koje on odbija da tarlaha.

2. Policajac - obično neki krkan sa raspalim živcima, kurči se pred svim i svakim , ali je ipak iza vođe po zajebanosti.

3. Šenuti patolog - svaka od ekipa ima patologa koji baš i nije u vinklu. Jes on stručnjak za mrtvake, ali kad ga pogledaš, prosto sažaljevaš njegove roditelje koji su ga odgajili.

4. Muški istražitelji - obično 2 ili 3 lika u mlađim godinama, koji su poznavaoci svega i svačega, i jedan od njih mora, ali mora da na kraju (ili početku) pojebe koleginicu. Stavljeni su u seriju kako bi obožavateljke imale za čime za piškaju. Jedan od njih mora da bude čamuga, kako ne bi bilo rasne diskriminacije.

5. Ženske istražiteljke - Obično 2 ženske osobe, od kojih jedna mora da bude jebozovna (u slučaju Majamija su 2), koje su tu da bi i mudonje imale na šta da balave. Ubačene su kako bi bilo i malo ravnopravnosti (tj. da nisu samo muškarci pametni i poremećeni).

Scenarija serija su manje-više ista i prenose se iz jedne u drugu franšizu sa malim promjenama.

Skladna porodica- Porodica od 3 do 5 članova, uvek su nasmejani, drže se za ruke, ujutru čili i veseli kreću na posao a klincima dolazi baka da ih čuva sa kesama punim slatkiša, dok oni razdragano skakuću oko nje.Većina komšija ih prezire.

Razvedeni samac- Svaki dan dovodi nove žene u stan, vozi dobra kola, uglavnom je neprimetan, osim u slučajevima kad mu dolazi bivša žena da ga smara što nije platio alimentaciju.

Slatkiš- Mladić koji živi kao podstanar,lepotan,uglavnom studira neki zajeban faks. Za njim umiru sve devojke i devojčice iz kraja,ostavljaju mu ljubavna pisma u sanduče itd. itd.

Socijalni slučaj- Porodica iz čijeg se stana svaki dan čuju banalne oko toga ko je ostavio otvoren prozor, koje pojeo svo meso iz frižidera, ko će da gleda šta na tvu...

Baba- Uglavnom živi sama.Uvek sve mora da zna, kad prolaziš hodnikom ona gleda kroz špijunku, a ponekad i otvori vrata da bi bolje videla. Zna tačno po zvuku koja kola stižu na parking, jer prepoznaje zvukove svih autumobila iz kraja.

Zagađivači- Poznati su samo po tome što đubre bacaju kroz prozor, ni po čemu drugom.

Psihopata- Živi sam, povučen je, niko ne zna njegovu prošlost, uglavnom ga pustiš da sam ide liftom,a ti lagano ideš pešaka i tek kad čuješ da je ušao u stan daš se u šprint do svog.

Alkoholičar- Komšija razočaran u život, po ceo dan sluša radio "Dzenariku" i cirka pivo sa ortacima,dok mu ispred stana bleje prazne gajbe piva.

Otkriti karte prije vremena. Izlećeti se prilikom pregovora.

Mnogo zajeban cvet. Više nego sam komšija. Ruža je uvek tu. Ona ne spava. Nikada. Možda je komšija odlučio da iskoristi priliku za popodnevnu dremku i ti možeš da izađeš na ulicu sa loptom, ali ruža to ne dozvoljava. Sjebaće ti loptu dok kažeš keks.
Ona nema osećanja ni simpatije za bilo šta. Makar ti bio rođendan. Makar ti to bio jedini poklon koji si stvarno želeo (jer ostatak poklona su duks koji nikada nećeš obući i 14 setova za ličnu higijenu, koje ćeš ti nekome da uvališ u istoj prilici, jer, jbg, tebi je 7 godina i ne kapiraš za koji će ti toliki parfemi i šamponi kad ti je dobra i kopriva).
Ona koristi svoje mistične moći da ti, taman kad si počeo da shvataš lepotu posedovanja sopstvene lopte, stane na put i sjebe ono malo dečačke sreće koja je mogla da te spasi toga da i sam postaneš nadrkani komšija koji će sledećoj generaciji da buši lopte.
U mnogome sve to podseća na srceparajući film, samo sa nesrećnim krajem. Kad tad će zlobnica da zarije kandže u najbolju stvar koju si ikada posedovao, pa ćeš samo da gledaš kako se lopta polako skuplja i nestaje.
Prvo ćeš da pokušaš da je spasiš. Lepićeš selotejp po njoj, ali to neće imati efekta. Potom ćeš da uzmeš onaj ćaletov žuti lepak što se prvo namaže, pa čeka 7-10 min, a potom, uz snažan pritisak, spoji. Mislićeš toeto, ali čim je napumpaš ima da krikne kroz onu rupu i zauvek ode. Kod tvog kera, koji ni sam ne zna šta će s' njom, ali dobra je za žvakanje kad ga ne naraniš 3 dana zaredom.