Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.

Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.

Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.

Život je težak.

Zivot nije definicija.Niti se moze objasniti definicijom

Kad neko krene negde bez "sredstava za rad".

Život jednog gejmera koji se kači na komšijski vajrles.

Zivot koji preferiraju rode

Gledajući u plafon zaključila sam da je život jedna prava linija, bez krivina, ispupčenja, udubljenja, koja se pravolinijski proteže u beskonačnost. U slučaju skretanja sa te pravolinijske ravni, možete samo da završite u bespuću...

Život pun šestica i jedna sedmica na lotou.

Zdrav zivot koji vodim vec 5 godina a tek danas sam skonto da bih vec za 30 minuta mogao da geknem...

Kada nešto smrdi ili nešto ima ružan ukus, ova fraza je najbolja za tu situaciju.

Izraz koji se koristi da se opiše očajan noćni život nekog mjesta gdje je glavni noćni događaj šišanje pilića u 5 ujutro

Kad pustiš brkove da bi ličio na Klerka Gebla, a onda ti kažu da si pljunuti Keba.

Tolerisanje necijeg kretenizma sprovedenog nad tobom.

Stezanje guzova jedan ka drugom uz reci: ' Cekaj, za 2 minuta sam kuci!'

1. Ono sto kazes kad krenes u grad pa te pita zena GDE CES? - najlakse se otarasis, a i zvuci smekerski, jer je ovaj izraz u upotrebi jos iz vremena filmova sa Batom Zivojinovicem.

2. Ono sto internet zavisnici i no lifer-i napisu kao status na svom facebook-u ili myspace-u kada napokon odluce da se odlepe od stolice, i izadju na svetlo necega sto nije katodno...

jedinstveno iskustvo,pogotovo ako ste citavu noc pili pivo!Alkohol je poznat po svom laksativnom dejstvu,tako da sve ono sto ste natalozili u zelucu tokom nedelje,imate priliku da izbacite.Smrad koji se tada siri,nekada se moze steci utisak da je toliko jak i da ce plocice poceti da otpadaju...U ovakvim trenucima,obicno ,obecavate sebi,da nikada vise necete da pijete u zivotu,jer zeludacni problemi u kombinaciji sa opstim mamurlukom,nisu nimalo ugodni!Tempo kojim cete prazniti vas organizam,zavisi od koline unesenog pica,kao i hrane koju ste uneli predhodni dan .

Nema šanse. Nikako. Ni za živu glavu.

Krajnji izraz odbijanja bilo čega što smatraš da nikada nećeš reći ili uraditi, jer u principu i nemaš ništa vrednije od života, ma kakav on bio.

Možda ne kulji izraz od, ni za brdo karamela i od, ni za hektar gibanice, ali svakako stariji.

Univerzalni komentar na neko sranje koje se desi preko Atlantika.

Nekada-Kultna serija koja je u svoje vreme bila najgledanija.
Danas-serija koja je toliko puta reprizirana da je dosadila i Bogu i narodu.

Život bez rizika...i bez smisla!
Najupornije ga propagiraju oni koji su do juče pušili ko Turci, pili ko smukovi i prežderavali se ko krmci ali više ne smeju jer ih je nešto strefilo...

Ti si novajlija u svijetu navijanja. Mlad, lud… Život je pred tobom a ovo oko tebe je tvoja tribina.

Tvoja stara je vođa navijanja. Da, dobro si čuo, to nije tvoj matori; o njemu će biti riječi nešto kasnije.
Naime, ona je zadužena da predvodi navijanje i da te, čak i onda kad ti muda toliko orunjate da će se jarčevina čuti i zimi ako obučeš uske bokserice, opominje da na pjevaš dovoljno glasno ili da pak ne pjevaš sinhrono sa ostatkom grupe. Uvijek nešto popuje ali jebi ga, zaslužila je poštovanje time što ti je omogućila da budeš tu đe jesi.

E sad stari… Stari je ili najomraženiji ili najgotivniji lik na tribini. Zavisi od toga kako koristi svoj položaj vođe huligana. On je tu da se prodere kad matoru niko ne sluša odnosno da zvekne par šamara ako se prodere a niko ni njega ne sluša. Često šteka utoku na gajbi i iznosi je u vanrednim situacijama.
U suštini on je dežurni policajac (koja ironija) koji vodi računa da te niko ne dira ali isto tako traži od tebe da ni ti ne diraš druge. Pošten dil ako mene pitaš.
Međutim to njegovo iživljavanje nad ostatkom tribine može biti prisutno čak i kada za to nema povoda pa se onda tribina nerijetko podijeli na dva tabora i ti si prinuđen da biraš stranu. Jebi ga.

Elem, kako živimo u doba nekakvih eldžibitijeva, ne treba čuditi i ako se i stara ponaša kao vođa huligana. Štaviše njihove uloge katkad mogu biti i zamijenjene. Ponekad čak neko od njih i nedostaje… Ponekad i oboje ali onda to više nije prava tribina (bar ne dok ti ne napraviš svoju ali o tom - potom.)

Baba, tetke, ujaci… to su oni likovi koji su tu već duže vrijeme. Iskusniji su od tebe ali na njih ne obraćaš previše pažnje osim ako nijesu baš gotivni. Ti se ugledaš na vođu navijača i pritom se paziš od vođe huligana a oni su tu za tebe kao neki stariji klinci za koje ti se čini da te gotive samo jer ste u istoj grupi a inače bi im pucalo za tebe, međutim to je obično daleko od istine.

Braća i sestre su oni likovi koji su tu negdje tvoja generacija. Neki od njih su tebe doveli na tribinu, a neke od njih si doveo ti. To je ona ekipa sa kojom ćeš da purnjaš ispod strehi orunulih autoboskih stanica pazeći da vas kakav golub ne posere, da poslije dobijenog derbija stojiš u redu i skačeš skandirajući ime tvog kluba i strijelca pobjedonosnog gola ali isto tako i da tuguješ kad vam neki vunderkid iz Popovih Drača šukne gol u zaustavnom vremenu.

Najbolji drug… Dolazimo i do njega. On je onaj lik sa kojim si se odmah skapirao na tribini. On je prvi strejndžer koji ti je rekao “Zdravo” kada si kročio na nju. Kao da je tu došao samo zbog tebe.
Sjedićete jedan do drugog kad busom idete na gostovanja, pićete pivo na stanicama i jedan drugom paliti baklje (prim. aut: nijesam tako mislio)
Kad se usereš od protivničkih navijača ili milicije nećeš potrčati to da kažeš nikome osim njemu a on te neće zajebavati jer je i sam vjerovatno u istoj situaciji.

I tako, padaće batine, pendreci, ćuskije i ostali oblici materije koji ti mogu trajno izmjeniti fizionomiju lica i poglavine ali ono što je bitno jeste da ćeš jednog dana steći dovoljno iskustva da zamijeniš vođu navijanja, odnosno huligana, da nastaviš tradiciju kada oni odu i kažeš da si sada TI glavni na tribini.

A onda? Onda treba da dovedeš neke nove klince koji će sjutra stajati na tvom mjestu.