Tako roditelji kukaju kada pokušavate da im objasnite kako da napišu poruku na mobilnom, kako da upale komp, kako se ulazi u igricu.
Većina nas izgubi živce već pri samoj pomisli na svu muku koju moramo proći.

Nešto kasnije možete čuti: "A gde sad?", "Šta sad da pritisnem?", "Ovo neće."

Sviđalo se to tebi ili ne ja ti moram reći svoje mišljenje. Ali onako bez nekog snebivanja ili ustezanja od tvoje reakcije, s'neba pa u rebra. Jebi ga, možda sam bolesno iskren ili me savršeno boli kurac za tebe. Na isto ti dođe.

Klasičan sarkazam.
Koristimo kada želimoda objasnimo ortaku koliko ispada smešan svojim izjavama, koliko je glup i koliko, ustvari, ne može ni meda.

Ili ti isto što i kako mi se digne samo malo pristojnije. Dakle kako hoćeš, i kada hoćeš. Skroz laganeze, opuštencija.

Narodna mudrost, koja zapravo poručuje da i kada je lepo vreme, treba imati u vidu da će kasnije možda zahladneti. Zimi je retko k’o “Narodni heroj”, tj. većina ljudi se ionako utopli.

Ovakve knjige pruzaju prakticne savete kako da nesto brze,pametnije i lakse uradis:
„Kako sustici džeparosa u samo shest koraka?“ , „Kako se popeti na drugi sprat u samo deset koraka?“ , „Kako napisati knjigu sa naslovom „Kako da ... u samo x koraka?“ u samo dva koraka?“ itd.Pisac ovih knjiga je neka tamo svetski poznata faca,legenda za kojeg ti inace prvi put cujes;produhovljeni guru za organizaciju rada i slobodnog vremena,zavrsio Oksford,Kembridz i sl. i po pravilu pruza „consulting“ usluge vodecim multinacionalnim kompanijama(obicno se navodi statistika u predgovoru knjige kako je ta kompanija za vreme njegovog savetodavanja zgrnula pola do milijardu dolara vise nego lane)Konacno,nakon procitanih 300-400 str knjige uzmes mucno da na stvarnim problemima primenjujes ono sto si naucio i tek onda ukapiras da si se zestoko zajabao.Ne samo da nisi postao organizovaniji u svom radu i uopste zivotu nego shvatis da nisi ni praktican onoliko koliko bi realno mogao biti jer iznova i iznova gubis vreme citajuci tu vrstu literature.

Lažem! Idem sa ortacima na socijalnu žurku, na kojoj ću se uštaviti od alkohola za ispod dve hiljade dindži i probuditi se pored neidentifikovanog ležećeg objekta, nadam se ženskog roda i ljudske vrste, taman na vreme da uhvatim poslednji trenutak za ručak u menzi, gde neću naći ništa pristojno za jelo, ali sa obzirom da u menzi neću biti zbog hrane, već zbog lečenja smrtonosnog mamurluka i izbegavanje ranije pomenutog ležećeg objekta, dohvatiću najmasniju hranoliku stvar i, na silu, je ugurati u sebe. Uz malo sreće, kada se vratim u stan, neidentifikovani ležeći objekat će nestati, a ostaće samo papirić sa brojem telefona, koji ću iskoristiti kao rizlu, kako bi se polečio od rastuće glavobolje, i ubrzo onesvestio na nekoliko sati. Kada se najzad probudim, nastaviću da duvam i gledaću crnačke komedije, jer nizašta drugo neću biti u stanju. I, zato, prekosutra sam samo tvoj, ali sutra me ne zovi, UČIM!

Obraćanje domaćinu da obustavi određenu radnju ukoliko će je izvršiti samo zarad vašeg užitka, a zapravo ne krijete da bi vam to što je domaćin započeo itekako godilo.

Najčešći odgovor iole liberalnih roditelja na pitanje "Da li smem?" Po logici stvari trebalo bi da vas takav odgovor veoma obraduje, međutim vrlo često izaziva nerviranje i negodovanje.

Свако може да буде зао, свако може да учини нешто лоше и свако може да се тако понаша, али нико не може да то ради неометано и довека, поготово ако тиме угрожава друге. Углавно је за решавање озбиљних злодела којев почини појединац задужена је држава, али неке ствари су сувише личне и нестигну до суда, па буде по оној нашој: Бог ће да ти суди. Мада се у пракси испостави да је комшија био тај који је пресудио.

Stereotipna izjava koju otac upućuje sinu, zbog straha od sve većeg broja Kineza u domovini.

Krajnja sloboda koju vam neko dozvoli dok čuvate nečiji stan.

To je kada neko mlađi, neiskusniji popuje starijem i iskusnijem.

Pošto to ne moraju da budu otac i sin, uzećemo za primer dedu (D) i unuka (U):

Fraza koja se smatra greškom u koracima u razgovoru sa ženom. Gotovo istovremeno pokreće bujicu osjećanja, lavinu emocija i stampedo haotičnih misli.

Najlakši način da ti roditelji kažu da si blago retardiran za bilo kakav vid posla, a istovremeno žele da ti kažu da ćeš im biti od ogromne pomoći ako im se ne budeš mešao u pos'o.

Kad je bolesnik šaljivdžija, pa od dosade ovu rečenicu izvlači samo da bi se našalio, a pritom se svi oko njega useru u gaće.

Izraz originalno nastao na balkanu. Koristi ga domaćin nakon pozdrava i obaveznog ljubljenja sa gostima. Najčešće se može čuti na slavama, rodjendanima i zabavama.

Zamka.Dve reci koje znace da nikako ne moze da bude onako kako ti hoces.

Osećaj blaženstva koji čovek oseća u trenutku pronalaženja vakcine za najnoviji grip, leka za besmrtnost, igle u plastu sena, osmog svetskog čuda...kao i kada intelektualni lopov čuje nečiju briljantnu ideju!

Osobe ovog tipa samo čekaju da se neko nečeg seti, nešto doživi i napravi u životu, i kao slučajno ti plagijatori tuđi trenutak inspiracije, talenat, mukotrpni rad samo tako prisvoje i prave se ludi. Ono što me zaista zapanjuje jesu beskrupuloznost i potpuno odsustvo morala kod ovih osoba.

Malo blaži oblik ovakvih osoba skoro da svako poznaje. Neki kolega sa posla, šlihtara i prisvajač tuđeg rada, lažna drugarica koja svaku zajedničku uspomenu prepričava tako da posumnjate da li ste uopšte bili tamo....

Superlativ pretnje “nemoj da se igraš”. Slede: “nemoj životom da se igraš” a onda i “nemoj Mama ‘ladnog da te ljubi”, kao treči poredbeni stepen ozbiljnosti vaše namere da ćeete nekog ubiti ako se bude preterano zezao.