Komad papira koji se može naći u širokom krugu bilo koje prosvetne ustanove, na svakom drvetu i banderi. Oglašivač trazi isključivo jednu/dve učenice/studentkinje/raspuštenice kojima bi nesebično dozvolio da vreme potrebno da se završi škola/fakultet ili nađe muž provedu baš u njegovom stanu, uz najpovoljniju cenu.
Ako ste mužjak, šipak! Uostalom, ko se još loži da gleda muško kako se presvlači ili tušira...

Život koji bi tekao unazad. Svest, koja bi počela smrću, a nastavila se starošću. Tekli bi senilni dani igranja šaha u parku i čekanja reda u pošti. Usledilo bi zapošljavanje i rad nekih 40-tak godina dok ne dodje vreme za fakultet...trošenje zarađene penzije, druženje, žurke... Pa srednja škola, koja bi nekako najbrže prošla, i stigli bi bezbrižni dani detinjstva i igre... Zadnjih 9 meseci bi proveli plutajuci...
...i završili život kao orgazam...

Društvo iz Niša, bavi se istraživanjem najstarije istorije Srba. Društvo je dobilo ime po najobožavanijoj boginji Starog sveta. Osnivač i predsednik Sorbone je Radojica Radošević, penzionisani pravnik koji je dugi niz godina proveo u policiji. Cilj ovog društva je otkrivanje istine o četrdesetdvovekovnoj istoriji Srba koju zvanična istoriografija, kojom dominira Bečko-berlinska istorijska škola (koja, naravno, ignoriše srbske istine) vekovima tendenciozno krije od očiju čitavog sveta.

Sve u svemu, gomila ludaka.

Nekada je definicija štrebera izgledala ovako:
"Osoba koja uči napamet, a ne razmišlja svojom glavom."
Kasnije je zvučalo više ovako:
"Štreber je osoba koja ima sve petice, utrkuje se da prvi da olovku profesoru kada on to zatraži i ne izlazi iz kuće."

Danas je po mnogima štreber osoba koja mrdne prstom da uzme knjigu u ruke ili se bar malo potrudi oko bilo čega.
Jedini način da neko ne bude štreber je da ne pipne knjigu (bolja opcija je da uopšte ne kupi knjige) i da ni u kom slučaj ne pomene reči: "učenje" i "škola".

Iliti kako ide škola, fakultet.
Ovo ćete uglavnom čuti od malo ruralnijih ljudi ili jednostavno ljudi koji se nisu toliko proslavili u školi ili pak, na fakultetu.
Najbolje je da samo odgovorite da je sve super, i da nastavite dalje raditi šta ste radili. U suprotnom će vam pametovati o školovanju neko ko nije ni osnovnu završio i uglavnom izgovoriti bar jednom rečenicu: "Nemoj da prođeš ovako kao ja...".

jedna u nizu muskih skola do pre par godina. naime tamo si mogao u najboljem slucaju da budes pijanac ili narkos jer posto nema ni Z od zenskog roda, cime bi se inace zabavljali... u svakom slucaju zajebancija i lupetanje momaka kojima testosteron i hormoni pucaju po mozgu moze da se uporedi sa sluzenjem vojnog roka, samo sto i dalje imas domacu kuhinju.... ili bar pekaru pa mozes da jedes kad god hoces

48ica iliti autobus sa brojem 48, koji prevozi gomilu putnika od Miljakovačke šume do Dunav stanice.Ta linija je poznata po velikim gužvama koje čine penzioneri koji idu u "Tempo" da prodju jeftinije,studenti Pravnog fakulteta i srednjošklci ozloglašenih škola kao što su ŽTŠ,ETŠ i PTT.Kad se svi oni skupe, vožnja je dosta zanimljivija i brže prodje, jer se uvek diskutuje o sniženjima u "Tempu",pravnim terminima i raznim dogadjajima sa časa...

Ljudi koje smo delimicno ili dobro poznavali u nekom periodu svoga života, a sa kojima smo izgubili svaki kontakt u ovozemaljskom i internet postojanju.
Razlozi za otudjenje su mnogi: završila se i ta srednja škola pa svako na svoju stranu, ne cirka se više pivo u parku kod SKC-a, selidbe u različite krajeve grada itd.

Ovakva pojava opstaje iz dva razloga:
-ako on/ona mene ne cima neću ni ja njega/nju.
-dok on/ona mene ne izbriše sa MSN-a neću ni ja njega/nju kako bih izbegao optužbe za jajarizam i pederstvo u bivšim zajedničkim krugovima.

Bezkontakti postaju kontakti kada nekom zatreba usluga.

Pocinje u vrticu. Tada se mali pilici upisuju u obdaniste. Polako stizu do svoje sedme godine, i sad vec mlade kokosi polaze u prvi razred. Kad stignu u starije, tj, 5. razred, vec se prica o krupnijoj zivini tipa curki. Zatim dolazi i srednja skola. Tada vec sitnija stoka odredjuje manje-vise dalji tok svog zivota. Kada se stigne na fax, vec se radi o krupnijoj stoci, recimo, konjima. A o onima koji zavrse skolovanje, necu ni da pricam.

Pojam koji je vremenom prevazišao svoju osnovnu namenu (uvoštavanje od alkohola) i postao društveni fenomen.Svaki kraj,svaka škola,svaka ekipa ima svoju low-budget birtiju.Odlikuje ih naziv u genitivu(Kod Mike, Pere,Laze...) i neobjašnjivo finansijsko opstajanje s obzirom na cene.Za 300 din ćete se ubiti ko majka i bulja zajedno.Svaka LBK ima i svoju stalnu ekipu penzionera koji u uglu čitaju Pravdu i razmenjuju svoja mišljenja na teme *Da li Boris Tadić ima ugradjen nemački čip u mozgu* i *Da li su Portsmut i Kaljari sigurni fiksevi za ovaj vikend*.

Opštepoznato je da navijači koji drže neki kraj urade i grafit u njemu. To rade i Grobari, Delije, Radovci i ostali... e sad, pored grafita šaraju se i razne šipke na ulici, tereni, sprave za vežbanje, parkovi, itd... Beograd ima svakakvih navijača, i naših i njihovih, i ovih i onih, ali najviše izgleda ima Borusijinih fanova. Sad se postavlja pitanje - Da li su gradski oci našeg lepog grada dobili neki keš da bi sprovodili propagandu Borusije? Da l' su dobili i koliko su dobili?! Jer u Beogradu skoro da nema ulice u kojoj ne postoje stubići ofarbani u crno žutu boju. Čak i oni gelenderi za bicikliste su njihovi. Pa dokle ćemo više da se podvrgavamo Švabama, majku mu?! Za šta su se borili Prle i Tihi?! Za šta?! Da sad svaki navijač mora da gleda bruku u svom gradu. Državo ubij se, obesi se nožom!

Puštanje buve, onako mangupski, povajkati se na neki način. Stara škola za ispipavanje sagovornika, da li će da popije priču ili jok. Ako je iole prihvati sledeći koraci se znaju. Postepeno se ''san'' sprovodi u javu. Ako ''san'' izazove burne reakcije jednostavno odmahneš rukom i kažeš da te boli kurac, pa nisi ti kriv što sanjaš kojekakve boleštine. Ionako san traje sedam sekundi maksimalno.

Reper iz Koteža i nezvanični vođa neformalnog pokreta repera iz Koteža. Postoji škola mišljenja kako je on plagijat Popaja Vudu, ali Vudu je fin momak, a Ajzak je neviđena barabčina, kako i samom sebi tepa. Zbog toga Ajzaka nećemo mnogo gledati na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. BB show na B92 se tu ne računa, tamo se on idealno uklopio.
Inače Ajzak je poznat po svojim fetišima na sarmu, neumerenom korišćenju opscenih izraza od onih tradicionalnih (taslačenje) do anglo-srpskih (blajvanje) i apsolutnom izostanku auto-cenzure što jeste njegov najveći kvalitet

Najcesca greska kod ucenika koji su tek presli iz cetvrtog u peti osnovne, ili iz osnovne u srednju skolu. Proces prilagodjavanja na novo zvanje osobe koja predaje nije trenutan, pa su greske neminovne kod 99,7 % ucenika. Nastavnici i profesori narocito nisu dobronamjerni prema ovom lapsusu, zbog samopostovanja i smatranja da je njihov nivo daleko veci od jednog malog ucitelja/nastavnika.

Krajnje neprijatna situacija. Ukoliko živite na nekom od gornjih (od sedmog pa nadalje) spratova, krajnje je neizbežno da razmenite barem dve-tri rečenice sa košmijom/komšinicom. Ako je neko od starijih stanara, bezuslovno će uslediti pitanje:"Kako škola/faks?", "Kako deca?", "Kako život?" i bezbroj drugih pitanja koja ubijaju tu neprijatnu tišinu. Takođe, slučaj je da se automatski nacrtate tačno ispred vrata lifta i da zurite kroz ista i brojite spratove dok ne dođete do vašeg.

Илити, живот и прикљученија младог искомплексираног дебелог гмаза.

Први контакт са нелегалним супстанцама сам имао још деведесдевете, тада шестогодишњак, кад је стриц Фејка побегао на ноћ са Косова, као војник, да пренесе џакове, како су нама клинцима тада рекли, пшенице за козе које је мој ћале пазарио пар месеци раније. Оће курац. Срушише ови из нато-а мост у Бивољу, тетка увати клинце и дође код нас на село. Гелендери од моста кокнули осморо људи, па се јадна уплашила. Њен клинац, Филип, мој идол из младости, после 2 дана нањушио пшеницу. У ствари, курац пшеницу, чиста шиптарка, 2 џака, донео Фејка. 3 дана нисмо он и ја излазили из штале, бога питај колко се ту попушило. Е знаш онај осећај после дувке кад си гладан ко фудбалер Звезде? Е, баш тако сам ја почео да се гојим.

Ништа, заташкала се та прича некако.

Онда сам у седмом основне открио чари интернета преко телефона. Набасао на неки чет и тамо блејао нонстоп. Имале су посебне собе и једино што сам радио је врбовао рибе (имао јебачки ник "Snoop Dogg 1984") навлачио их у приватне собе и тамо разваљивао Славишу од дркања. Дрко сам по 15 пута на дан. Тад је било лакше, нема лепљиве, смрдљиве, слане сперме, не мораш да переш руке, само удри док не направиш отворену рану на кожици. После не можеш ни да га држиш док пишаш колко боли, али то су слатке муке.

Елем, да не скрећем са теме, на том чету упознам Дајану из Бача. Јебеш ти мени мајку ако сам ја тад знао шта је и где је Бач. Контао сам да је негде у Аустроугарској, макар због њеног акцента. Да, причали смо. Трајало је то месецима. Прво смо почели да шаљемо смс-ове, па ммс-ове, она мени послала њену слику, ја њој послао слику Милоша Каличанина, рекла да сам сладак, послала слику дојке, назвао сам је једно вече, фиксним, назвао друго вече, направио огроман рачун, ћале ми јебо мајку милосну. Избаронисао сам је да се зовем Филип, да сам из Крушевца и да имам бенд. Ликуша се примила. Имали смо сајбер секс свако јебено вече, телефоном, у то време сам и добио јебену сперму, па сам редовно лепио по телефонском именику.

Елем, позове мене Дајана један викенд код ње. Ја наравно, рекао да имам ауто, искукао од Мимице паре, узео карту и отишао у јебену Војводину. Тамо на станици, она мене чека. Ја сконтам да је она, није ме лагала, јесте као на слици, анђео, дивна дојка, криви зуби. Размишљам се дал да приђем, ил да побегнем са станице, међутим, јебо мајку, први пут у јебеном Новом Саду, где да идем који курац. Приђем ја и признам шта и како. Само што ликуша није заплакала од муке кад ме је видела. Међутим, ајд, кад сам се већ цимао, да кунтам код ње 2 дана, да не испадне да сам својима само сјебао кинту.

Ошли ми за јебени Бач (недо бог никоме, ја жалим људе који живе онде, какво говно од места, брука), нигде планине, нигде брда, нигде јебеног брега, ПА ГДЕ СЕ САНКАТЕ ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА МАЂАРСКА БРЕ??? Нема везе, то вече дошли неки њени ортаци, сви по 5, 6 година старији од мене, студенти јебени, ја мали, дебео, седим у ћошку, одваљен после другог пива. Приђе она мени, каже, јел си радио некад есид? Наравно да јесам курво, зар ти изгледам као неко ко није радио есид. Е баш сам тако изгледао.

И дан данас рачунам као први пољубац кад је картончић прешо са њеног језика на мој. И дан данас памтим колко ми је јебено набрекнуо овај доле и како је срце почело да лупа ненормално и да ми расте притисак. Јајашца су ми овлажила као да сам их у Расину умочио. Најбоље од свега је што се нисам онесвестио. Есид је био до јаја. Остало је историја. Отишли смо у њену собу, први пут сам видео сису уживо. Први пут сам сисао брадавицу, а да није била од моје кеве. Све је било први пут. И до јаја је било. Осећао сам се као деки_аод у оној његовој баронској причи кад је наводно креснуо 2 ликуше у Новом Саду.

Немам више контакт са Дајаном. Отишао за јебену Европу, а ни дан данас је нисам заборавио. Ако има некога из Бача на сајту ( мукица ), и ако зна Дајану, плава, ћале јој држи кафић поред куће, има добру сису и криве зубе, нека ми јави, дукате дајем.

_______________________________________________________________________

PRVI PISMENI ZADATAK ----------------------------------------------- Datum: 14.09.2267

Kako samo proveo letnji raspust

U ovom pismenom zadatku pisaću o tome kako sam proveo svoj letnji raspust.

Ja, inače, mnogo volim sneg i sve aktivnosti koje mogu da se rade na njemu pa mi je zato leto možda i najomiljenije od svih godišnjih doba. Ove godine smo imali sreće pa temperature nisu bile previše niske pa me je tata vodio na pecanje u ledu i sankanje na glečeru. Prvi put sam video i kako izgleda Sunce i mnogo mi se dopalo. Nekako je plavičasto i greje po licu. Tata kaže da je ono nekada grejalo mnogo jače, ali da sada ne može zbog prašine u Zemljinoj atmosferi. Ne znam, nikada nisam video kako ta prašina izgleda ali bih voleo jer zvuči super. Često sam odlazio kod moje bake na ručak a ona je pravila sve ono što volim da jedem. Čak je jednom otvorila i konzervu sa breskama i mnogo su mi se dopale. Pošto sam prethodnu školsku godinu završio sa svim sedmicama, tata mi je obećao da će me jedan dan voditi na Mesec, na izlet. Tamo smo se mnogo lepo proveli a između ostalog video sam rudnik iz kojeg se vadi protonit i robove sa Gondara koji se bore u Areni odmah pored. Jedino što mi je malo zasmetalo je to što u Meku nisu imali hepi mil ali nema veze. Žao mi je samo što moja mama nije bila tamo sa nama ali tata kaže da su se dosad bezobrazne čike koje su je pojele sigurno smrzle ili umrle od gladi.

Sve u svemu, bio je to divan letnji raspust ali mi je isto tako drago što je počela nova školska godina i novi izazovi koji me u njoj čekaju.

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- уплашио сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!

U modernom drustvu karling je socioloska pojava odgajanja potomstva na specifican nacin. Primenom karlinga dobijaju se tatini i mamini sinovi.

Ova pojava je svoje dobila po istoimenom sportu zbog postojanja sledece paralele: ciscenja leda ispred kegle odgovara situaciji kada u bogatoj porodici roditelji "ciste prostor" ispred kegle koja je u ovom slucaju mamin ili tatin sin. Ciscenje prostora u ovom slucaju mogu biti razni vidovi korupcije (skola, zaposlenje), snazna finansijska potpora roditelja kegli itd.

Ako ste isli u neku od tezih srednjih skola ili gimnazija gde nije bilo mnogo gubljenja casova, mogucnosti za bezanje, ili zajebavanja na casovima, pa ste onda upisali pravni fakultet gde se ne ide na predavanja, i taman se navikli na bleju gajbi, a onda vam u drugoj godini saostili da se mora ici na vise vezbi, pa cak ponistavati id kartice na predavanjima, vi ste ponovo Wellcome to vecni hell !!!