Okidač za nezadovoljstvo srbendi na srpskoj svadbi.
Rat je završen, za većinu. Za pojedine nije završio ni drugi svjetski.
Elem, bilo čija da je svadba, kod nas u RS, nađe se poneki Hrvat ili Bošnjak aka Musliman, što iz prijatelja, što iz rodbine. Tada mladenci, želeći da im se svi gosti osjećaju ugodno, zamole muzikante da ne srbuju previše, da odbijaju nacionalne narudžbe gostiju. To često ne legne baš svima.

Prepoznavanje ustanove prema slikama (ili drugim umjetničkim djelima) koje se u njoj nalaze.

Povući se u sebe i postati totalno asocijalan. Beg od stvarnosti u neki imaginarni svet. Obično zbog naše psihičke slabosti i nesposobnosti da se izborimo sa bilo kojim problemom. Razlog tome obično bude emotivna praznina usled ljubavnih problema mada nije da ni finansije ne mogu biti razlog za to.

Izraz kojim se opisuje fiziološko ili patološko stanje ljudskog organizma koji, bez obzira na količinu uzimanja ili neuzimanja hrane ostaje isti, ili se, pak, menja do neprepoznatljivosti.

Poguzijanstvo ili šta je? Da je normalan nikad te ne bi ni zvao. Ali, ruralna je svadba, pod šatorom, jeftin smještaj. Nikad ga prije svadbe nisi upoznao. Ma, nisi ga upoznao ni na svadbi. Vidio si nekog špiconju kako izlazi od matičara. Poznao si ga po velikom rauzmarinu na reveru. Ipak, pored svega, kad zasjedneš pod šator, opleteš po rakiji i pivu k'o nezdrav. To vodi ka tome da ubrzo budeš jedan od viđenijih gostiju.

Ljuti, zadrigli formalista.
Kod njega ne postoji zadnja rupa na svirali. Rupa je njegov kec u rukavu, raste dok ne dobije veličinu crne koja nemilosrdno guta tvoje strpljenje, i ono što ti na koži izaziva škripa krede na školskoj tabli, svaka njegova reč radi tvojim nervima.
Debeo, tvrdokorni sitničar...

Nije on običan seljak. On je najbolje igrao fudbal u selu. "Kakvu špicerajku ima mali Dalibor, mog'o bi da tera loptu za Partizana", kazu lokalni alkoholičari. Prvak nadmetanja u kosidbi 3 godine za redom. Kosi ko ptičji grip.

Ovakve kvalifikacije su dale ideju njegovim roditeljima da kada njihovo "kure" završi srednju poljoprivrednu skolu u varošici blizu sela, da ga pošalju na studiranje. U GRAD. To još niko iz nji'ovo selo nije uradio. Da pocrkaju ove komšije što kradu drva, ruke im se osušile. Da ponosna majka okači sinovljevu diplomu o visokom obrazovanju odmah pored ćerkine diplome o završenom kursu za muškog frizera, i pored deda-Stavrine slike sa šmajserom iz '43.

I ne zale pare. Iznajmi se stan, kupi se nova garderoba. Obavesti se cela šira familija da mali Dalibor ide na fakultet u grad. Svako mu turi u ruke po neki evro, al' da niko ne vidi. "Samo da se pazi od ovi gradski mangupi, prevejani. I nemoj snajku neku iz grad, što ne ume da kuva da nam dovedeš u kucu", kroz smeh kaze teča Miladin, čačkajući dzem iz ušiju puštenim noktom na malom prstu desne ruke.

Oktobar dolazi, Mirko se sprema za ulazak u svet studenata, potpunu nepoznanicu kako njemu, tako i njegovoj dotadašnjoj okolini. Cuo je da u gradu nije moderno da se nosi zlatan prsten na ruci, što u njegovom zavičaju nije slučaj, pa ga skida, ali zato kupuje katoličku ogrlicu sa belim kuglicama na kanapu, da kad otkopča košulju podseća "na onoga maloga i Granda, sto čupa obrve, k'o zena, ali zato peva k'o Halid".

Tog jutra je ustao u 6, napravio sebi kajganu na svinjskoj masti, obukao novu Sweet Years jaknicu, nove farke sa "Depo"-a. Ulazi u hol pun ljudi. Do tada je toliko ljudi na jednom mestu video samo na vašaru kad je gostovala Lepa Jelena.

A onda, ulazak. "To je to, nisam više seljak." Ulazi u amfiteatar. širi ruke u prolazu kako bi izgledao krupniji nego što jeste. Počinje malo da ga svrbi glava zbog gela, ali neće da se počeše, da ne zasere "bekamku". Zastaje u sredini amfiteatra, i mrko gleda oko sebe. Gleda da bi bio gledan. Stavlja drugi orbit u usta da osigura odsustvo jutarnjeg zadaha; kozje mleko jeste zdravo, ali ima svoje posledice.

"Koleginice, jel slobodno pored vas?"

"Da, da..."

Jedan zemljoradnik manje, jedna seljačina vise.
Pazite ih se, izgledaju skoro isto kao seljačine rodjene u gradu.

Hokej kao sport podrazumeva veliki broj izmena tokom meča koje se odrađuju u hodu, pa samim tim podseća na određeni način proslave krsne slave na kojoj je tokom dana prisutno 50+ gostiju, od kojih su pola familija koju viđaš dva puta godišnje, kod tebe na slavi i kod njih, a ostala polovina su ljudi koje zoveš prijateljima a čim napijeni i najedeni zatvore vrata tvog doma komentarišu kako ti je ruska salata bila govno. Duhovna toplina nula, osim ako ne računaš toplinu sobe zagrejane nečujnim prdežima uvučenim u gustu izmaglicu dima od cigareta. Slava, ona hokejaška.

Ljudi iz nekog, za sada nepoznatog, razloga imaju potrebu da neprikladna pitanja, dok zabadaju njušku u tuđa posla, začine neubedljivom i potpuno suvišnom uvertirom, na koju i plišana igračka slaže grimasu. Pa tako dolazimo i do ove dve reči koje u principu predstavljaju skraćeno izdanje "došao sam lično do zaključka, jebeš mi sve, crći ću ako te ne pitam da proverim, ali glupo mi baš direktno" verzije.

Početak rečenice, koji jedva progovaraš jer i sam znaš da ono što će uslediti, ide suprotnosmerno tvojoj volji.

Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.

Kao i puška, označava nos u slengu. Podrazumeva se da nećete svačiji nos tako nazvati, već samo one koji zaista podsećaju na kljun petla Sofronija, orlov ili papagajev kljun (mogao bih da navedem još neku pticu, ali čemu to).

Subota ujutru, ustaješ i kontaš brate konačno ta subota, večeras izlazim s ekipom , biće ludnica, spremaš se ceo dan, kao ajde jednu rakijicu vamo jednu tamo, pokoji zaječarac čisto onako da se malo zagreješ, onda tuširanje, sapunjanje, skidanje viška dlaka (da ne zalazimo dublje), stavljaš ćaletov Brion , navlačiš onu njegovu košulju kako je on zove Košulja iz mladosti i krećes da se nadješ sa ekipom u nadi da ćeš večeras konačno da zbariš nešto posle višemesečnog posta.

Očekivanja: Prvo ćemo krenuti malo u "Veseljak" ( jedna krezuba konobarica i četiri stola) da drmnemo još koji zaječarac, jer brate politra 50 kinti, a u klubu samo služe 'ajneken bogati koji košta ko Svetog Peru kajgana, mogu popit 2 uvr' glave, posle valja preći na špricer, sirotinjo i bogu si teška. Onda ću da ošmekan neku "Damu" po mogućnosti pijaniju od mene, jer mora da padne na moj šarm, mora , jer nema na šta drugo ako vidi moj Yugo 45 potonula ladja. Otići ćemo do nje i onda sve po redu, sutra šta bude.

Stvarnost: Odlaziš pripit u klub,cela ekipa sedi i pijucka onaj jedan špricer, posmatrajući okolo kako kojekakvi ćelavi mungosi u trenerkama odvode dobre ribe, jbg ljudi imaju najbolji mamac današnjice ključeve od bwm, mečka, audi. A na tebe niko ne obraća pažnju, ne postojiš, još jedno zrno peska u pustinji. Uzimaš još par špricera onako od muke, i pogadja te svaka pjesma od sinana do ipčeta EJ TI NOĆI SESTRO MOJA PRIMI ME ZA BRATAAAA. Negde u zoru kreneš polako kući ( Ako Yugo 45 upali ) i nadaš se da će se sledeća subota biti tvoj dan D.

Osoba koja gaji veće sklonosti ka ruskom narodu, njegovoj istoriji, običajima, tradiciji i kulturi nego ka baštini i navikama naroda iz kog i sama potiče. Rusofil je uvek vanredno obrazovan čovek, češće istoričar umetnosti i književnosti, redje potomak mešovitog braka ili neko ko je u Rusiji proveo više godina i upoznao svu prevrtljivost i svu poeziju njenog duha u tančine.

Rusofil je bolesna osoba. Čovek oboleo od takozvane rusofilije, zaraze koja vekovima zahvata uglavnom narode slovenskih korena i menja njihov karakter, stavove i gledišta, svest i ponašanje. Pravi, istinski rusofil voli je (Rusiju) od vremena dok je bila Moskovija i pripadala divljacima, prašta joj svako zlodelo počinjeno Ukraincima, poginuo bi za Aleksandra Nevskog, stoji gord u gardi cara Petra, a i onog drugog..Na svet gleda očima Kandinskog i Javljenskog, dok hoda pločnikom prividja mu se suprematizam Kazimira Maljeviča, zbunjen je poput Lava, poročan skoro kao Fjodor, diše kao Jesenjin, bije jako kao Majakovski. Kune se u Ljermontova i Bloka, ljubi kao Puškin, udiše mirise Tihog Dona i Prolećnih voda.

Nije ni beli ni crveni. Sanja o Piteru i Nevskom prospektu, oplakuje njegovih 900 dana opsade, piša na Beriju i uzdiže Ždanova, zna ko je bio Trocki i kako je umro Lenjin, u srcu je Šostakovič ali u duši ipak Prokofjev. Krv mu titra u skokovima Nurejeva, sanja Ermitaž, strahuje od logora Krasnojarska, divi se Karlu Štajneru, Volgi, Sibiru, tundrama, stepama, jezerima i močvarama..Kada bi mogao da bira, rodio bi se kao Pasternak. Ako se posle smrti vrati na ovaj svet, dovoljno bi mu bilo da bude ribar na zardjaloj barci, kosač u stepi, mašinovodja na trans - Sibirskoj pruzi, slikar na ulicama Astrahana..Samo da se rodi u Rusiji.

Danas, najveći rusofili su vladari sumnjivih namera i obrazovanja, koji su zasrali na zapadu pa traže spas od uspavanog diva sa istoka, muvatori koji se trude da ispadnu načitani i klinci koji su se na ekskurzijama kvalitetno izopijali sa bratskim vršnjacima.

Noćna mora kontrolora u busevima Srbije. Ultimejt odjeb, šah-mat.

Umirujuća rečenica domaćina koji gostima garantuje bezbednost od napada svog kučeta.

O sve zapeklo, sve se skvrčilo, prijatelju moj, vreme prošlo, to više nisu spremne nenačete boje u oblim tubama tempera i belo platno, blok 5 života: šta li će nam sve naslikati, nego opiljci otpali sa glave klina po kome udarao malj godina ko po tuđem. Evo ti dete, na, proberi igraj se, našaraj mi sunca malo na koži al nećeš naći žutu sjajnu nju smo prvo potrošili umutile je ko jajca proždrali kajganu jutra začas. Belu i ne traži ona je prva otišla na tolika beljenja uvila se ko mrtav crv ko govance vrapca na vetru stisneš li je još jednom samo će se u prah na dodir raspasti ko od pepela dvorac čiji prozori daju svetlo plavi slabi odsjaj. Te plave koja se istrošila na nebesa, uvek su pola neba zauzimala, sad osta iskrzano, bež, donji neki namaz šućmurast, zjapi ko pećina nad nama kaplje vlaga na retko svetlo zeleno mlado iždžikljalo lišće i korovlje naše povremene sreće: nema više te zelene, tek toliko da iscediš za još koje proleće.
Ali zato, eto, vidi tu kočopernu braon govno puna tuba puca od zdravlja mož da islikaš sve seoske puteve razlokane Srbije: Mirko Alvirović Vojislav Ilić taljige grob magare kljuse tango argentino kišna oblačna noć mestimično sa slabim danom kad se seti u kome sunce tinja kroz šerpu protanjenog dna. Eto ti i neke tamne crvene suviše tamne suviše ozbiljne neke tupe neme strasti krv stara bolesna pumpa još u krečanu uma svoje tokove životinjske traži se žensko kao zabran ko topli predah od te hladne kišetine šerpa plave što nas uloka skroz i skvasi ko pse. O pa ti reski dani ko da na oblacima opet farbaju juga u zastavi zaista grozna zatvorena plava i taj miris kiselkast farbe u vetrovitoj noći odozdole osećam se ko Pobesneli Maks Uspavali Maks Obeznanjeni Maks u postapokaliptičnoj Srbiji šljiskaju me sivom i crnom naftom brada mi ulepljena kosa umašnjena padam u san pa u još jedan i tako dole i dole al ne znaju da sam izvuko crni osigurač da ga čvrsto držim za zadnjim smeškom prevare u jednoj šaci, to rešenje, koje sadrži sve ostale i u drugoj novu tubu zaboravljenu skrivenu za ovakve dane: nije ona bila u setu sa ostalima, nju su mi davno, jednog jutra, doneli s mora, ko školjku:

Osoba koja se odlikuje jednom karakterističnom osobinom. A to je prikriveni strah od velikog grada. Ali ista ta osoba je primorana da u veliki grad ode, radi studiranja, posla ili nekog drugog višeg cilja. U početku se ne snalazi baš dobro, ali kasnije nauči i šta je saobraćajna gužva, gradski prevoz i upozna grad, pa se neki primerci ove vrste mogu i odomaćiti u takvom velegradu.

Poznat kao mučitelj jezika mnogih Beograđana i došljaka u Beograd.
Jedan od najznačajnijih političara u modernoj Grčkoj istoriji. Poznat po tome što se borio za ujedinjenje Grčke i oslobađanje od Otomanske vlasti ali i po tome što je pokrenuo bunu protiv princa Đorđa, koja je rezultovala njegovom smenom.
Ovim svojim podvigom Venizelos je zaslužio ime ulice u Beogradu više od Đure Đakovića (ne želim da ulazim u to da li je opravdano ili ne, jednostavno konstatujem). Tako da je sada jedan deo bivše ulice Đure Đakovića poznatiji pod nazivom Venizelosova. Od tog momenta, objašnjavanje puta zalutalom ne-Beograđaninu zna biti u najmanju ruku teško

Mala kućna galerija svakog pravog srpskog doma iliti ognjišta. Može biti i velika kućna galerija zavisno naravno od veličine istog. Na njemu su magneti iz Sokobanje, Mataruške banje, Banje Koviljače, Sutomora, Budve, Herceg Novog a ponekad se nađe i neki Pefkohori (ako-imaš-love-izvoli) i tako dalje i tako bliže ...(pre će biti bliže)...
To je vredno čuvana, mukotrpno i dugogodišnjim trudom stvarana (i uvek javno dostupna) arhiva sa naslovom “Znam šta ste radili prošlog leta“, te svaki zvani i nezvani gost može videti lepo izloženu hronologiju vaših (jadnih) putovanja. Eventualno imate sreće ako bakin milje sa vrha frižidera pada direktno na magnet sa natpisom „Pozdrav iz Trilepepi*kematerine“...
Međutim, to nije sve. Tu se priča o galeriji naivnog slikarstva iz Kovačice nikako ne završava. Ovakva vrsta izložbenog prostora pogodna je za razne vrste malverzacija (prednost je što tom prilikom niko ne mora da bude podmićen).
Ako ste u dobrim odnosima sa mlađanom rodbinom možete se nadati da će već nakon perioda septembar/oktobar na vašem frižideru osvanuti magnet sa :

-Kopaonika- ako imate sreće možda baš onaj sa statuom medveda
(poklon mlađeg brata od strica koji je 8. razred i koji ovako prisne odnose sa rodbinom održava zahvaljujući tome što njegov otac, a vaš stric, vama duguje pare ili uslugu ) ;

-ili magnet sa prizorom neodoljive Venecije
(poklon starijeg brata od strica koji je 2. razred Pravno-birotehničke škole Dimitrije Davidović i koji ovako prisne odnose s rodbinom održava jer se potajno nada da biste za krv svoje krvi mogli da zamolite svog druga iz vojske-Mišu Smrdu, koji je sad 4. zamenik pomoćnika vratara u cenjenom beogradskom bankarskom hramu, da povuče neke veze za svog starog druga.....Jer kome će nego „svom drugu do groba“ što ih spaja „hronična upala zgloba-suvenir na stražarske dane“) ;

-ili pak magnet iz malog ali predivnog francuskog gradića Konfolana
(poklon sestre od tetke koja ovako prisne odnose sa rodbinom održava jer voli da pokaže svojim najmilijima slike belog sveta koji je videla i obišla sa svojim kulturno umetničkim društvom).

Dakle ako ste u dobrim odnosima sa rodbinom možete se nadati rodnoj (elektro)magnetnoj sezoni i ......