Je ona koja nikada nije bila ni na klupskoj rok svirci, a kamoli na pravom stadionskom koncertu.
Ona koju nikada nisu ispolivali pivom na početku krljačke pesme, koja nikada nije sela u blato jer ju je zahvatila šutka,
nikada nije pišala u toi toi, niti je posle jela kereći roštilj kao da je majčino mleko. Neopranih ruku.
Nikada nije osetila u nozdrvama onaj pomešan miris narodnog piva, letnje noći, i znoja usplahirenih curica obučenih u nekvalitetnu crnu odeću.
Nikada nije posle samo par pogleda i gurkanja u gomili iza bine razmenjivala sojeve mononukleoze i ko zna još čega sa potpunim neznancem/kom.