
Питање које изнервирани сажаљиви пролазник неизбежно пре или касније постави малом просјаку (најчешће ромске националности) (такође изнервираном, који се мисли у себи: "Или ми дај паре или ћути, шта ме испитујеш и храниш").
-Чико дај неки динар умрех од глади нисам јео ништа два дана.
-А где су ти родитељи?
-(мук, кратка пауза) Е дај неки динар (богорадећим гласом).
-А ако ти ја сад дам паре ти ћеш то да однесеш неком газди и шта ћемо онда?
-(инсистира, тугаљиво) Ја сам гладан дај неки динар.
Пролазник улази у оближњу пекару и купује пециво и јогурт. Ставља испред дечака. Он ћутке узима и једе. Пролазник се удаљава али чује како га дечак тихо псује и враћа се.
-Мамицу ти малу безобразну незахвалну! Овамо му даш доручак а он те псује, уместо да цени и то што је добио! Просиш ли ти или не просиш!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
Surova istina
Dodje mi sad skoro jedna mala Ciganka,simpaticna devojcica i pita me onako lepo kulturno:"Mozes da mi das 5 dinara"
Ja joj kazem:"Ma,moze i 20!"
Toliko sam joj i dala i jos svo sitno koje sam imala u novcaniku.