Izazivači pobuna, štrajkova i depresije među mladima. Promene u cilju izlaska iz krize, ulaska u EU i smanjenja spiskova na birou rada. Cilj je smanjiti broj studenata za 90%, a samim tim i broj stanovnika Srbije.
Na taj način, finansijski će ojačati, tako da će im plata biti u proseku više od 5000 evra. Tile im je besplatnim školovanjem omogućio da danas menjaju zakone i prihvataju kojekakve bolonje i bezmalo primoraju decu da jure ESPB umesto desetke.
Na vestima: Nema prenošenja ispita! Studenti od oktobra neće više moći da prenose ispite i upisuju narednu godinu sa manje od maksimalnih 60 bodova, ako hoće da ostanu na budžetu.
Nakon godinu dana, po završetku poslednjeg ispitnog roka, student treće godine sa već steknutom titulom ććć (ćelav, ćaknut, ćorav), položio 15 od 16 ispita u roku, stoji pred mesec dana očekivanom listom rezultata poslednje polaganog i najtežeg, kategorije "sa 6om presrećan" ispita i gleda u svoje ime i prezime, pored koga piše da je pao za 0.1 bod. Poslednji na crti onih koji su položili, njegov ortak Marko, sa prosekom 6.0, ali nema veze, 60 bodova na broju! Pokušao je to da shvati kao čist Merfijev zakon koji ga inače ceo život prati i problem koji bi možda mogao da reši. Počeo je da razmišlja, ali opet, profesori mu neće izaći u susret, jer im je posao naravno draži od zaluđivanja tamo nekim studentom... Nema kome da se obrati "da potegne vezu". Pristojna korupcija, dovoljana je za pola školarine, ne isplati se. Kolegijalnost ne postoji, jer i taj njegov najbolji prijatelj se bori za svoje mesto iznad crte samofinansirajućih. Ostaje mu da zaradi novac i plati sebi sledeću godinu iako je svestan da posao neće naći skoro i ovde, čak i kada dobije svoju zlatnu diplomu. Ili da se obrati roditeljima, ocu taksisti i majci u penziji za finansijsku pomoć, a na kraju krajeva, da nađe nekog Srbina koji ima tek tako 1500 evra na zajam. Ne. Odustaje, zahvaljuje se svojoj drzavi i prikuplja novac da ode u inostranstvo i uradi nešto sa životom.
