Muzički pravac i način života. Klinički proglašen mrtvim. Ali, to je ceo smisao panka...
Pank je borba protiv svega, svim sredstvima i bez ikakvih izgleda za pobedu. Jer, ti ako se boriš protiv vlasti i pobediš, ti postaješ vlast, ti postaješ zlo protiv koga se ugnjetene mase bune.
Pank je mrtav, jer da je preživeo sedamdesete sad bi se prodao, živeo na pinku i snimao reklame.
Ali borba se nastavlja, možda ne na ulicama, ali u umovima dece i tinejdžera koji su drugačiji i mrze sve one koji su isti.
Muzicki pravac koji odlikuju dva do tri akorda, izdrkavanje na mikrofonu, ali i energicnost i buntovni tekstovi. Reci pankeru da je pank mrtav, isto je kao da kazes detetu od tri godine da Deda Mraz ne postoji. Ili profesorki latinskog da je latinki mrtav jezik...
Muzika, i kultura, koju odlikuju energija i anarhicnost. Smatra se da je nastala tokom 70tih. Obicno najvise privlaci mladje tinejdzere koji odrastanjem cesto prelaze u neke "ozbiljnije" muzicke vode.
Naravno Sex Pistols i Ramones, ali je broj bendova ogroman pa i na prostorima ex-Jugoslavije, u rasponu od Pekinske Patke do Satana Panonskog.
Nešto najbolje što se desilo rokenrolu. Udahnuo mu je život, mladost, obnarodio jednom rečju. Do 1976. scenom su dominirali dosadni progresivci više skoncentrisani na umetnički dojam, zapostavivši ono zbog čega je r'n'r i nastao: stav i borbu prema svemu što ne valja. Bend su mogli da naprave drugovi iz ulice, a kontakt sa publikom (koja se obično međusobno poznavala) jači je no ikad.
Ne postoji muzika koja te više tera na razmišljanje o svetu u kojem se nalaziš, i šta ti je činiti po tom pitanju.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.