Oproštajna tragikomedija heterogene pozorišne trupe "Jugopajton" iz 1990. i 1991. godine. Glumci su je izvodili na raznim scenama, a pred svojom publikom koja se uskoro uz veliku svađu razišla zajedno sa trupom: navodno zato što je ova postava bila daleko gora od mnogih ranijih. Ova predstava je još nosila i podnaslov "Rekonstituisanje", pa je ova komplikovana reč možda malo dodatno oterala već sumnjičavu publiku, koja je ionako smatrala da je ovaj projekat obična jeftina zabava i razbacivanje para. Većina ljudi je već ionako počela da gleda paralelne individualne projekte, koje su pojedini članovi trupe već razradili
Trupa se ustalila već u prvoj polovini 20. veka, ali je svakako svoje najslavnije dane doživela u vreme jednog glumačkog asa, koji je debitovao na sceni 1940ih godina, a koga je obožavalo fenstvo ne samo u njegovom kraju, već i šire. I tako decenijama. I onda, kako to obično biva, ovaj as je poput Molijera umro na daskama koje život znače. Trupa tada menja koncept, i odlučuje se za jednakost svih 6 članova (plus 2 honororna glumca) poput slavnog "Monti Pajtona". No, ubrzo, postaje jasno da ekipi nedostaje maštovitost i na videlo izlaze razne nesuglasice, privatne i porodične afere, koje su decenijama gurane pod tepih. Ipak, ključno je bilo to što je trupa faktički ostala bez cvonjka ušteđevine. Tada na scenu nakratko stupa novi direktor, koji pokušava povoljnim zajmovima od drugih pozorišta i finansijskjkih fondova da postavi trupu na noge. Iako se činilo da će uspeti, dok se odigravala ova predstava, sve se urušilo.
Što se same ove predstave tiče, ironično je da se ona bavi borbom za opstanak jedne nekada uspešne pozorišne trupe. Istorija njenog izvođenja nije naročito slavna. Prvi put je odigrana 22. januara 1990. godine u Beogradu, posle čega se upravni odbor pozorišta razišao i više se nikada nije sastao. U narednih godinu i po dana sve su učestaliji bili incidenti na predstavama, čiji je akter bila publika. Ipak, sve je nekako eskaliralo na izvedbi u Ljubljani 25. juna 1991. godine, kada su dva člana trupe posle završnog naklona objavila publici da napuštaju ekipu. Došlo je do incidenata u gledalištu, tako da je naredno izvođenje bilo odloženo za 10 dana, a ovo dvoje su ipak odlučili da do daljnjeg ostanu. Sledeći put, "Putujući cirkus" je u pomirljivom tonu izveden na Brionima i uglavnom više nije bilo incidenata sve do 7. oktobra, kada je u Kazalištu u Zagrebu eksplodirala kašikara, posle čega je došlo do masovne tuče u samoj zgradi i oko nje, uz dosta mrtvih, a trupa je definitivno prekinula turneju.
Doduše, uz međunarodno sponzorstvo, glumačka ekipa je poslednji put (u suženom sastavu) odigrala skraćenu i izmenjenu verziju predstave u Dejtonskom teatru 21. novembra 1995. godine.
(odlomak iz poslednjeg izvođenja predstave)
S.M: Drugovi, meni nije jasno šta vama nije jasno. Vi tvrdite da možete tek tako da napustite našu trupu i formirate zasebne trupe. Mi imamo svoj statut i principe. Jednom u trupi, zauvek u trupi.
M.K: To je važilo samo dok je trupa funkcionisala i imala kakvu-takvu perspektivu. Očito je da perspektive nema, jer se većina slaže da trupa prestaje da postoji. A onda su razni statuti samo mrtva slova na papiru.
F.T: Jes to, slažem se!
S.M: E, pa malo morgen! Hajde, dobro, za M.K, njegov projekat ima svoju publiku, a vole ga i u drugim pozorištima. Ali ti, F.T, zar ti misliš da ja ne znam šta ti radiš. Skupljaš članove mog fan kluba i teraš ih da kupuju tvoje godišnje karte!
F.T: To nije baš tako. Ti članovi žive u mom komšiluku i logičnije je da dolaze kod mene na predstave...
S.M: Moraju da imaju mogućnost izbora!
F.T: Dobro, evo, neka ostanu u tvom fan klubu, ali neka dolaze meni na predstave.
S.M: Ne. Ili-ili!
F.T: Dobro, ako je tako, onda samo kod mene!
K.G: Ljudi, budimo konstruktivni. Očito je da nam se grupa ovako raspada. Nastavi li se ovako, idem i ja...
A.I: Onda i ja...
S.M: Dobro. Kad je tako, pokrećem ostavinsku raspravu. Vi svi hoćete da pravite svoje trupe. A ja, eto baš neću. Sa mnom ostaje i M.B, a i ova dva honorarca. Dakle, ova trupa ostaje nama, vi radite šta hoćete.
M.B: Dobro, ja zapravo...
(S.M. mu lupa packu)
M.B: Mislim, da, ostajem!
M.K: To je pravno nasilje. Vas dvojica i dvoje honoraraca. Pa to nije ista trupa. Trupa pravno prestaje da postoji i svu imovinu delimo na ravne časti!
S.M: Probaj, Laki!
F.T: Već sam angažovao advokata. Ako se ne saglasite, tužićemo vas, a onda će vas suspendovati iz Udruženja pozorišta sve dok se ne saglasite sa ovim predlogom!
(salom se prolama eksplozija, predstava se prekida)
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
vrcoguzno vidjenje novopecenog roditelja :)
+
Ma, imam sad vremena dok mi novo članstvo ne pristigne. :D