Ne znam da li možete uopšte zamisliti u kom mentalnom stanju mora da bude čovek koji je čuvar u logoru i koji gleda sve strahote tamo i ostaje ravnodušan na sve to. Posle smene ode jede, piše pismo kući ženi deci, kad dobije slobodno ode negde da popije pivo i to i ponaša se "normalno" kao da se ništa nije desilo. U samim logorima preživeli kažu da ih stražari uopšte nisu posmatrali kao ljude već kao "stvari" ili neku vrstu robe, materijala. Totalno ravnodušni prema ljudskoj patnji i strahotama.
Zanimljivo je da je glavni za pitanje logora Himler koji je projektovao logore gasne komore sistem železnice koja je prevozila ljude u logor samo jednom došao da vidi kako to sve funkcioniše.
I kada je krenuo u obilazak logora vrlo brzo je prekinuo obilazak i ispovraćao se od muke kakve je sve gadosti video.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nisam nikada razmisljao o njima, hvala za defku.
Zato se svakog 21.januara obeležava dan sećanja na žrtve holokausta-da se ne zaboravi i ponovi,daleko bilo.
+
moj djed je poginuo u logoru, pao je sa osmatračnice