Naizgled slatka a zapravo veoma iritirajuća pojava u svakom vrtiću (pogotovu za vaspitačice). Najčešći elementi su laganje i preuveličavanje.
To iygleda otprilike ovako:
Dete 1-Ćeš mi pozajmiš tog ekšmena
D2 - Oću ako ti meni (briše slinu što mi curi iz nosa) poznjajmiš autić što si ofarbao sas mamin lak
D1 - Ne mogu bacio mi komšija Mita kroz prozor još me i jurijo sas šrafcigner
D2 - (Iskolačio oči u čudu) Vaaaaaauuuuuuv!!!! E pa dobro onda nećem da ti dam ekšnmena
D1 - Dobro, dobro će viš ti
D2 - Dobro, dobro ja ti više nisam drugar
D1 - U Č I T E LJ I C EEEEEE
Uč - Šta je bilo Mišo
D1 - Aca neće da mi da da se sigram sas ekšmena
D2 - Nije tačnoooooo
Uč - Aco daj malo i Miši da se igra
D2 - (Kroz plač mu daje ekšnmena i potom se okrenuo Miši ledjima i napućio usta i samo što ne počne da kuka)
D1 - (Igra se sa igračkom) Trndž, trndž.
Uč - A hvala?
D1 - Hvala (kroz polušapat)
Uč - (Zadovoljno) Eto, vidite kako možete lepo da se igrate
(U osnovnoj se redovno šibali)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
U pravu ste bili moj prethodni primer nije bio defka