Savet sagovorniku u kome se ogleda želja za pojačanim intenzitetom radnje koju obavlja.
- "Alo, di-džej, pa ne čuje se ništa ta muzika ovde... daj mu ga malo po zvučnicima!"
--------------------------------------------------------------
- "Daj, bre, sinak... daj mu ga malo po gasu, ako misliš da stignemo ove godine na more!"
Lik koji je prevodio obične i dugometražne crtane filmove za RTS/RTB, tipa Nindža-kornjače, Hi-men, Snorkijevci itd.
Verovatno bi za mene izbledeo kao totalno arbitraran član TV-redakcije, da mi nije ostala istetovirana u sećanju neprijatna situacija koju bi obavezno spominjanje njegovog imena na kraju svake epizode stvaralo u idiličnoj porodičnoj atmosferi u mojoj kući, pogotovo pošto se ono "k" na kraju prezimena često nije ni čulo.
Čovek je kriv za mentalnu sliku nabreklog, pozamašnog spolovila, koja nam je putem najmasovnijeg tadašnjeg medija redovno bila servirana svako veče.
(Glas sa TV-a):
"...prevod: Emil Kurcina(k)", (sa nepostojanim "k")
-(Moja baba): -Ju-ju-ju! Sram ih bilo, gde je otišao ovaj svet...
-(Moj mlađi brat): -Aaaaaaa, KURCINA!!! Hahahahaha, rekao je KURCINA!!!
-(Ja): -(crvenim, jer sam mnogo stidljiv)
-(Moj mlađi brat): -KURCINA, KURCINA, KURCINA-NA-NA!!!! (oduševljeno skače po sobi)
-(Keva): -(uzima varjaču da bi ga trankvilizovala)
Rečenica koju si kao mali čuo 12764 puta od svojih roditelja dok su ti tetke, strine i kevine koleginice sa posla uvaljivale svakave gluposti u ruke. Dok si ti onako besan svaki put morao da odgovaraš sa "Hvaja", iako nisi bio baš oduševljen poklonima. Dobro, ruku na srce, bilo je tu po koja novčanica od 10-20 maraka i po neka do jaja čokolada.
Ju ju ju ju ju !!! ženska spodoba od dva metra i 120 kilograma utrčava u dnevni boravak, hvata te pod miške i podiže do plafona, tako da ti onaj malopređašnji "Frutek" izbija na usta.
Pa gde si pile tetkino???? ju ju ju ju... nazireš joj zlatan zub i osećaš zadah kao da je sisala auspuh od "tristaća". Osećaš turbulenciju dok te spušta nazad na pod i vadi iz torbe 10 čokoladica "Životinjsko carstvo", oči ti se cakle. -Ajde ljubi tetku, da ti tetka da nešto! - nastaje dilema, preračunavaš faktore rizika i ipak je ljubiš. Samo što si zgrabio "teško zarađenu" gomilicu čokolada, roditelji te streljaju rečima "Ajde sine, kako se kaže?" -gledaš ih i pomišljaš u sebi, zašto? Pa poljubio sam je, zar to nije dovoljno? Ipak izgovaraš čuveno "Hvaja" i odlaziš da jedeš svoje čokolade dok oni ostaju da se proseravaju kako si ti kulturno dete i kako znaš da kažeš Hvala. Eh kad bi samo znali....
Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.
Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.
Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.
Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.
Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.
Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
[...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!
Izraz kojim se u udžbenicima svetske istorije označava period izmedju Prvog i Drugog svetskog rata. U udžbenicima nacionalne istorije Srbije se ne koristi jer deluje zbunjujuće na čitaoce.
Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.
---Montgomeri, Alabama---
- Sine, predajući ti ovaj par ključeva ne predajem ti samo auto. Sa njima ćeš, o Dejvide, danas poneti odgovornost odraslog čoveka i moje puno poverenje. Neću ti govoriti šta da ne radiš, smatram da to već znaš. Imaš šesnaest i svestan sam da ne mogu da te tretiram kao dete. :zagrljaj: Izvoli, sine moj. Vozi pažljivo i učini svog oca ponosnim.
- Budi siguran da hoću, tata.
---Donje Trsište, Srbija---
- Ej, mali, zajebi taj crtani sad! Drž' ove ključeve i odjuri začas po pivo, dok nije došo Živan da pretera crep, nemam šta da iznesem pred čoveka! Desno skroz ti je gas, do njega kočnica, pa cepaj, samo nemoj da pogineš.
- Ali mama kaže da radim domaći...
- Pusti ti šta mama kaže i vozi po pivo da te ne uspavam pre vremena.
---Kinšasa, Kongo---
- Sine, dajem ti ove ključeve od...
- Sajle za bicikl.
- Ne, od auta.
- Čale, nemamo auto.
- Naravno da imamo.
- Imali smo kamilu koja je umrla. Nemamo auto.
- Aha! A, u tom slučaju, šta je ovo?
- Dedina slika iz radnog logora. Već smo ovo prolazili.
- Brrrrrm Brrrrm!
- Ćale, prekini.
- Brrrrrrrm...
- Ima šta da se jede?
- Nema. Šta misliš zašto ovo radim?
Objekat za budjenje lažne nade.
U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.
Način na koji jebe student fizike.
Mogu, ali veliko je pitanje da li hoću, odnosno ne vidim nikakvu ličnu korist u tome da ti pomognem i pozabavim se tvojim problemom. Ma zapravo, zabole me paja za tebe, ali ću se eventualno sažaliti, pa nešto i učinim. Kad malo bolje razmislim, ipak neću, ali se makar malo nadaj da hoću. A neću.
