Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.
Fudbaler:Čast mi je što sam došao u veliki klub sa bogatom tradicijom Značenje:Nemam pojma gde me je menadžer uvalio i gde su me poslali,za vas sam čuo u kladionici.
Fudb.-Nije važno da li ću postići gol,neka ga postigne bilo ko,samo da pobedimo! Znač.-Važno mi je da ga metnem,igram za sebe,sebičan sam,zabole me za ekipu i rezultat.
Fudb.-Nije važno ko će dati gol,neka to bude i golman... Znač.-Ja sam nesposoban špic,imam 2 leve,nisam dao gol 2 godine i 8 meseci,kad bi mog'o bar golman da to uradi umesto mene...
Fudb.-Obećavamo pobedu! Znač.-Gubimo do 2 razlike,garant!
Fudb.-Ne mogu da obećam pobedu,ali obećavam borbu do samog kraja! Znač.-Gubimo glatko 4-5 razlike.
Fudb.-Nismo ispoštovali dogovor iz svlačionice. Znač.-Nismo znali ništa ko tetrebi,vukli smo se po terenu kao mrcine...
Fudb.-Daćemo 150 posto svojih mogućnosti! Znač.-Trčaćemo do izginuća do 60. minuta a onda ćemo do 90. da bauljamo po travi jer nemamo snage,pa će oni da nam metnu 3 laka komada.
Fudb.-Ne bih komentarisao suđenje. Znač.-Onaj smrad od sudije nam nije sudio 3 penala,poništio 4 regularna gola,a oni dali gol iz ofsajda,nama podelio 16 žutih kartona,mamu mu j... Majmun,peder,crko dabogda!
Fudb.-Nismo imali dan. Znač.-Raguzili su nas,pokidali ,nismo mogli da razmenimo 3 pasa ,a kamoli da šutnemo na gol!
Fudb.-Utakmica je bila prava prvenstvena. Znač.-Dotični konstatuje već poznato da je odigrana prvenstvena ,a ne Kup ili evropska tekma.
Fudb.-Danas nema lakog protivnika,svi igraju fudbal. Znač.-Već smo se pomirili da ne možemo da uvalimo bar jedan gol ekipi iz Kazahstana,Mongolije ili Zanzibara,jer će oni ionako parkirati autobus ispred gola.
Fudb.-Utakmica je bila zanimljiva i lepa za oko Znač.-Odbrane su bušne ko švajcarski sir pa su pljuštali golovi,prečke i stative na sve strane!
Fudb.-Iako utakmica nema takmičarski značaj,nećemo ići na izlet. Znač.-Ustvari boli nas za tekmu,idemo da vidimo grad,svratimo u neki striptiz bar,orgijamo u hotelu i idemo da pikamo loptu malo...pa koliko primimo,primimo.
Profesor: Ajmo kolega prvo pitanje. Student: Profesore, ja izašao čisto da ne propadne prijava...da vidim kako ste Vi. Profesor(LOL): Nije loše, hvala na pitanju. Student: Kako kući? Kako ide Audi? Beše A3? Profesor: Nisu loše. I kola lepo idu...Jeste, Atrojka... Pa ovako kolega, ja Vas više ne bih zadržavao... Student: Samo šestica? Šalim se. Doviđenja. Profesor: Doviđenja. :u sebi: Jebeš budalu..
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo? - Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Lik koji ti je bukvalno upropastio zivot u gimnaziji.Unistio ti je radnu naviku i svaku sansu da eventualno bez po muke zavrsis fakultet,napravio je od tebe bahatog alkoholicara i monstruma koji je samo znao da profesora pita za toalet i da ostatak dana provede u obliznjoj kafani ili kaficu.Znacajno je pomenuti da si i ti to istovremeno njemu napravio!A obojica ste bili Vukovci u Osnovnoj skoli.
Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom. Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček! - Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta. - Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?
Bogotac. Luči iskustvo kao mlađana Španjolka vlagu kad vidi Ronalda, ne pravog. Tesli je pokazivao tablicu množenja, a na Njutnu je primenio silu. On nije nemač, on je imač pojma. On postavlja standarde. U svemu. On je etalon.
Pokazao Mocartu šta je to klavir, provlačio loptu kroz noge Maradoni, kidao Džordana u basketu forama Bodiroge. Dionisu je prodao foru kako da napravi vino. On je izbacio Splintera Iz klana Stopalo, i sklonio reklamu za Rama margarin sa tv-a.
Sveznajuće biće. Jebe kevu I zavija sarme, pa onda jebe ćaleta, širu familiju i komšije. Savršenstvo. Prva ruka se računa od njega. On je nulta. Najbolji prijatelj Rada Lackovića. On može sve, ali ne kao u pesmi Neše Galije, on stvarno može. Ispunio bi predizborna obećanja da je političar, čak i u Srbiji. On podučava.
- Igra Mare sa nama fudbal večeras. - Jel zna on nešto? - Dal zna?! On?! On je Učitelj. Sa velikim U! - Pa koji kurac igra sa nama?! - Jebi ga, još veći učitelj je sa flašom.
Ona se bavi sportom. Atletikom. E sad, kad ti zamisliš neku atletičarku, prvo ti na pamet padne da je zgodna do jaja, da seva bulja kao u pornićarke i da je zategnuta kao odnosi Zagreba i Beograda. Fazon jebao bi je na keca ispred keve. Ali, bacačica kugle je nešto drugo. Ona je kugla. Sa još par šlaufa. Da li ne zna da pliva ili je to neka moda, jebem li ga.
Ona izaziva trajnu impotenciju. Takode, može naneti i teške fizičke povrede ukoliko joj kažeš nešto pogrešno. Izgleda kao debela medvedica pred zimski san, koja je juce došla iz sibirskih tajgi i uzela sekiru u ruke. Ženska verzija Valueva. Mada, može biti i ružnija mešavina Duenjasa i Isidore Bjelice sa primesama Čubake. I da, i ona se brije sekirom. Pokvasi se u hladnom potoku pored njene kuće u planini, koju je sama izgradila, i depelira se motorkom.
Izraz se koristi za devojku popriličnih gabarita, koja i pored toga misli da je riba, glumi nafuranu malu, iako je nagojena velika, a uz to i gabor. Devojka koja zrači svime, samo ne seksipilom i ženstvenošcu. Odbija. Ubija želju za seksom čak i kod najupornijih, sa totalno slepim kurcem. Ako je kojim slucajem vidiš golu, najbolje bi bilo da sa sobom imaš ašov, da odmah iskopaš sebi grob. Ili bombu, da istovremeno rešiš i životno pitanje i kopanje.
Običan lik koji nje svestan veličine ispred njega: E izvini... Bacačica kugle: Šta?! Ajde beži debilu. Ne ložim se na takve kao ti! Crkni! Pretvori se u gumicu i briši! Običan lik koji je svestan greške i traži od Boga da nađe kašikaru u džepu: Idi bre debela u pizdu materinu! Nisam došao na svinjokolj da te vodim! Hteo sam da vidim koliko je sati, ali sad ću morati da vidim urologa, jer se moja močuga pretvorila u kikiriki i zaštekala u rč!
1: Je l' krećeš ti, čekam te ispred zgrade već 10 min?! 2: Evo evo, samo da zafarbam nekako ovu indijku. Sramota me ovako da se pojavim, misliće neko da promovišem časopis Treće oko.
Pitanje koje veteran u nekom poslu postavlja tunjavcu, ne bi li ga ponizio i objasnio kolko je posao koji ga jebe pičkin dim, udarajući ga po sujeti i podjebavajući ga da se ni sa devojkom sutra ne bi snašo, kad dođe vreme oplodnje.
To ti je ono kad ne možeš da podigneš fotelju bez pomoći nečije, pa te smaraju kako ni sutra devojku nećeš moći da podigneš, no će da te moli. Ili kad si mlohav i ne umeš da pogodiš pravi trenutak da nešto pitaš, kako ćeš sutra da provališ pogodno vreme da pitaš ženu za dozvolu, možda na sarani njene babe? Ili šta bi meni rekli kad u kuhinji ni tanjir ne bi umeo da operem? Pa neću sutra ženi prati sigurno.
Sve u svemu, kritika bez prave podloge koja služi ne bi li podjebavao i vrlo malo čeličio mladunca, a i devojke danas ako su iz poštene kuće moraju makar dvaput da kažu da neće, ne mogu i ne znaju, pre nego same ne krenu da skakuću ko vepar pred klanje, pa je u startu sve lakše.
-Evo ti ključevi i uzmi mi iz gepeka one tri fascikle. -A nemoj mene, ja ti to ne znam, nisam mogo da pogodim u rupu prošli put pravim ključem, idi sam. -A bree, ne ume čovek da pogodi u rupu. Kako ćeš sutra sa devojkom, kako ćeš tad da pogodiš u pravu rupu? Oćeš da me obrukaš pa da te izbaci iz kola i da krene da urla da je siluješ, jer si zatucan? Je l to oćeš bre???
-Ajde beži tamo. Nemoj da ti razbijem glavu sovim! ................................ -Imaš li neki šrafciger, nož, nešto šiljato da namestim ovo? -Evo, probaj sovim!
