Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
ovo mora u odabrane, ali ojebao covek, brate pa ovo je sazeto '100 godina samoce', ako me razumes :)
dajte ljudi nesto kvalitetno na naslovnu, opet kazem, nije bitna forma, bitan je kvalitet, a ovde ga ima u izobilju.
Odlicno napisano i + , ali zasto takvo opisivanje zivota kroz sivilo i monotoniju kada uvek moze radosno, kao sto su radosni ljudi koji masu ?
Razlika je u tome sto ce posle ovakve definicije ljudi biti ubedareni i razmisljati o gladnoj deci u Ašurnaestanu, a posle ove druge se osmehnuti i mahnuti monitoru :P
Eh, murbi, svaka čast tim ljudima što mašu, verovatno oni negde i postoje... mi sa pola hleba smo ipak u većini...
pola leba i parizer na kolutice....dobro jutro srbijo
a tebi + ko kuca!
pratim..samo tako nastavi...
Seća li se neko ljudi koji su kupovali četvrtinu hleba? Možda je tada kilo 'leba po masi bilo približno 1 kg. Ipak, slika se pamti. Bio sam ubeđen da oni svoj obrok pojedu na prvoj klupi.
Neke vrste hleba se pakuju kao polovine. Da upotpune utisak, šta li? Do danas nisam razmišljao u tom smeru.
A zasto ti pises ovo na Vukajliji? Bolje da si pokusao da prodas negde ovu pricu, ocigledno da imas talenta. Mada, nisam sigurna da od tog pisanja ima 'leba u Srbijii, ali ima vise nego od pisanja po Vukajliji.
+ i *, i zal sto i ja ne znam da pisem ovako:(
Ima toga još. Obično građevinci sa okolnih gradilišta kupuju četvrt leba, 100 grama podriguše, pivo i eventualno majonez.
svijetla me budućnost čeka...
nego, ja često kad postim, pa u povratku iz grada, kupim sebi četvrt pouljenog ljeba, kad nema lepine
Prvo što ću reći, to je da je cela ova priča, defka, šta god, odlična. Zaista imaš dara za pisanje i ovo sasvim sigurno ne ostavlja ravnodušnim. Dakle +
A ono drugo što hoću da kažem, a što mi se ne sviđa, kao što reče @murbi, ne mora sve biti sivilo i monotonija. Ja često kupim pola hleba kad mi cimer nije tu, a hleb kupujem samo za večeru, jer ostatak dana jedem u menzi. Sam pola hleba pojesti ne mogu, a što bih bacao pola hleba ili sutradan jeo stari, kad mogu da kupim pola svežeg hleba ponovo, ako sam opet sam. I nikad nisam osetio toooliku monotoniju kao u ovoj priči.
Sve najbolje, još jednom čestitke za defku i naslovnu :)
svaka ti cast covece...+++++
a jel se secate ukusa odmrznutog hleba, za vreme inflacije? :( uzas....
Odlična je. Dolazilo bi više ljudi kad bi bilo više ovakvih na naslovnoj umesto banalnih, nimalo interesantnih gluposti na kojima pojedini modovi insistiraju.
Браво, браво!
Могао би од неких својих дефиниција да направиш збирку кратких прича. 10+ и *.
da znas da se i ja pitam sto neki ljudi odavde ne pisu knjige, nego trose talenat ovde..
Da ima ljeba od pisanja, preporučio bih ti da pišeš knjige ( ako to već ne radiš ).
Genijalno. Da ne povjeruješ koliko toga govori pola vekne hljeba. Bravo!
Врхунски пишеш, свака част..плусирао сам ти доста дефиниција али овде сам дао минус само зато што си ме бацио у бедак, а ја купујем цео хлеб. Иначе сваку особу си погодио у срж са описом.
Veliko hvala, pogotovo jer vas nije mrzelo da procitate sve ovo. Istina je da vec dugo pisem neke ozbiljnije stvari koje ce nadam se u skorije vreme biti objavljivane. Posto nameravam da moji rukopisi deluju reprezentativno i prvorazredno, iskoristio sam priliku da ovde malo provezbam..
Neki tekstovi koje ovde posejem su preobimni, otezali i prepuni nepotrebnih atributa. Drugi su sazeti i svedeni na novinarske recenice. Neke pisem iz ruke, druge nesto promisljenije.
U pripremi su mi kratke price i dva romana, jedan nesto klasicniji. Sve to zahteva pored
originalnosti i znacajne pouke i sadrzajnost, konkretnost, dobar pristup, izgradjene likove, dinamiku, poeticnost, proracunatost, formu..Zato moram jos puno da radim ;]
Hvala van jer pratite moj rad, svako dobro.
Tvoj rad jeste red kratko, red podugačko, ali je ova sociološka studija malo drugačija iz perspektive 'primećujete li ljude oko sebe?'. Jako lepo, sa tužnim tušem, ne mere sve ovde biti flafičasto. *
Jedna od najboljih stvari koje sam procitala na ovom sajtu. Sve pohvale, plus od mene i nadam se da cu u skorije vreme procitati jos nesto od Vas. Svako dobro.
Svaka cast! Procitao sam tvoj komentar gde se cudis kako nas nije mrzelo da citamo ovoliko...Mene uvek mrzi i skoro nikad ne citam definicije duze od dve recenice, ali sam naslov je interesantan, a posle naslova vec na prvoj recenici znas da ces procitati do kraja...Vrlo lepo, detaljno, bez radnje ali sadrzajno i zanimljivo! Citas do kraja i zao ti je sto nema vise teksta...Monotonija? Ne! Vrlo dinamicno, dramaticno i osecajno...Prava stvar! Svaka cast!
Druže, ovde sam nov, Vukajliju smatram mestom za puštanje mozga na otavu... Ne mogu a da ne kažem, DIVIM TI SE, svaka čast! Crtica iz glupog srpskog svakodnevnog marketa, ali kakva!!!
PLUS + *
Odabrao
Bruce
2012-04-12 08:08:55 +0000
Dobar dan. Daćete mi pola hleba.