Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.
Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.
- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.
- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.
- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...
Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon! - Nego šta! Odlomi mi jedan red! - Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih... - Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo! *Kuc kuc* - Napred! - Zdravo deco, gde vam je mama? - Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe. - Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav? - Jeo sam govna!
Poklič kojim stavljamo na znanje da je neko neviđena mraka i da barata određenim područjem k'o pravi. Radnje koje uključuje ovaj izraz su iz svih socijalnih segmenata, uključujući tarabljenje, rasturanje PES-a, pričanje o monetarnom deficitu Portugala ili razvoju neuronskih mreža za korištenje robota koji će ogaziti sijeno oko stožine. Jednostavno, njemu sve ide, u društvu je omiljen, pije antifriz i voda kroz grad samo najrasnije cavulje.
Ultimativni fetiš Slobodana Šarenca. Prenos nije prenos ako se maksimalno ne insistira na dvocifrenom učinku. Pored broja 42 iz "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", odgovor na pitanje "Šta je svrha života?" po njemu može biti i "dvocifreni učinak".
To je verovatno i razlog onog homoseksualnog ponašanja prema Mariji Kilibardi za vreme SP u fudbalu 2010. u J. Africi; ona jednostavno nije htela da insistira na dvocifrenom učinku, jer je njega u fudbalu jako teško postići.
Slobodan ulazi u kuću, posle napornog prenosa sa mnogo dvocifrenih učinaka, i kaže ženi: "ženo, došao je i taj trenutak: maskiraj se u dvocifreni učinak da te jašem celu noć!" ili (dok jaše ženu): "je li, ti prljavi, bezobrazni dvocifreni učinku, bio si nestašan dečak, sad ću da te kaznim... šljus, šljus, šljus..."
..mogla bi odlična epizoda South Parka da se napravi na ovu temu...
Poteklo u davna vremena od nekog lovca koji se beše zaneo pričanjem dogodovština iz lova. U vrhuncu tog zanosa, baš kad je trebao opisati slučaj kako je četri divlje svinje zaklao jednim zamahom noža, bio je prekinut. Pošto se nije mogao setiti o čemu je pričao upitao je prisutne gde je stao. "I jebeš ti tako..." odgovoriše mu oni a on prihvati tu priču i nastavi sa opisivanjem seksualnog odnosa sa čobančicom na Manjači.
Fraza se koristi kad posle nekog slučajnog prekidanja sagovornikovog izlaganja želimo istom dati do znanja da tu priču može da uvali mami svojoj.
-Neki dan, ja i Smule sa njegovim Kadetom u krivinu kod mosta ušli 120! -Sereš! -Ne pomerio se s mesta! -Momci, šta ćete? -Dva Nektara! I gde sam ono stao? -I jebeš ti tako... -Daj Lemi, ne zajebavaj, ozbiljno ti kažem, Kadet ladno u onu krivinu može ući 120! -Možda može ući al ne može izaći...
Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva. Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala. To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.
U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš... Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu. Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće... Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama. Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle. Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima. Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.
Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku. Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena! Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...
Ne postoje dve iste ili slična, svaka bašča je druga priča!
- Dobar dan, jel tu Mile?
* Ta otkud znam. Otišo je jutros u bašču, ceo dan ga nema, ni ručao nije... Idi tamo pa ga traži... i reci mu da dođe odmah, jer ja više neću podgrevati pasulj!
Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču. Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte: -vole da popiju; -postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina... -jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao. Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga. Treba voleti teču.
...opraštam ti reke i ravnice, neke druge stvari, al' neću sitnice... ...Evo mi ga paša! Valjda se setio da mi donese onaj dihtung za glavu... ...Evo mi ga teča! Valjda se setio da mi donese plejstejšn... ...Evo ga ovaj, jebem mu mater... valjda se setio da mi povede i sestru... -Dobar dan! 'De si, pašo, jeb'o te kurac? Još nisi umro? -'De si, pašo?! cmok, cmok, cmok -Evo... išao sam preko Bremena, muda mi se otegla od vožnje. Evo doneo sam vam one drangulije što ste mi tražili... nego, 'de mi je kuronja? -Eno ga gore, drlji ga na Azijatkinje... -Ljubi ga teča u vr' kurčića... -Pašo, on ima dva'es'pet godina, 'lebgajeb'o...
Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" ilitivica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.
Korisnike odjebati najstrašnije.
- E, brate...Šta je to malo, zeleno, ide gore-dole? - Boli me kurac šta je... - Teniska loptica kojoj je pozlilo u liftu, hjahjahja, kapiraš? E, a šta je to malo, zeleno, ima ga svuda i ima točkove? - Ne znam, brate, i ne želim da zn... - Trava, a za točkove sam se šalio, phahahahahaha... - Do jaja, tebra, baš si likčina... - Ok, ok, još samo jedan...Je l' znaš šta je to malo crno i skače po pijaci? - Ne. A znaš ti šta je to malo, debelo, skače gore-dole? - U, ne znam taj, jebote...Šta? - *Tvoja keva na mom kurcu*, OPA!!!
Kada biste samleli u prah nadrkanu nevladinu organizaciju punu ružnih i debelih žena koje seru o ljudskim pravima po ceo dan i kamče pare od države i/ili raznoraznih lobija, i ispekli rečenicu od toga, dobili biste ovaj trijumfalni zaključak koji se odnosi na jebeno sve što iole može izazvati nalet kukanja, cviljenja i opštenarodne teatralne bogomolje.
Toliko je retko opravdan da čak i tada deluje debilno.
-Devojko! DEVOJKO! BOLjE DA ŠETAŠ DETE NEGO TU DžUKELU! -Puši pičku i gledaj svoja posla! -PUŠILA TI ZEMLjA SVEĆU BITANGO! TO JE BRE UPROPASTILO OVAJ NAROD!
------
-Zašto ste letvom prosuli mozak svom unuku? -Pričao je vazdan sa kompjutorom, niko da mi poveruje da je poludeo, pomoći mu jadnom nije bilo...Ti kompjutori, to je ono što je upropastilo ovaj narod...
Kako postoji verovanje da: „Deca ne znaju da lažu“ samim tim, ta ista deca postaju važan izvor informacija za ceo komšiluk. Informacija koje ne bi smele procuriti u javnost i koje čitavu porodicu drže podalje od prljavih jezika.
-Je l' dečak? Jes' ti od Kojića? Tata Momir, mama Radmila? -Jesam bako... -Znaš li ti sunce moje koji ono čiko bude kod tvoje mame kad tata ode na posao a kad ti budeš u školi? -Pa otkud ja to da znam ako sam u školi? -Ma mora da znaš, dolazio je i par puta kad si ti bio kod kuće, donosio mami cveće. Rođak neki a? Hehehe -A to je čika Boško, drug mamin. Uvek dobijem puno, puno poklona kad on dođe! -Hehe, tako sam i mislila... ............................................................................................... -Je l' dečak? Jes' ti od Kojića? Tata Momir, mama Radmila? --Jesam baba... -Znaš li ti sunce moje koji ono čiko bude kod tvoje mame kad tata ode na posao a kad ti budeš u školi? -Ne znam kako da vam kažem... -Pa reci srce baba Smiljki, nemoj se stiditi... -Da vam šapnem? -Ajde, ako hoćeš? -BOLI TE PIČKA BABA!
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Esencija kvaliteta, napravljeno da traje i da pouzdano služi.
- Ćale, 'oću da pazarim auto, pa reko da te pitam.... - Koje auto? - Fali mi kinta za učešće, pa sam mislio... - Koje auto?!?! - Ova, nova dačija logan... - Gledaj, moj si, pa ću s tobom fino. - ... da mi daš ... - Ne prekidaj izlaganje! Kad se budeš ženio, zaboli me krivak, sebi ženu biraš. Tebi će krv piti, a ne meni. - ??? - Žena ti može biti i Rumunka, Francuskinja i Moldavka, ako baš voliš egzotiku. Ali! Auto i pas, mora biti Njemačko!
