Izraz koji se za razliku od perioda pod Turcima, danas koristi u nešto izmenjenom značenju, prilagođen savremenim uslovima života. Obično u upotrebi od strane roditelja i familije studenta koji je iz neke vukojebine pobegao u grad i dolazi kući svake prestupne da poseti porodicu...
P1:
Keva: E zvao Mile danas, kaže da će doći kući za vikend, duša majčina...
Ćale: Ma kakva bre crna duša, gde je bio 2 meseca? Niti zove, niti dolazi, taj je zaboravio gde mu je kuća...garant mu je para nestalo pa dolazi harač da pokupi. Nego ti ni slučajno ne govori nikom da dolazi, ako im iscedi nešto novaca, manje će mene po džepu da oplete.
P2:
Mile: De si baba, kako si, šta radiš?
Baba: Dikoo moja, pa gde si ti, nema te kući nikako, sve si ti nas zaboravio... Kako je u gradu, imaš li šta jesti?
Mile: Ma uči se baba, nemam vremena ni za šta. Grad nisam video 2 meseca, treba para, nije tamo jeftino kao ovde... A znaš kako je, nakupim nešto para pa jaja i pavlake, najjeftinije da bude...
Baba: Jaoo vidim ja da si ti meni oslabio (vadi 3 crvene), evo da imaš pa jedi tamo kako treba, nemoj da mi gladuješ.
P3:
Deda: Opet onaj moj dolazi po 'arač, kao da smo opet pod Turcima. Gaće će mi odneti jednog dana...
Komšija: Ma šta pričaš ti matora budalo, nisi ni bio pod Turcima. Nego, daj malom, vidim ja od mog Vlade na onom fejsbuk profilu da ti je unuk sa nekom malom plavom, dobru sisu ima, prava... Sigurno mu za nju treba novaca.
Deda: Jaooo, pa što mi ne reče, ja mislio za droge i cigare mu treba, a on ženske vata. Uvek sam ja govorio da je on na dedu, taki sam i ja bio kad sam bio mlađi, sve lepojke pred kapiju padale da ih ženim, a ja opleti... ljubi ga deda, pola penzije će da dobije...
