Harač

П1:
Кева: Е звао Миле данас, каже да ће доћи кући за викенд, душа мајчина...
Ћале: Ма каква бре црна душа, где је био 2 месеца? Нити зове, нити долази, тај је заборавио где му је кућа...гарант му је пара нестало па долази харач да покупи. Него ти ни случајно не говори ником да долази, ако им исцеди нешто новаца, мање ће мене по џепу да оплете.

П2:
Миле: Де си баба, како си, шта радиш?
Баба: Дикоо моја, па где си ти, нема те кући никако, све си ти нас заборавио... Како је у граду, имаш ли шта јести?
Миле: Ма учи се баба, немам времена ни за шта. Град нисам видео 2 месеца, треба пара, није тамо јефтино као овде... А знаш како је, накупим нешто пара па јаја и павлаке, најјефтиније да буде...
Баба: Јаоо видим ја да си ти мени ослабио (вади 3 црвене), ево да имаш па једи тамо како треба, немој да ми гладујеш.

П3:
Деда: Опет онај мој долази по 'арач, као да смо опет под Турцима. Гаће ће ми однети једног дана...
Комшија: Ма шта причаш ти матора будало, ниси ни био под Турцима. Него, дај малом, видим ја од мог Владе на оном фејсбук профилу да ти је унук са неком малом плавом, добру сису има, права... Сигурно му за њу треба новаца.
Деда: Јаооо, па што ми не рече, ја мислио за дроге и цигаре му треба, а он женске вата. Увек сам ја говорио да је он на деду, таки сам и ја био кад сам био млађи, све лепојке пред капију падале да их женим, а ја оплети... љуби га деда, пола пензије ће да добије...