Piša Olje Bećković.
Širim ljubav i proizvodnju. Zeleno.
Rečnik / autori
J0
JamesBond 007
1× u prvih 100na Vukajliji od avgust 2011.viđen 23. sep 2018.
64 definicije2 odabrane1.066 poena
to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...
Ime koje je u srpskoj javnosti postalo sinonim za poturicu, ili prilagođeno ovim modernijim vremnima osobu koja je prodala veru za večeru, a sve zahvaljujući epskom filmskom spektaklu "Boj na Kosovu".
Naime, Bogoje koga tumači jedan od bardova našeg glumišta Radoslav „Rale“ Milenković, publici poznatiji kao Raka, umoran od trulog sistema majke Srbije koju su rasparčali knezovi u želji da postanu carevi odlučuje da mu je pun kurac i prelazi u turski tabor.
Bogoje, sada već kao Mustafa, izjavljuje antologijsku rečenicu koja se kao ekser zabija u nacionalnu svest prosečnog Srbende jako skoro kao one Njegoševe reči "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!" ili "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka". Realno, taj Njegoš imao baš neke dobre provale.
Obilić: Bogoje?!
Bogoje: Nisam ja više Bogoje, nego Mustafa i više nisam hrisćanin, nego musliman. I nisam vidar ni celebnik ni medikus, nego hećim i više ne idem u crkvu, nego u džamiju.
Obilić: Aj ne jedi govna, bre brate, nego mi kaži je l' sam sjebo Murata, ne vidim šta se dešava u šatoru... Diše li još matori obrezanko?
Bogoje: Pa iseko si ga od učkura pa do bjela grla... Ispao mu drob do mudi. Cenim da ima još cirka pet do deset minuta života.
Obilić: Prc! Opaaa!
Hamza: Seci psa.
Obilić: E jebi ga...
Odjebativno objašnjenje informativnog karaktera. Jebi ga.
Hoćemo do mene?
-Znaš... Ja imam dečka. Hvala ti na piću i društvu koje si mi pravio celo veče.
Eufemizam za "zajebavati". Mnogima nije jasno zasto je ova rec i dalje u upotrebi.
-"Uciteljice, uciteljice, Perica me opet zajebava!"
-"Ju ju ju Jovice, pa nemoj se tako izrazavati! Sledeci put reci "Perica me opet zafrkava", tako je mnogo bolje, zar ne?"
-"Uciteljice, jel' me i Vi to sada zajebavate?!"
Baća- izraz za druga, priku, derana, lolu ili mangaša u Sremu.
Primeri obiluju sremcizmima, nadam se da nećete zameriti.
- Ta je l' vi'š ti baća kako ove godine kiša nijedared nije natopila kuruze kako valja? Očin joj njen, pa di to ima? Sad otidoše da zovedu protu da očita molitvu, ne bi li se smilovala...
- E baća, ovu ćemo žicu sad zateći, pa idemo očin malo da prilegnemo u 'ladovinu. Ih pa di mi je sad ona švargla što je onomad od Laze Bucova dobih kad sam mu orao ona tri lanca.
Veruje.
Ne veruje.
Fufoidna prakljača oskudno odevena i sisa isturenih na gotovs. Ono, navali narode.
- Krv ti jebem, gde ćeš takva?!
- E tata, nemoj da me sma...
- ĆUT' KAD JA GOVORIM, PIZDA TI MATERINA, IZGLEDAŠ KO POKRETNI BILBORD A NE DEVOJKA OD 18 GODINA, SAMO TI JOŠ CENOVNIK FAL...Kol'ko, ouvaj, pušenje?
- Imaš na sajtu.
Jutros oko 4,00 časa ujutru, sredovečna kasirka izbacila je nevoljnim kontrakcijama omaleno stvorenje, teško svega nešto preko dva kilograma iz svoje utopijske utrobe, dok su pospane siluete u belim mantilima presekle pupčanu vrpcu i time, kao nevešti političari, obeležile početak jednog neizvesnog poduhvata. Dali su mu ime Filip, bake su ga šašoljile po mošnicama i tepoljile, a sveštena lica potapala u tečni odraz, igrajući se Pavlovljevim refleksima, vezujući čin krštenja sa dragoceno neformiranom memorijom malog Filipa na pređašnji dom. Slikali su ga sa cigaretom, Jagodinskim pivom, naučili da se krsti, priča dobar dan i pička ti materina. Bio je fasciniran fiokama i njihovom sadržinom, svakim korakom dalje od ulice, mehanizmom sata i godišnjim dobima. Posmatrao je i mimikom nalazio odobravanje. Svet je delovao kao neiscrpni kovitlac endorfina, pospešen osmesima, bezbrižnošću i Segom. Povremeno, neljubaznost i kazne po skrivljenim psinama su poput promaje podizale zavesu otkrivajući neobičnost crne boje, što bi Filip ubrzo zaboravio čudeći se kako to da je kanta sa đubretom četvrtkom uvek prazna. Krenuo je u školu sa interesovanjem i ankcioznošću, tako sa lakoćom i zavšio, upisao srednju medicinsku i okončao ulogu beka u seoskoj ligi. Nastavio je sa odlikama, s tim što isto nije podvodio pod uspeh, koliko činjenicu da je, nakon celodneve prakse, uspeo da ovlaš pogledom isprati obris Sonjinih bradavica. Misli su mu kao slepu babu preko ulice, ruku pod ruku, vodili sadašnjost i saveti starijih. Doživeo je da svojim ejakulatom overi vlažnu površinu koja nije blistava keramika, napio se i povraćao, naučio da ne skrene pogled i nervozno ruke otire o butine. Snimili su ga kako se drži za drveni luster da ne padne, dok mu cimeri cepaju belu veš majicu. Ostalo mu je još par ispita, koje je spremao kući, bradat, osećajući zjapeći ambis desno iznad glave. Svaki položeni ispit davao mu je dašak samopouzdanja i rugao se nadolazećoj poluzi, koja je sramno polako, gurala svu akumuliranu vedrinu. Završio je fakultet i krenuo da stažira. Društvo mu više nije pomagalo, iscrpljivalo ga je. Potom su ga napustile knjige, filmovi i šetnje, a mamurluci su, nekada bezazleno stidljivi, razjapili čeljusti upirućih prstiju. Jednom mu se na autobuskoj stanici učinilo da svako prolazeće lice poznaje, da je jednom bio svako od njih, a svi oni jednom on, kao i da je sve jednako dobro i loše. Polako, našao je načina da se ponovo oseti živim, istovremeno budeći se sa željom da to ne bude. Shvatio je da svet nije ništa drugo do prostranog hodnika, gde se predstava zida tablama od kartona, sa blještećim, balavim slikama. Da se takve konstrukcije lako mogu srušiti, a još lakše podići. Bacio je tuđe kutije i sagradio svoju. Sedeo je na klupi, pušio cigaretu i smejao se na pomisao da mora nešto uraditi od života. Može, nije isto što i mora, a ionako sopstvene kutije natapa tuđa kiša. Pustio je stvari svojim tokom, ne misleći da je u pravu, ali ni da nije. Samo je jedno čvrsto rešio. Trudiće se da nikoga ne smesti u svoju kutiju, jer izlazak iz tuđih boli više nego sam porođaj.
- Šta je, Brano, otkud ti u kafani?
- Ne znam šta ću s onim mojim, mislio sam do sada biće hirurg na VMA, sada mogu da mu rezervišem samo vikend u Bogutovačkoj Banji.
- Jebiga, progled'o mali, a ima i na koga, i ti stalno pričaš da je čovek najgora životinja, da grcaš, sklanjaš, skupljaš stvari ko balegar govna, a sve uz kurac, i šta ti fali?
- Jeste, nego koji đavo Mileva i ja bori se ceo vek da zaštitimo pašče od istine, sve do krivka.
- Greška Brano, ukusnije svinjče sa livade, nego iz obora, jebem te usta.
- A i to što kažeš, podoće govedo, a makar zna kakvo je stanje, jebali ga Šopskenlaufer i Kliče, Kirkbard i Satr svi u prkno, aj u zdravlje.
Osobina ljudi "na nivou", koja se manifestuje stavom: "Ja sam kvaziintelektualno govno sa visokim mišljenjem o sebi, ali umem bez blama da progovorim sa primatima van mog kruga". Oni veruju da je dobra.
(Leto. Ibarska magistrala. Atar sela Pičkovac. Nailazi očuvana Jugo Florida sa sredovečnim bledim i proćelavim rek'o-bi-čovek-asistentom nežnih crta u namerno neobavezno kariranoj košulji i somotskim pantalonama na mestu vozača i polusuvim akrepstvom ženskog pola sa odsutnim sisama i Bogom proizvoljnim nosem, takođe srednjih godina, obučenim u letnju haljinu, pleteni šešir r=2m kako gleda u auto-kartu i ne razume ništa. U susret ide traktor sa stajskim đubrivom i pripadajućim Velimirom Ilićem na mestu vozača.)
Asistent: Draga, verujem da ćeš se vremenom snaći na toj hartiji, no jesi li ustanovila gde se, pak, sada nalazimo?
Akrepstvo: Ne, dragi, poslednji put sam imala preciznu sliku našeg kretanja u Gospodar-Jevremovoj. Nije li savetno da pitamo ovoga nailazećeg prevoznika fekalija, takozvanog pisboja?
Asistent: Hja, sva je prilika! Uostalom, i izreka nam veli: "Kartu čitaj, seljaka pitaj!"
Akrepstvo: Samo brzo, dragi. Prema očitoj upotrebi pisboja, ovde higijena svoga stana nema!
Asistent: Divna rima, golubice. Ne brigaj, do maločas smo gotovi, znam ja kako sa tom felom.
(Staje paralelno sa Veljom i otvara prozor.)
Asistent: Zdravo-živo, seljače! Je li rodilo seno ove godine?!
Velja: ŠKK?!
Asistent: Jašta će! Nego kažite, prikane, vodi li ovaj drum ka Prolom banji? Da nismo zabasali?
Velja: Ideš pravo, pa ima znak.
Asistent: Pravo? Hvala, kumašine, zadržah Vas, a letina ne čeka, valja Vam žnjeti lukac! Rodnu godinu, druškane, i pozdrav!
Drugarica sa kojom ste u kombinaciji. Pojava do koje dolazi u slučaju nemanja devojke, a kada vam usled neizbežnih fizioloških procesa nivo testosterona pređe gornju granicu. Tada bliska vam ženska osoba, prema kojoj ste do tada gajili samo prijateljska osećanja, postaje kombarica - prijateljica i podrška u svemu, pa i u sexu.
Takođe, to je imenica treće deklinacije ( kao dadilja, na primer ), koja postoji samo u ženskom rodu.
- Crni Stevice, šta si se uzjogunio tako. Vrtiš se celo veče, 'ajde se koncentriši malo na tu "Fiziologiju"... Imamo kolokvijum sledeće nedelje.
- Ne znam, Radice... Sve bi' te nešto pit'o, a sramota me...
- Pa kaži, majku mu, zajedno smo pišali u nošu, a sad mi se snebivaš. Šta te muči?
- Uf... Evo biću skroz otvoren... Ja bi' tebe jeb'o!
- Aaaaa, vidim ja, vrtiš se k'o d' imaš burgiju u dupetu... 'Ajde da završimo ovo poglavlje, pa ćemo da se dogovorimo neštA.
Čudna mi čuda: obuče košulju, pantalone, obuje cipele, eventualno mašna i sako (može, a i ne mora) i - eto ga čovek!
Ali, ne bude baš uvek tako...
- Je li, ko 'no otoič prođe putom?
- Neki čovek i pop...
- Tužioče, smanjite malo! Budi, bre, čovek, ako si i advokat.
- Slobodno stani tu kolima.
- Neću, brate, kako da zagradim čoveka?
- Ma nije čovek, ja sam...
