Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.
Profa - Svi Grci su ljudi, šta sledi? Ja - Svi Grci su krokodili. Profa - Može, može, valjana forma, vidim učilo se. Hmmm, danas je petak, pričaj... Ja - Dakle, danas je petak, sledi da će sutra biti subota, juče je bio četvrtak. Profa - Eh, ja te taman pohvalih, a ti tako. Danas je petak, sledi, da je Tokio glavni grad Japana. Nego, reci mi, zid je beo... Ja - Zid je beo, ruže su crvene, ljubičice su plave, limun je kiseo, baš kao i zid. Profa - Oooooho, bravo, neverovatna kompilacija genijalnosti i domišljatosti, kakva samo kreativnost, sedi 5.
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom. - Ne, ne, sine. Gost presipa sadržaj nove čašice u staru. - Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava. - Ahahah, čekaj da ispijem, polako... - Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš. - Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Ženska osoba sa niskim pragom tolerancije prema muškom polu. Otovorena kao knjiga,uvek spremna. Poput narodnog predanja ide s kolena na koleno. Nije kurva,ne radi to zbog para,jednostavno voli i ne zna reći ne. Uvek 'oće. Pa je 'oćna.
Sasvim prosečna beogradska ulica, medjutim u njoj je nagurano više kafića nego Kineza uz Jangcekjang. U slučaju da udješ u neki od njih, pripremi se da sve oči budu uperene u tebe. Svi te gledaju i šapuću sagovorniku nešto u fazonu "znam ga bate, samo ne mog' se setim ono mis'im odakle i to", da bi pokazali kako oni stalno vise po kafićima i sve ljude poznaju. Vide te prvi put u životu - nema veze! Bitno je šta će ostali da misle... Jedni druge lažu, na obostrani užitak. Bolje je misliti da se družiš sa marketing menadžerom koji se razbija od kinte, nego sa sinom Pere stolara koji je štekao keš mesec dana za tu kafu i Sobranie, zar ne? Isprogramirane pokrete rukom uz fabrički odredjene priče koje ometaju kašičice iz usta zasladjuju svojim eKspresom sa šlagom i vrebaju pogledom. Novac je njihova religija, sredstvo za merilo ljudskih vrednosti i fizičkog izgleda. Račun je njihov statusni simbol, njihova ikona.
Tamo ne ideš da bi popio piće, već da bi te drugi videli da tu piješ baš tu, i baš to piće. Veoma je bitno i sa kime ga piješ, takodje. Ne izlazi svaka šuša na Obilić, ej bre!
Po legendi tvorac najkulerskije melodije na svetu bio je po profesiji sajdžija. Još čudnije u celoj priči što i dan danas, 400 godina nakon smrt maestralnog i nepravedno zaboravljenog kompozitora Đovana Laganinija i pored toga što se gotovo svakodnevno ljudi čuju taj čaroban zvuk naučnici ne uspevaju da dešifruju "note" koje veliki umetnik za sobom ostavio. Ostaje misterija šta je Đovani mogao da čuje radeći 20 godina u malenoj radionici časovnika okružen sa preko 2200 istih koji su neprestano kucali. Maestro je spoznao suštinu. Danas je dovoljno nekom samo napomenete ime njegovo i muzika koja nečujno eliminiše problem po problem uveliko se čuje.
Veoma popularna rabota kod Srba. Boli tebe tvoj venac što si upravo potrošio 3 kubika vode, važno da si ti oprao i zube i usput se igrao podmornica po lavabou.
Kad se izračuna, na godišnjem nivou ušteda vode bi bila tolika da bi pola BG-a moglo da snabdeva afričke i indijske oranice narednih 20 godina...
Mnogo fina, snebivljiva i smerna osoba, najčešće pripadnica nežnijeg pola, mada se javljaju i muški primerci, kojoj je sve "iju", "fuj", "bljak" i "O, moj Bože".
- E, Sandra, hoćeš da idemo na klopu u pauzi za ručak.
- Možemo. Gde si mislio?
- Ne'am pojma, al' jede mi se burek već nekol'ko dana, 'oću da crknem.
- Burek??? Fuj!!! O, moj Bože!!! Bljak!!! Ne mogu ja to da jedem!!!
- Da, da... Izvini, zaboravio sam... Ti kenjaš karanfile. U tom slučaju, vodim te na škembiće.
