Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.
Rečnik / autori
TD
Tralala :D
na Vukajliji od avgust 2011.viđena 16. avg 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Obecanje koje prosecan Srbin kaze barem jednom u mesec dana. Naravno neuspesno, jer su psovke sastavni deo srpskog jezika i bez njih mnoge stvari ne bi imale smisla.
Mnogo psujem jebote, moram da prestanem u picku materinu. Od sutra necu vise jebes mi mater.
Vidi, ja sam muško, i imam je. Mator sam konj, te možes bataliti priču, "Ti bi nju samo trsio, pa je tešiš kad' je drugi ostavi u nadi da ćeš da umočiš". Neću da umočim. Mislim hoću, jer sam kao napaljeni jednorog ovih dana, ali ne njoj. Zašto ne? Jebiga, je l' bi ti skakao na sestru? Pa?
Beše neka ekskurzija, i iz nekog nepojmljivog razloga (ni dan danas ga ne znam), nisam otišao. Trodnevna, jebemliga, ali kao da je trajala mesecima, kažu. Žene, alkohol, doživljaji koji se prepričavaju unucima, poznate ličnosti, pičke materine, ma bili ste i vi na takvoj sigurno, da ne dužim. Najbolja ikada. I nikada u životu mi neće biti draže što sam propustio sve to. Tada sam je upoznao.
Ne kažem, imao sam i ja kvarne misli. Ali u početku. Pa kako i ne kada je lepa, i zgodna, pametna, dosadna kao i ja kada joj objašnjavam da je pogrešila, a tvrdoglavija od bika; nepromišljena u mnogim situacijama, ali sa dozom tog famoznog x faktora koji je i u takvim momentima čini beskurpuloznom dobricom.
Sednemo tako na kafu, u jedan od onih kafića koji svi imaju, onaj gde se osećate, pa...lepo. E, tu. I smejemo se. Evociramo uspomene. Kako sam je "muvao", a tada je bila sa njim i koliko ga nisam voleo, a kasnije ni on mene jer je znao da mi se sviđa ona. Pa onda kada samo se napili, a ja je nosio kući. Ili ona mene, ne sećam se. Pa par godina posle kada sam upao u sranje, a ona skupila svu svoju usteđevinu i pritom pozajmila pare da bi mi dala. Kažem dala, ne pozajmila. A oni magarci kad su je napali. Ni ne znam odakle mi hrabrost da svesno hrlim u batine. Hvala Bogu, te su se uplašili i otišli. Ili su oni ostali, a mi otišli? Ni toga se ne sećam baš, nebitno. A kada ponestane tema za razgovor, jer ipak posle toliko provedenog vremena zajedno nekada nema šta da se priča, i kada nastane tišina, nije nam neprijatno. Gledamo ljude u tom kafiću, i čekamo da njen verenik dođe po nju. Ah da, nisam vam rekao, ima verenika, a ja ću biti kum. I jedva čekam da spičkam svoju polugodisnju platu za jedan dan.
Eto, nekada davno bio sam zaljubljen u nju. Sada je volim. A ti? Imaš li ti najbolju drugaricu?
Najbolji drug je za žensku osobu lik koji će joj ispričati sve muške prljavštine, posle kojih je ništa neće iznenaditi (uglavnom će govoriti o sebi). Kao vršilac dužnosti velikog brata, gledaće popreko svakog muškog stvora koji je svoje prepone usmerio ka njoj. U kafani će, mrtav pijan, govoriti kako ne treba ništa da se brine, on će je odneti do kuće ako ona ne bude mogla da ide. I uradio bi to, svakako, da silom prilika on nije taj koji prvi padne pod sto. Najbolji drug je neretko i osoba koja je potajno zaljubljena u svoju najbolju drugaricu. U njoj vidi saveznika, pajtaša, ortaka, ima sve što i ostali drugari, ali i sise pride. Za razliku od drugarice, njemu nije potrebno mnogo ubeđivanja da posle grada ubijete deset u lepinji uz limenku piva.
Ženski zilj naziv za svaki organizam kojeg je zadesila loša sudbina.
A: Hemičarka pitala Džonija, dala mu jedan...
B: Micaa!
________________________________________
RTS: Keruši Mili odsečene su sve četiri šape...
B: Micaa!
___________________________________________
RTS: U saobraćajnoj nesreći, u kojoj su se sudarila dva autobusa puna dece, poginulo je dvadeset đaka.
B: Micee!
Priredba koja uvek pocinje u isto vreme, traje isto svake godine i sadrzi apsolutno iste pesme i predstave. Jedini koji je ne znaju na pamet su djaci prvaci, a i oni vrlo retko.
-Himna Svetom Savi
-Odlazak Svetog Save u manastir (umesto ove predstave eventualno dolazi u obzir pomirenje zavadjene brace, Stefana i Vukana)
-Himna Svetom savi - Vojislav Ilic
-Recitovanje stihova u stilu "jadni mi Sveti Savo, pomozi nam u borbi protiv ostatka sveta, ekonomske krize, bele kuge..."
- Jos jedna himna Svetom Savi (treca sreca).
U novije vreme doslo je do manjih promena: ubaci se i po neka rec o Kosovu, cisto da se zna da je ono srce Srbije...
Već dugo ste u vezi. Strast se odavno izgubila, poštovanje i privrženost koje gajite jedno prema drugom samo još ponekad stidljivo nazivate ljubavlju. Maštate o seksu sa drugima, ali ne želite da povredite osobu sa kojom ste toliko dugo u vezi. Vreme radije provodite blenući u plafon nego s njom. Pretpostavljate da su osećanja obostrana. Posle nekog perioda razmišljanja i mučenja - razgovarate. Oboje shvatate, nije više to TO. Treba neko vreme da se rastavite, složili ste se, pa ćete videti da li ste jedno za drugo. Da li ćete jedno drugom nedostajati. Zagrljaji. Suze. Možda seks. Bolji nego svi u prethodne dve godine zajedno. Rastajete se, ali se dogovarate da se, bez obzira na sve, i dalje čujete. Nerazgovaranje o potencijalnim budućim partnerima se podrazumeva. Od tog trenutka ste slobodan čovek. A i ona slobodna devojka. Prođe neko vreme, neki mesec, vi ste imali par šemica. Imali ste jedan pokušaj ozbiljne veze, super je izgledalo na početku, ali ste posle 3 meseca shvatili da vas to ne ispunjava i prekinuli ste. Nema veze, idemo dalje. Sve vreme ste u kontaktu s NJOM. Čujete se, razgovarate, šalite se kao NEKAD. Odjednom, jednog lepog dana, ona prestaje da se javlja. Iako vas je do juče sama zvala svaki drugi dan, sada samo šturo odgovara na vaša pitanja. Kad vi pozovete, naravno. Više vas uopšte ne zove. Vi ste zvali još tri puta, ona nijednom. Odlučujete da se "sad ni vi ne javljate, baš da vidite dokle će". I tako... Kad shvatite da vas ona više neće zvati, da je vaš broj verovatno izbrisala iz imenika, slučajno čujete kako je "skoro našla dečka". E tako se, dragi moji, "ostaje u kontaktu sa bivšom devojkom". Dok ona ne pronađe novog dečka. Da odmah odgovorim na komentare koje već vidim, nije to stvar muške ogorčenosti, sujete, ljubomore ili štatijaznam čega... Ionako se više ne ložite na nju, treba vam druga. Stvar je poštovanja. Vama i pored svega nije bio problem da se čujete s njom kad ste imali druge.
Ima i izuzetaka:
1. pomirenje
2. povremeni seks, pa opet priča iz definicije
Možda najsuroviji i najbolniji primerak udaranja čvrga, sporta nekada tako popularnog među osnovcima. Tehnika je bila toliko jednostavna da nije iziskivala nikakve posebne pripreme. Obično su se kokavci udarali mlađim generacijama iz dva razloga. Prvo, da se žrtva kad dođe sebi ne bi uzjogunila pa vas nalupala od batina, a drugo - mlađe generacije su niže rastom, pa su samim tim pogodan materijal za udaranje kokavaca. Tehnika je vrlo jednostavna. Posle pronalaženja žrtve za kokavac, prilikom približavanja istoj stezala bi se pesnica sa tim da se srednji prst savijao u zglobu i pritom izbacivao napred i, kad bi se približili, kratkim i odsečnim udarcem odgore u teme, koknuli bi nesrećnika. To je bilo to, bez imalo stila, čisto nasilje.
Reč koja je nekad imala sasvim drugo značenje i vrednost, koja je devalvirala pronalaskom raznih sajtova za druženje.
A nekad se znalo šta je prijatelj:
Osnovac 90-ih čita rad na temu: "Moj najbolji prijatelj" (svojevrsni izum našeg školstva)...
Moj najbolji prijatelj je Uroš. Ja njega zovem "Svinjo", a on mene "Debilu".
Kad on jede svoju užinu, meni ne da griz. Kad ja padnem, on mi se smeje...
Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.
Shvatio si da imaš mnogo malo prijatelja na fejsu i počinješ potragu. Stepen potrage zavisi od stepena očaja, izraženosti tvoje asocijalnosti i osećaja ličnog dostojanstva.
I stepen: Nalaziš prijatelje iz osnovne ili vrtića sa kojima nikada nisi ni progovorio, koji nisu ni sigurni ko si ti, ali im je nešto poznata tvoja faca, pa prihvataju zahtev, zbog čega će se gorko kajati čim počnu tvoji komenatri:
(tvoj novi prijatelj)-kakvo ludilo bilo sinoć!obožavam vas,ljudi!
(ti)-I mi tebe obožavamo!Kakav/kakva si car/ica!
II stepen: Nailaziš na brata/sesru/svastiku/prijatelja nekoga koga poznaješ i njemu šalješ rikvest, a on te iz ljubaznoti prihvata, iako mu nije jasno otkud to, kada se ni ne poznajete. U komentarima se najviše trudiš da ispadne kao da si ti mnooogo dobar sa njegovim bratom/sestom..kako ne bi shvatio koliko si jadan.
(brat/sesta..)-seko, prelepa si mi na toj slici!
(ti)-a da je vidiš tek uživo!lepotica!
(brat/sestra...)-jao, vidi moja seka se napila..hahaha..
(ti)-ma, daj, ludača nas sve navlači na alkohol!neću više da se družim sa tobom:)))
III stepen: Svima za koje si znao si poslao zahteve, ali još je malo. Sada počinješ da lutaš fejsbukom i klikćeš na slike onih koji ti deluju mnogo kul!u komentarima se trudiš da oni shvate koliko si ti kul!Uvek se kreće od stranaca, da bi tvoje zahteve shvatili kao želju za internacionalnim poznanstvima, a onda se prelazi na domaće, i tu se otprilike opraštaš sa dostojanstvom:
(tvoj prijatelj stranac)-It was a great party last night...i love wild girls..
(ti)-ooo, you should come to serbia, we have the best girls and the wildest parties..
(tvoj prijatelj stranac)-nice to know:)))
(ti)-yea..man last night i almost died!..it was crazy!!!and girs..yeah..
