Pisanje motivacionog pisma
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
Neću, nemam, nisam i nemoj
Одговори на следећа кнезмихајловска питања:
-Да ли хоћете да помогнете деци у Звечанској куповином ове разгледнице?
-То је само 200 динара, сигурно имате толико?
-Сигурно нисте заинтересовани?
-Па добро, можда следећи пут да вас зауставим кад будете имали више времена?
Dal je moguće !?
Poslednja rečenica govora očajanja. Pitanje iz kog isijava bespomoć.
Šlag od koprive na torti sazdanoj od jecaja.
Ipak, sagovornici gorespomenutog očajnika se neće saživeti sa njim, već će ih navedeno pitanje asocijacirati na hit Tome Zdravkovića i njihove misli će otploviti u nekom drugom pravcu...
Pocepan, krvav i mokar, mladić ulazi u svoju kuću gde oko kamina u centru dnevne sobe zatiče roditelje, brata i ljubaznu gospođu iz komšiluka...
Mladić: "Ladno me je prevarila! -šmrc- Maja me ladno prevarila! I to sa onim glavonjom Maretom, što joj je šatro ortak! Sad sam išao da ga ubijem, al dovati đubre neku štanglu, ubi boga u meni! Izbio mi zub! I to keca mislim! -opipava zube- Jeste, ladno mi je gornjeg keca izbio! -šmrc- Joooooj, breee! Padnem godinu i samo mi je još ovo falilo! Dal je moguće da se ovo meni dešava!!?? DAL JE MOGUĆE !?"
Ćale: "...da si me zaboravila!"
Burazer: "...dal je moguće?"
Komšinica (koja se zadesila na kafi): "...da si drugog poljubila!"
Keva: "..dal je moguće?"
(svi u glas): "...da si nestalaaaaa!"
Ćale: "E jes Toma bio majstor, a ne ova današnja kalakurcija! Nego sine, šta si ono krenuo da pričaš?"
Toma Zdravkovic
Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.
Ziv je Toma dok god se njegove pesme slusaju, a slusace se uvek.
Mi smo bar imali profil na Facebook-u...
Recenica kojom cemo nasoj deci, za dvadesetak godina, nabijati na nos njihovo ponasanje.
Ja: Kad sam ja bila tvojih godina, mi smo bar imali profil na fejsu, druzili smo se tamo, komunicirali medjusobno, lajkovali statuse...Cak sam se u kupatilu slikala i kacila te slike na fejs...A pogledaj sebe, stalno lutas okolo u spejsmobilu (vozilo buducnosti) i non stop visis sa onim tvojim R23X5 (robot-prijatelj u buducnosti) na Jupiteru! Nadji prijatelje, izadji sa njima na pivo, tako smo mi to radili!
Moje dete: Daj kevo, kakvo pivo!? Smejace mi se ljudi, niko to vise ne radi, to je bilo pre sto godina kad si ti bila mlada, sad je drugo vreme...
Ja: More, koje drugo vreme?! Drzak si, znas? Zabranjeno ti je napustanje Zemlje narednih mesec dana!
Moje dete: Ali kevo...
Ja: Nema ali! Progovori jos rec i poslacu R23X5 da mu ugrade basic software!
( Dete besno odlazi, verovatno mi pokazujuci srednji prst iza ledja, dok ja mislim : "Dacu ja njemu pre sto godina...")
Cifra
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.