Najpre kažu: Lepo! Jer ne kontaju šta je to..a onda mic-po-mic, koga nije blam, on pita..Čuje odgovor: Studiram menadzment umetnicke produkcije na ALU!..I onda tek ne shvataju..Elem, ko zna, zna sta je menadžment, ovaj, kao i bilo koji drugi, i koliko je on zaista neophodan ovim lepim umetnostima, a ko ne zna, jbg. Takodje, izraz "Lepe umetnosti" nije izmislila tamo neki beogradski samozvani fakultet, već se tako nazivaju mnogi svetski univerziteti i akademije, koje u svom programu obuhvataju scenske i primenjene umetnosti. Na akademiji postoje smerovi gluma, slikarstvo, kostimografija, grafički dizajn, muzika, dizajn enterijera. Pored ovih smerova tu su i menadzment umetnicke produkcije, menadzment masovnih medija i novinarstvo. Još se donosi odluka o tome kako će se ovi smerovi definisati u okviru ALU. Umetnički smerovi imaju odličan kadar, puno rade i rade kvalitetno. Kretenski sistemi upadanja na pomenute FLU i FDU jesu samo to i ništa više. Ako iko shvata princip, neka ga objavi, pošto ne postoje nikakvi kriterijumi, već samo čista zatvorenost trvrdokornih sistema. O tatinim i maminim sinovima na istim fluovima i fduovima da ne govorim. Taj argument ti je bullshit.
Mi, mislim na menadzere umetničke produkcije, imamo jako dobre stručne predmete i naravno one koji to nisu, kvalitet predavanja je svake godine sve bolji, odnos profesora i studenta je izuzetno razuman, kao i studenta i birokratskih karika akademije. Ono što je super na ALU je da vi možete napredovati onoliko koliko želite i pritom imati podršku profesora u radu. Imate slobodu da odlučite da li nečim želite ili ne želite da se bavite. Većina ljudi odradjuje da bi nakrpila 6, i to su uglavnom zaposleni ljudi u ovoj struci, ali postoji nekolicina ljudi, a to je otprilike brojka ljudi sa FDU-a na smeru produkcija, odnosno nekih 15-ak, koji rade super, stalno su prisutni i aktivni i imaju jednostavno svest o tome da ne žele da bace mamicine i taticine pare i da žele da nešto shvate, nauče i eventualno primene nakon završetka studija. Ono što fali na smerovima menadzmenta i novinarstva jeste praksa. Nje skoro da uopšte nema. Medjutim, svake godine se nadje barem jedan profesor koji je entuzijasta i koji želi to da promeni, tako da se realnost koliko toliko opipava. Ova treća godina je super zanimljiva, ali i do jaja teška za onog ko želi da nauči i uradi sve predispitne i ispitne obaveze do perfekcije i da se udubi u materiju. Opet, to nije samo problem akademije, to je u suštini problem bolonje i njenog elementa opšte informisanosti zbog kojeg ni u stručne predmete ne možete zaviriti onoliko koliko biste želeli, jer se svi predmeti tretiraju donekle jednako i svi imaju gomile seminarskih radova, kolokvijuma, vežbi, tako da vam ne ostaje vremena da se nečemu posebno posvetite. Ma, sve je potpuno individualno. Koliko god se mi sada "ladili" na ALU, toliko će nas posle drkati slični predrasudaši. Videti ćemo, ćete:)Uživaj Djiljana