Ponekad jedino što preostaje. Poslednja oaza umornom čoveku na kraju puta. Slamka utehe za protraćeni život. Dok zuri u plafon u svojoj učmaloj sobici, znajući da dolazi prerani kraj, život mu prolazi pred očima. Bio je ispravan. Uzoran. Više je slušao glavu nego srce. Učinio je mnogo. A ceo život se sveo na žal za onim što je propustio.
Nikad se nije obrukao, ponizio. Nije imao poroka. Možda je trebalo. Imao je prijatelje. Mogao je biti više sa njima. Jednom je voleo. Žali što joj nije pokazao koliko.
Tad je shvatio da nije živeo. Radio je po tuđim pravilima, poštovao tuđe zakone, ispunjavao tuđe želje. Nije uspeo da stvori svoj svet. Prekasno. Pri poslednjem izdisaju, žaleći samo što nije imao više uspomena, shvatio je šta je život. I jedino mu je preostalo snage da oprosti svima...
ЧИЧА
Način da se upecaju devojčice. Svaki mali šmeker koji zna da vozi bicikl na ovaj način, zasigurno ima uspeha kod ženskog roda, jer je ova tehnika apsolutno zavodnička i kod devojčica izaziva divljenje. Ljubavna pisamca stižu kao od šale, a još ako se dečak potrudi da objasni svoju tajnu nindža tehniku kojom vozi bicikl na ovaj način, ima status zavodnika i svaka devojčica želi da se uda za njega.
A danas si kul ako umeš da savladaš trinaesti nivo u nekoj zaluđica ratnoj igrici...
Tri napitka koja, kako na stolu i u razumu, tako i u svojoj prirodi stoje u opoziciji.
Rakija- žestoko alkoholno piće, ubija bakterije;
Voda- najpoznatiji prirodni rastvarač, u njoj se legu bakterije k'o gljivice u košarkaškim patikama s buvljaka;
Vino- Gospodsko piće. Balans između žestine i omamljujućeg dejstva žestokog alkohola i blaženog okrepljenja koje donosi voda. Otporno na neke bakterije, na neke ne.
Zato naši stari ne kažu ubudale:
,,Vodu ne pij ni za kim, vino pazi za kim piješ, a rakiju nateži slobodno za bilo kim.''
Lik iz društva koji je uvek raspoložen za zezanje, nekad čak i previše. On uveseljava društvo svojim forama, ali je poznat i po tome da ume da pretera i da od veoma dobrog zezanja napravi svađu.
Sve počinje nekom forom na koju se i sama žrtva nasmeje, tako da zezator ponešen atmosferom i opštim zezanjem ne zna da stane.
Završava preteranim šalama koje počinju polako da vređaju, a njemu ostaje da se jednom izvini (uvek samo jednom), a u slučaju neprihvaćenog izvinjenja nateraće te da pomisliš da si ti taj koji je kriv zato što ne zna da podnese zezanje (čitaj: vređanje), a ne da je zapravo on taj koji je drkoš koji ne zna za kraj.
-Brate, pao sam vožnju. Nije bitno, ionako sam znao odma' da ću da padnem.
-Ma nije bitno, svi kad tad polože. Na primer, moja ćorava tetka položila... iz šestog puta!
(svi se smeju, par likova pada u nesvest od cerekanja)
-Ma jok bre, polažem iz drugog sigurno.
-To je i Sunđer Bob rek'o!
(derilijum u društvu, jedan lik se valja po podu)
-Dobro brate, nisam ja tol'ko loš...
-Nisi bre... Ti si još gori! Sunđer Bob je položio iz 46. puta, ti nećeš ni tad! Ahahahahahahahaaha
-E aj zajebi me, preterao si.
-Dobro ajde, izvini...
-Ma šta izvini, jebi se brate...
-A šta se odma ljudiš, jel sam ja kriv što ne znaš da primiš foru? Jel sam ja kriv što ne znaš da voziš?
Pored otrovnice i zmije, to je ona mala što poznaje ČIČU-LIČNO...
P.S.-ne padaju samo gaće,sve pada kad ga vidiš ;)
Ne,ovo nije još jedna definicija o crtanom karakteru.Reč je ovoga puta o zaboravljenom čokoladnom keksu iz 80-tih godina,koji se proizvodio u Crnoj Gori,kao svojevrstan odgovor na Bambijev "Plazma keks".Proizvođač je bila firma "Crna Gora Coop",a pakovanje je bilo plave boje,sa uputstvom kako se Čiča Gliša crta.Debilno,slažem se.Imao je ukus sličan "Plazmi",samo što je bio preliven čokoladom,a mi smo se kao deca ložili na ovaj keks pre svega zbog jebitačne reklame koja je napravljena za isti.U reklami je Glišica skakutao i nosio neki bedž,a pesmicu smo pevali kad god smo mogli,a glasila je ovako
Tačka,tačka,tačkica,
Na grudima značkica,
Na značkici piše,
Evo Čiča Gliše!
Čiča Gliša,Čiča Gliša,
Čudo od slatkiša!
...sve to na ultra jebitačnu melodiju.
Kako sam pročitao negde,on postoji i dalje pod nazivom "MonteGliša",a razlog ѕa promenu imena je najbolje objasnio jedan lik sa jednog foruma.Anegdota je odlična,pa evo da je stavim u primer,samo je on malo pomešao MonteGlišu sa Mljevenim Đetićem,ali neka ide c/p u originalu.
Početkom devedesetih Crnagoracoop izbaci imitaciju Plazme pod nazivom "Čiča Gliša" ("Čudo od slatkiša", ko se seća reklame). Sači end Sači odradi sve, od koncepta do dizajna, a simbol keksa bude baš onako dečji čiča Gliša. Međutim, vlasnik kultne knjižare Magna Charta Milan Bastajić docrta simpatičnom čilageru bradu, šajkaču i kokardu, potpiše ga samo sa "Čiča" i stavi na bedževe. Crnogorci, brže-bolje, angažuju lokalne kreativce, promene sve što su odradili i onda nastane "mljeveni Đetić"
Samo da zabeležim ovaj građevinski izraz koji u svakodnevnom govoru takođe označava da je neko prs'o s' mozgom.Isto značenje ima izraz Nije u vinklu,i to je Ming mnogo bolje definisao.
-Električar
-Čiča
-Ja
Naziv za jebaca koji kao i ta krvolocna zivotinja ne bira.
Kolje sve mlade ovcice, guske, curke, kokoske... redom.
Bez izuzetaka.
ČIČA
DUNCAN
ELEKTRICAR
Obavezan deo Dnevnika RTS, osim kad izgubimo.
Kadar 1: Masa sedi u kafiću i preko objektiva kamere hipnotisano gleda u ekran televizora i odjednom skače i urla: TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!! pa odmah kadar 2: isti kao kadar 1 osim što masa skoči pa sedne uz reči: "Id' u pičku materinu!" i odmahuje rukom.
Vojsovr: Ovakva je bila atmosfera u kafićima za vreme utakmice Srbija - Turkmenistan. Hiljade gledalaca kraj malih ekrana su uz piće bodrile našu reprezentaciju u borbi za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Jekaterinburgu.
Reporter: Kakva je atmosfera?
Kafićlija 1: Ma kara me ovaj Pantelić - (rez)
Reporter: Kakva je atmosfera?
Kafićlija 2: Druženje, znači super atmosfera, baš smo zadovoljni i tako te stvari.
Reporter: Čemu se nadate?
K 2: Pa otkud znam, ja odigro singl, valjala bi mi ta pobeda, nadam se, treba mi tih četres iljada, ako ne dobijem, Mrvica će jabučicu da mi izvadi.
K 1: (Uleće u kadar) SRBIJAAAAAAAA!
R : A šta vi kažete?
Ziljavuša - kafićlika 1 : Pa ja mislim da ćemo pobediti, naši fudbaleri su jaaaako svatki i mnogo bi mi bilo žao da izgube, valjda neće, mukice, jooooj...
Ziljavušina normalna drugarica - slatkiš sa dušom rabadžije i kosom vezanom u konjski rep: Ma pobeđujemo. Ženska intuicija. (Nategne pivo.)
Kadar 3: Isti kao kadar 1, osim što masa sada skače i urla u neprekidnom trajanju, grljenje i masovno vatanje iz potaje za ziljavušino dupe.
Vojsovr: Pobeda. Naši momci izvojevali su još jednu sportsku pobedu i doneli radost svojoj zemlji. Večerašnja utakmica je bila prava poslastica za sve fudbalske sladokusce; to je pobeda ne Srbije, naših "orlića" nad Turkmenistanom, već pobeda sporta. Hiljade navijača uzvikuju i misle samo jedno: Srbija, Srbija. Hvala vam momci na ovom veselju. Cela je nacija reprezentacija.
Kadar 4: Automobili na ulicama, zastave, šajkače, kokarde, sirene i indijski sistem prevoza na krovu vozila. Ispod slike se smenjuju natpisi: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kosovska Mitrovica, Banja Luka, Bijeljina, Podgorica, Herceg-Novi, Knin, Tokio, Milvoki.
Isus koji je bio primoran da napravi šiškice da bi veru priblizio i onoj ženskoj mladeži poznatijoj kao ziljavuše i uspeo je u tome. Svaka poštena žiljavuša ovih dana nosi brojanicu.
Dokaz da se isus uvek žrtvovao za svoju decu.
Ovo se koristi prilikom prozivke ortaka koji je priveo nešto,ali nije dobio blajv iako ga je očekivao.
-Braćala,šta bi sinoć,samo oplodnja ili je pao i neki blajvčić?
-Ma,samo oplodnja,batana...Smorio sam se,neće kuja "gedoru" da odradi,šteka se,jebem je...
-Ma,pobožna riba,braćala,sto posto...Ipak tu meće 'lebac,a treba u crkvu sutra ići na pričest...
Ovaj izraz se koristi da opiše muškarca koji je toliki šmeker,baja i švaler da je devojkama dovoljno samo da ga vide i to je dovoljno da onanišu na njegovu sliku iznad uzglavlja narednih nekoliko noći.
-Braćala,jel' znaš onog Čiču što piše na Vukajliji? Taj kad uleti na bilo koju žurku,ribe popizde.Gaće same spadaju!