Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi). Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.
Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".
I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.
Inače, kažu da su posle trojke izašli još neki delovi sa kao trećom dimenzijom. Ma ajde beži, nije to to bez loše animiranih sprajtova i džiberskih boja.
Nedosanjani san kafića, klubova i drugih fensi mesta za provod. Normalno, nikad čist stolnjak. Normalno, za stolom sve četiri različize stolice. Normalno, aluminijumska piksla (sa staklenim gosti razbijaju glave). Normalno, gazda i kelner su jedna te ista osoba i, takodje normalno, iz kuhinje miriše gulaš. U početku se ne vidimo od dima, a kasnije... Ni ne pokušavamo da se vidimo. Šteta što je takvih mesta sve manje.
Hemijsko-bakteriološki ispravna porudžbina, kada se zateknete u tuđem selu u kafani.
- Kelner? - Reci? - Imaš li ladnog, al da je stari format ? - Stiže... Čaša? - Ne treba. Daj ga flaširanog. - Čista je, vidi. - Neka, ja to po savetu lekara, u rinfuzi... radi crne džigerice.
Sadržina stola od koje padneš pod sto, što od alkohola, što od holesterola.
- Večeras je derbi, brate...'će li se okupljamo? - Naleti, sve je spremno. - Šta je na meniju? - Večeras je padajući meni, biće svega, al zvezda večeri je dedina rakija koju je zakopao kad sam se rodio u nameri da je otvori kad krenem u vojsku i koju je, razočaran hteo da prospe kad je saznao da civilno služim...srećom oteo sam mu je. - Živeo deda! - E, jebiga zakasnio si, deda bio kolateralna šteta, živ rakiju ne da. Večeras pijemo za njegovu dušu. - Onda za njegovu dušu u našu gušu. Stižem!
Još jedna ne toliko otrcana fora da u vidno alkoholisanom stanju počnete da barite konobaricu neke birtije. Uspeh nije zagarantovan.
- Izvolite, želite li još nešto?
- To što ja želim ćero ne ide na fiskalni račun ako me razumeš, xe xe...
- Vidi seljačino, ja nisam od tih za koje me smatraš odma da ti kažem. Te fore da prodaješ onim brđankama u selendri iz koje si došao na magarcu. Ako ne možete da pijete više, platite račun pa da zatvaramo, ne mogu da vas gledam kako lizućete te flaše, i žvalavite prazne priče!
Kada odeš nespreman na ispit i zaokružiš odgovore koji ti zvuče najtačnije. Prolaznost je slična onoj kada odigraš egzibicioni tiket od 16 parova u kladionici.
Lik 1: Tebra kako prošao ispit s'obzirom da opet nisi učio? Lik 2: Ma otišao odigrao tiket i izašao, standardno. Lik 1: Lud si brate, daj nauči jednom pa da bude sigurica
Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.
Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.
Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...
Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!
