Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..

Takva vrsta sigurnosti u nešto čiju istinitost može potvrditi debela tvrdoglavost. Naravno ako se u ispitivanje istinitosti iste uključi neko ko je više tvrdoglav a pritom i ima muda onda je to osuđeno na propast.

Kada osoba koju pitate pita šta je to što je pitate iako je u stvari čula, ona ipak pita iz navike. Ne sumnjivo osoba koja pita bude smorena pa ne ponovi pitanje onda odjednom upitana osoba odgovori na pitanje koje nije čula.

Najčešće korišćena fraza koju koristi malo starija populacija, objašnjava klimatske promene i veliki broj teških oboljenja u Srbiji koja su se povećalla nakon bombardovanja.