Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.
crnorukac
Odlazak u neku skupu radnju.
- Dobar dan. Izvolite?
- Samo razgledam.
Omiljeni hobi svake strine, tetke, babe, kume, komšinice i ostalih otelotvorenja radoznalosti čije aktivnosti stupaju na snagu pri i najmanjoj sumnji da je muška osoba, koja se u njihovoj blizini pojavila, potencijalni zet.
-Jelena, što nas ne upoznaš sa ovim mladićem?
-Zato što nema potrebe.
-Kako nema, sine? Pa što da malo ne porazgovaramo?
-Zato, tetka, što on nije tu da ti pokupiš kompletnu anamnezu. On je ovde da odradi posao i da ide dalje.
-Iju! Da odradi posao?! I ti meni tako kažeš?! Ova današnja deca nemaju srama!
-Tetka, to je majstor. Crkla mi veš-mašina!
Osoba koja ti, nakon pitanja "Gde si?" i tvog odgovora "U busu sam, tu sam za pet minuta", kaže da požuriš.
Šta da uradim? Da proturim glavu kroz šiber, proderem se Jabadabaduuuuuu i zaverglam nogama?
Glavni sastojci reklame za pivo.
Jedan od načina da svoje hiperaktivno i istraživanjem pobuđeno dete zadržite u dvorištu zgrade. Otuda valjda i mržnja prema ciganima, kasnije, kada dete odraste.
- Milane! Nemoj da izlaziš iz dvorišta! Igraj se tu kao i svaka deca!
- Mama! Hoću da vidim tu-tu!
- Nema sada tu-tu! Tu-tu je otišao da spava!
- A tu-tu isto spava ceo dan kao tata? Oni rade u istu radnju?
- Ne izlazi napolje bez mene! Ukrašće te cigani!
20 godina kasnije
Milan gleda cigana prolaznika i u njemu se javi mržnja.
podsvest: "On je zao! On će da te ukrade!"
Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.
-Neću, brate. Ne volim ja to, ne osećam potrebu. Hvala.
-Ma, hajde, slobodno. Niko se nije navučen rodio.
Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."
PR (zajebana verzija)
- Brate! Sinoć smo Kiza, Šomi i ja odvalili onog Copeta! Jebali smo mu mamu!
PR (umiljata verzija)
- E, izvini, jel znas da je Zoki uradio bolje pismeni od Miše? To je za pohvalu! Ali je Peca i dalje najbolji...
Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.
Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..
Dečko : E super nam je bilo sinoć, stvarno si dobra bila, da li bi htela da odemo večeras na piće ?
Devojka koja želi da živi Seks i grad : Ha, misliš da ću izaći sa tobom samo zato što smo proveli jednu noć zajedno ? Eeee budalo jadna..
Dečko : Dobro, super, ionako sam hteo samo da te opalim večeras, ali nema veze, naći ću neku drugu, vas kurve bar nije teško naći u ovom gradu..
__________________________________________________________________________
(Devojčica od 14 godina sedi u sobi i priča telefonom)
Devojčica : I jebote ja njemu kažem NE neću se smuvati sa tobom, jer si odvratan, nemaš para, ružan si a uostalom i klinac si, a ja se dušo NE zabavljam sa klincima.. A onaj Andrija kako ima lep motor, kako me je lepo provozao, mislim jeste, jeste da ima 21 godinu ali nema veze, godine su samo broj...
(U tom trenutku ulazi otac u sobi sa paklom cigareta u ruci)
Otac : Ćero, šta je ovo u tvojoj jakni ? :pokazuje paklu cigara:
Devojčica : E, Caki sačekaj sekundu.. 'Alo bre ko ti je dozvolio da preturaš po mojim stvarima, ja nisam klinka, ne možeš ti tako da se ponašaš prema meni, ti ugrožavaš moju privatnost 'ALO BRE !
Otac : Ti si opet gledala Seks i grad, a ? E nećeš ga majci :skida kaiš:
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu.
- Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi?
- Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca?
- Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu!
- Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini.
- Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu.
- Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer!
- Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"