Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao. Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš. Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak. U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš. Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.
Upišeš faks koji si oduvek želeo, al si do tad toliko izmrcvaren, isti tip ljudi, isti tip profesora, iste fore. Ne možeš više da slušaš priče u klasi, priče u autobusu, pitanja kod kuće. Celo školovanje se sastojalo od vrtenja u krug.
Konačno upadneš u vezu koju si toliko priželjkivao sa osobom u koju si ludo zaljubljen i nisi više ljubomoran na svaki par na ulici. Možeš da upališ tv i odgledaš bilo koji patetični film u kom ljudi sa pola mozga bleje u srećnoj vezi, jer ti si u srećnoj vezi i boli te kurac. A onda ukapiraš koliko je veza jedno veliko cimanje, možeš da imaš seksualne odnose sa tom osobom koliko hoćeš, može ona da bude divna, ali ti i dalje ne osećaš sigurnost i misliš da će sve da se raspadne. Pa upadnete u rutinu, pa se povede pitanje o ortacima i ortakinjama pa pažnja-nepažnja. Nije ti bukvalno više ni do čega.
Nikad nisam misila da ću želeti da se vratim u vreme kada nisam imala ni dečka, ni faks ni ortakinje. Samo sam blejala i crtala, i mislim da nikad više nisam dostigla tu vrstu smirenosti i stabilnosti, od kada sam počela da težim ka opštim ciljevima.
Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.
Ciga: Umal da jebem sestrićinu sinoć. Namamio je u baraku, pustio Kebu, sipo neku rakiju, skino gaće, i taman da joj pristavim Đemala u rondulju, zove je ćale na mobilan, kaže oće on da jebe.
Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.
-Evo ti lopta, upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu, nećeš pet koševa dati! -Kako misliš?! -Lepo, kući ćeš ići pocepane majce, poljuljanog ponosa i otežanog disanja sa potrebom da se poveriš mami! Igraj!
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
''Divan si'' je ono što će ti devojka reći ako u tebi vidi gej druga. Ako vidi u tebi potencijalnog trsitelja, ovo nikada nećeš čuti.
- Daj da ti ponesem tu torbu. Ne radi lift. - Jao, hvala, divan si! ------------------------- - Idem do fotokopirnice. Da uzmem jedan hendaut i za tebe? - E, super! Divan si! ------------------------- - Jao, koleginice, sva si pokisla! Evo, možeš pod moj kišobran. - Joj, divan si! :pet minuta hodanja do stanice: - Hoćeš sledeće nedelje da odemo na neku kafu? - Čućemo se.
Izuzetno iritirajuće rukovanje od strane ljigavih osoba. Kad vam daju ruku imate utisak ko da stiskate mrtvu ribu. To je ujedno i psihoanaliza njihove ličnosti.
Ili vruca linija.Ovde u Srbiji rade Ema,Zaklina,Tamara,Sonja.One su tu zbog nas tj. zbog nasih para.One obicno kazu da gole a ko zna mozda su zakopcane do guse.
