Demokratija je civilizacijska tekovina koja podrazumeva da većina glasača koja stavlja papirić u glasačku kutiju, osim ruke i hemijske olovke, treba da ima makar malkice mozga.
Nažalost, postoji puno tekstova o tome koliko je ta demokratija dobra za narod, a baš nijedan da ipak postoje i neki narodi koji nisu u stanju da sami sebi izaberu normalnog vladara i da je najbolje da im se to nametne na silu. ...Za njihovo dobro ne treba da im se dozvoli glasanje, isto kao što se moronima ne daju šiljati i oštri predmeti, da ne bi sami sebi iskopali oči.
Dva su datuma u istoriji kada se baš u našoj zemlji okupilo najviše predstavnika različitih svetskih zemalja:
8.maja 1980-te, Josip Broz Tito, komunistički diktator koji je vlast uzeo na silu, privukao je na svoju sahranu 209 stranih delegacija sa 38 kraljeva i predsednika, 5 prinčeva, 10 predsednika vlada, 6 predsednika parlamenata, 7 podpredsednika republika, 3 podpredsednika vlada, 32 ministra inostranih poslova i hrpu nekih sitnih funkcionera kao što su ambasadori, državni sekretari i sl. Smatra se najvećom sahranom u istoriji čovečanstva, po broju stranih predstavnika koji su došli da bi nekome iskazali počast. Čak ni Papa Pavle II nije uspeo da obori rekord.
24.marta 1999-te, našom slobodnom voljom izabrani predsednik Slobodan Milošević je donekle ponovio uspeh nedemokratski izabranog Tita i okupio kod nas predstavnike 19 zemalja sa oko 1000 različitih aviona, 7 fregata, 3 nosača aviona, 12 razarača, 4 nuklearne podmornice i hrpom patrolnih brodova, satelita, helikoptera i bespilotnih letelica. Smatra se jedinstvenim primerom u istoriji kada je neku zemlju napalo 19 drugih zemalja samo zbog njenog unutrašnjeg problema, a da ta zemlja nije bila čak ni blizu do naftnih polja.
Besumično i neprestano pozivanje na istu. U modernog vremenu i moru tranziocionih gubitnika, inteligencija, i to ona tzv. prirodna, predstavlja najveći životni uspeh koji ih heterogenizuje od okoline.
Zdravo, Petre!
- E, 'de si, Glavonja, šta ima?
Evo, brate, došao kući, nisam bio od prošle Nove godine. I nemoj to Glavonja, ozbiljni smo ljudi sad.
- E, brate, to je karakteristika glupih ljudi - stalno se nešto ljute! Inače, šta radiš?
Evo, sad sam u Parizu, spremam master tezu, pošto sad odlučio opet da je branim za višu ocenu. Na master studijama sam.
- Masterbiraš? To ono kao drkanje, samo što si u tome pravi master, je li, ha-ha?
Prednost koju imaju bogataši, a koja se najbolje vidi kada bogataš ide preko reda, zaobilazi golje koji psuju, u sebi naravno, da ne bi najebali...
28.6.1389. Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Normalno, stave te u prve borbene redove. Vidiš oko Turke na konjima koji se zaleću, jedan se baš na tebe namerio, vidiš sablju kako ide prema tvojoj glavi... Sledeća slika je Sv. Petar koji pravi kajganu 10.4.1945 Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Stižu aberi da je rat skoro gotov, samo još taj sremski front i to je to... Ne jedeš ništa, sediš u rovu po ceo dan, a drug Pera ti kaže: 'Ajde, Milenko, proviri iznad rova 'leba ti, 'uvati me išijas... Sledeća slika je Sveti Petar koji hasa onu kajganu i lik u verižnjači koji sedi pored njega sa glavom u rukama... 16.8.2010 Ima ker za šta da te ujede. Imaš 90 godina, pun si kao brod, imaš hepatitis abecedu, ležiš u krevetu pored tri sisate plavuše...Odjednom, hvata te kašalj... Sledeća slika je Sveti Petar koji završava kajganu i dvojica likova pored njega, jedan u prljavom kaputu, a drugi u još prljavijem oklopu, koja igraju skok šut sa onom glavom...Sveti Petar se malo iznenadi, stavi tanjir u sudoperu, obriše ruke o oreol i kaže...Ah gospodine, dobar dan, prođite ovamo...Samo vi momci sačekajte, brzo ćemo mi...
Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe! Korisna stvar.
E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima... Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad... A gledaj Kiša. Dobro, 'ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš...
Kada uđete u raspravu sa Englezom, on će na vaše pjenjenje i povisivanje tona da odgovori sa nekim podcjenjivačkim pitanjem tipa: "Stvarno tako mislite?" pritom zadržavši mirnoću i bezličnost. Srbi možda ne razumiju najbolje engleski humor, ali podcjenjivačko reagovanje u engleskom stilu razumiju i te kako dobro. Srbinu se radije obratite psujući mu pola familije, nego ovako. Ne volimo kad nas podcjenjuju.
Kamiondžija ulazi u kancelariju: "Pa, dobro, zemljače, 'oće mene neko da utovari? Čekam k'o budala već sat vremena! Koja ste vi kurčeva firma..." Službenik podešen na srpski mod: "Sunce mu jebem, vidiš da ne mogu da stignem! Idi dole, čekaj! Nazvaću šefa otpreme, samo me nemoj više maltretirati k'o boga te molim!" Kamiondžija: "Odoh, reci im da požure!" ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Kamiondžija ulazi u kancelariju: "Pa, dobro, zemljače, 'oće mene neko da utovari? Čekam k'o budala već sat vremena! Koja ste vi kurčeva firma..." Službenik podešen na engleski mod: "Stvarno tako mislite?" Kamiondžija preskače sto i hvata ga za gušu: "Jebem li ti zvijezdu koja te je ogrijala! Ne bude li roba na kamionu za deset minuta doći ću ovde da te udavim k'o pile! Jasno?" Službenik:"J-jasno!" :khm, khm:
Na šablonsko pitanje ingenioznih novinara nijedna naša estradna zvezda neće odgovoriti da je zavidna, licemerna, alava na pare, gorda, neiskrena, pakosna, podla, bezobzirna... Ne, ako dotična i ima neku manu, onda je to jedna od pomenute tri osobine.
- I, možete li nam za kraj ovog intervjua reći šta smatrate svojom najvećom vrlinom, a šta najvećom manom? - Pa sad, malo je nezahvalno govoriti o svojim vrlinama, ali ako već insistirate, za sebe mogu reći da sam pre svega iskrena, poštena, odgovorna, alturista... - Hteli ste reći altruista? - Aha. Takođe sam i plemenita, učestvovala sam u mnogim humanitarnim akcijama... - Lepo. A imate li neku manu? - Pa, umem ponekad da budem malo tvrdoglava.
Ekstremno iritantna pojava u vidu ljudskog bića koja na vagi iritantnosti laganeze parira proseravanju Mumera Zukorlića u pakovanju sa žalbama moskovskih gej aktivista međunarodnom sudu u Strazburu o zabrani održavnja flafičaste parade ponosa u tom gradu.
Kurčeve besede, da ne kažem jedenje govana, se u suštini zasnivaju na tvrdnji da je svet otiš'o u kurac, a ti si nub koji to ne razume. Zato je on tu, mesija koji će tebi da otkrije čari prošlosti i ukaže na tvoje neznanje i zablude jer ti čekaš jebene "Mračne senke" sa Depom, neznajući za istoimeni mjuzikl iz sedamdesetih. Drkaš gledajući onu jeftinu Đinu Lin koja se drpala za sise u spotu ziljče Eminema umesto da pogledaš klasik kako Debi obrađuje Dalas. I šta izvodi onaj Ronaldo sa drečavim kopačkama? Ne znaš ti koji kvalitet su imale one adidasove crne, dok je znak istom bio list. Nikakve šare, samo tri bele linije, al' su u njima Mrkela i Sušić šurili k'o životinje. "Gorenje" je bre televizor za sva vremena! Dobiješ kilu dok ga secaš do kuće, al je zato otporan na grom. Cela kolekcija babinih miljea se na njemu ubuđa, a on još traje. Nemaču pojma, čitaj malo knjige!
- Ćale, daj pesto dindži. - Šta će ti? - Da kupim kurtone. Unajmili smo kurvu za Stefanov rođendan pa da me ne sa'ranjuješ od side dok mi još vreme nije. - Evo ti, al' ovo što se danas proizvodi izaziva blagi svrab kurca. Ja kupio sinoć, kad danas vidim neki osip. 'Oćeš da vidiš? - Neka, malopre sam jeo. - Ne znaš ti kakve su se gumice proizvodile za vreme bivše države. Mogao si pet puta sa istim da taslačiš, samo ga malo propereš. Idi pitaj kevu ako mi ne veruješ.
Kupila je šareni časopis sa debelim koricama i masnim papirom i na njega potrošila poslednjih dvesta dinara koje joj je majka dala za sendvič i sok na pauzi između predavanja. Čarobni svet prepun blagodeti slobodnog života se otvorio pred njom. Sa druge strane, najgore noćne more greha koji se naziva brak. Vagina se usled prirodnog porođaja nepovratno rastegne i zna se da gde detetu glava prođe tu kurcu sreće nema. Carski rez ostavlja ožiljak koji jednoga dana neće moći da pokrije bikinijem za koji će joj mama ispisati čekove. Sise se od dojenja otrombolje i izgledaju poput pečenih paprika, samo nemaju miris belog luka. Agonija, tuga, čemer i jad! Postoji li veće zlo koje može da snađe tako savršenu žensku jedinku, bez čije tesne pizde svet ne bi opstao ni dana.
Odlučila je, neće se šaliti da u svoj život uvede takvo neopisivo zlo. Možda će morati i mužu ručak da skuva i uštirka kragnu na košulji. Složila se sa drugaricama da im takve stege u životu ne trebaju! Živeće život punim plućima!
Koju godinu kasnije, na godišnjici mature, osećaće se tako uzvišeno jer može da ostane do jutra ne misleći da li je kod kuće čeka dete i napokon će moći da ostvari svoju dugogodišnju želju i iza restorana popuši Marku iz IV-3. Jedine neudate su ona i Sanja. Doduše, Sanja drži jednu od najboljih advokatskih kancelarija u gradu i osmelila se da za koji mesec na svet donese dete, do sada nepoznatog oca. Naša urbana riba, inače prodavačica u obližnjem butiku, ne može da razume takav postupak, jer nema ničeg lepšeg nego deliti dom sa babom, ocem i mamom koja i dalje mezimici pere gaće i kuva jutarnju kafu za rasterivanje mamurluka.
Pored svih čari ovakvog života, tu su i one dve večeri u mesecu kada legne plata, gde se izlazi sa par drugarica čiji zbir godina već premašuje stopedeset. Kakve nezaboravne večeri uz koktele i komplet novih kurčeva koji će se ujutru vratiti svojim ženama. A ona, ona će se vratiti svom fabuloznom životu, ormanima punim krpica, koje polako počinju da odaju godinama pregaženo telo. Grudi, bez obzira što nije dojila, ipak počinju da liče na pečene paprike.
Više nema keve da kuva jutarnju kafu. Čak i kombinacije koje su bile stalne našle su još pre mnogo godina mlađe žensko meso i rekle "Da". U butiku je dobila otkaz jer je gazdarica saznala zašto joj se njen muž uvek onako zagonetno smeškao. Drugarice su ugrabile poslednji voz. Od života punim plućima, ostala je samo etiketa da daje posle tri pića. Udomila je jednu mačku, od nje se ne dobijaju strije, a i vagina ostane čvrsta. Iz ove perspektive, kuvanje gulaša i peglanje veša možda i nije tako loša ideja. Umesto da sprema ćerku za veliku maturu, sredila je mačku za izložbu.
2058. godina Dom za stare "Nova mladost"
-Dobar dan, želim da zbrinete moju tetku. Tačnije, ona je rođaka mog oca, upoznala sam je tek nedavno na očevoj sahrani. Jedino ima mene. Znate, ja živim u Australiji, tako da ne verujem da ću biti u mogućnosti da je posećujem. Možda dođem tek za koju godinu ponovo, ako me dočeka da se vratim.
