Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
MrDex
Uvodni deo rečenice koja ima odričnu konotaciju i koja služi kao odgovor na nečije pitanje, konstataciju ili molbu.
-Brate jel možeš da mi pozajmiš 100 jevreja imam jedan opasan fiks u subotu u nedelju vraćam 150, javio mi pašenog iz Austrije, kaže dolazi 100% samo da uplatim!
-Sve je to lepo, ali ne mogu.
-Kad sam ja bio mlad bila je čast da odeš u vojsku i to u pešadiju da se vidi od kakvog si materijala, da se pokažeš ko si i iz koje si kuće, da se vratiš 20 kila teži i spreman za ženidbu.
-Deda, sve je to lepo ali ja gledam i ovu civilnu da izbegnem.
-Znaš ja sam Darija, imam 19 godina i mnogo volim kada se provozam u nekim dobrim kolima vikendom kroz grad. Ne volim one žgoljave što mi pišu pesme i tako to... Nego 'ajd naruči nam po jedan viski-red bull da popijemo.
-Sve je to lepo ali ja imam 200 dinara u džepu.
Sportski sleng, kojim se u kolektivnim sportovima označava smotan igrač iz protivničke ekipe, na koga ne treba previše obraćati pažnju kad se igra odbrana.
-Ovako ćemo... Đole, ti čuvaj Zeku, Vidžge će da uzme Raleta, a ja i Džimi ćemo da udvajamo Mišu.
-Ko će da čuva Svemirca?
-Ma pusti Svemirca. Njega Bog čuva.
Čovek? Šta znači to? Hodati na dve noge? Imati moć govora? To može i papagaj. Biti pametan? Ne baš. Čovek je nešto drugo. Nešto što ga razdvaja od ostalih životinja.
Sneg do kolena. Više ne hladan, osećaj se ko zna kad izgubio u mojim nogama. Ipak, one same idu. Bez ikakve veze sa glavom, one rade svoj posao. Glava puna misli. Da pukne! One lete bez ikakvog reda, sudarajući se sa oštrim albanskim vetrovima, koji poput žileta režu meso preteći da ogole kosti. Tišina u masi kao na kakvom sprovodu. Sami sebe pratimo do groba, bez ikakve nade da će nas nešto okrenuti od smrti. Čuju se samo fijuci vetra i sneg pod našim nogama. Ponekad neka psovka. Psuju ljudi cara, kralja, sudbinu, sebe, sve živo i mrtvo. Psuju Boga, od koga takođe traže pomoć, Sunce koje ih ne greje ko zna od kad, hleb koga nemaju...
Ah, hleb... Sladak li je kad ga majčine ruke umese... Gorak li je kad je suzama zaliven, onaj vojnički. Obično parče ispečenog brašna sa vodom, služi samo da te drži još malo pre nego li ti metak presudi. Eee, da je bar tog gorkoga. Pa nek je kao pelin, samo da creva ne zavijaju kao izgladneli kurjaci u planini. U sebi psujem kralja, kud nas ne povede u leto preko ovih planinčuga, bar da travu pasemo kao i druge ovce, ne da gladni idemo na klanje. Vetar kida meso.
Pade mrak. Skupljen kraj jednog palog debla koje mi služi kao jastuk ne mogu da sklopim oči. A voleo bih. I da ih ne otvorim više. Tako je lakše, velim sebi. Žmurim i gledam svoja stada. Rasuta po zelenim livadama, dok ja naslonjen na staru krušku grickam travku. Jedno nemirno jagnje trčkara okolo, dolazi do mene da me onjuši. Hrabo li je, i radoznalo. Gleda me krupnim očima i zableja. Majku mu, kao da ga čujem. Opet. I opet? Otvaram oči. I opet ga čujem. Poludeo si, Milorade, velim sebi i sklapam oči opet. Ma čujem ga ja, nego šta! Da li ga Radovan čuje? Radovane, budi se. Budi se, ludače! Eee, Radovane... Sutra ću mu krst napraviti. I popu ću dati očev sat da ga opoji. Ama, odakle se čuje ovo jagnje?! Kroz šumu i mrkli mrak pratim zvuk. Koliba. Arnautska. Uzimam pušku i približavam se polako. A sav drhtim, koj sam moj pošao sam. Budala. Kad me vide Arbanasi gotov sam. I neka. Kroz prozor dopire slaba svetlost lampe. Jagnje sve jače zapomaže, oseća da se gladni kurjak približio. Škripa vrata me preseče i brzo digoh pušku spreman da opalim. Iz tople kolibe izađe žena. Mlada, nema više od šesn'est. Da li je ovo delo Nečastivog? Da li me Bog kuša? Devojka stade i prestravljenog lica gledaše me. Kao jagnje svog izgladnelog vuka. Čekajući da je režeći uhvatim i raskomadam oštrim očnjacima. Držala je nešto u rukama, stezala ga uz grudi kao najvrednije blago. Jagnje se dralo. Gladan sam, njegovi me krici teraju da ga zakoljem i pojedem živog tu, odmah. Devojka, bez ikakvog zvuka, sleđena, krupnim očima me je gledala. Ah, kako boli taj pogled, više od promrzlih nogu i švapskog olova. Dete zaplaka. Skrenulo je pogled mlade Albanke sa mog lica i ona mu šapnu nešto, ljuljavši ga tu sama, nezaštićena. Jebeš ovo, Milorade. Vraćaj nazad. Jagnje utihnu.
Umro sam sutradan. Nađoše me kako sedim na onom deblu pored Radovana gledajući prema kolibi. I pop me opoji dok nas zatrpavaše snegom. Ko bi rek'o, pokvarena matora jajara je za džabe to uradila.
Čovek? Da li životinja, kurjak il' ja'nje? Da li nešto... Ako sam ne vidiš, ne umem ti ja to objasniti, sinovac.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Verujem da svako poznaje bar jednog takvog. To je posebna vrsta pičkopaćenika, decxko kome prosto gore jaja od želje za dokazivanjem. Pati od toga da nabija komplekse okolini svojim izmišljenim pustolovinama. Potrebno je samo da ga podstakneš tako što ćeš pomenuti da je neko (ili ti sam) uradio nešto super dojajno i on će istog trena uleteti sa pričom prema kojoj ta tvoja zvuči kao dečija igra, jer i on je uradio nešto slično, samo na mnogo bolji način. I uopšte nije bitno o čemu se radi, bitno je samo da ti on stavi do znanja da sve što radi radi bolje od drugih. Ponekad ni ne čuje dobro šta mu neko priča, ali svejedno, on zna da je bolji i požuriće da to svima stavi do znanja.
- Jesi iš'o negde letos, brate?
- Bio sam u Grčkoj sedam dana.
- E i ja, samo tri nedelje!
__________________________________________________________________________
- Ona pederčina Coa bio sinoć u trojci sa neke dve bombetine.
- Ja sam jednom bio u trojci sa pet riba!
__________________________________________________________________________
- Jednom sam dudlala tuki od 25 centimetara.
- Ja sam dudl'o od 35!
Najgluplja uzrečica kojoj su nas učili od malih nogu. Kako bre hvala ne treba, kad je vajdica i prst u oko? Kad god je onako po automatizmu kažeš-pokaješ se vrlo brzo.
-Hoćete duplu kesu gospodine?
-Hvala ne treba, tu sam kolima na deset metara.
-CANGR-
-Joj med ti jebem da ti jebem...
-Slušaj Majstor Mile, nemam sad da ti dam sve pare za krečenje, al tu mi je ona šveca iz Bora, a soba je slobodna pa...
-Ma hvala ne treba ćero, kolko puta je Mile radio bez dina... Khh, grgrlj phhh štas rekla!!!??
-E jesi čovek, onaj Pera što je popravljo šporet joj svu picu izgulio, tri sata nije teo da sjaše ko da je bio u armiji!
-Batoooo, da ti operem staaakla?
-Hvala ne treba.
-ŠLJUS-ZABRLJ-USER-
-Pa u sto pizdih materina! NE DIRAJ BRE!
Ni sa kakvim.
Sve što misliš da si naučio do svog prvog odlaska u istu, videćeš da ne pije vodu ( pije pivo, vino, rakiju...) a sve što treba da znaš, naučićeš vremenom.
Samo redovno pohađaj nastavu, nemoj bežati iz kafane, kao što si bežao iz škole, obaveze prema osoblju izmiruj redovno i kada dođe vreme, samo će ti se kasti.
Doduše, tada ti neće ništa vredeti, jer ćeš uveliko pelindžerom zalivati cirozu na jetri, ali ćeš sigurno zadovoljno sklopiti oči bogatiji za jedno veliko životno iskustvo.
Najbolje je u kafanu ići prazne glave, spremne da upija znanje i puna novčanika da plati to što ćeš da naučiš.
Jer, kako naš narod kaže ni kod babe, nema džabe.
E, sad u ona stara vremena, kada se stvarao svet, dok se ladila zemlja i još uvek okrećala na pravu stranu nastala su i "Kafanska pravila, starozavetna"
"Kafanska pravila, starozavetna"
- Tri na karte, ne sedaj za sto sa kockarima, jer ti nije cilj da se obogatiš u kafani, nego da se napiješ;
- Konj ide u G, a brzine u H da se ne zajebeš kad pijan sedneš za volan ili trezan zaigraš šah;
- Duplo golo valja samo u dominama, inače je pouzdan znak da si tapija;
- Nemoj štedeti alkohol, on tebe neće sigurno;
- Nemoj tražiti intelektualce, naći će oni tebe. Gospoda sa mišljenjem, koja su popile svu pamet sveta ( i dobar deo šank liste) ;
- Kelner će da te zavrne svakako, zato ne raspravljaj se s njim (nabodi ga, zajebavam se nemoj, možda je jači);
- Konobarici OBAVEZNO ostavljaj sitan kusur ( do sto kinti), za šminku. Ne zato jer je ružna, nego da bude još lepša;
- Ženu i decu ne spominji, svi prisutni su u kafani jer su pobegli od istih. Izuzev, ako ti treba para na zajam, pa 'vataš na patetiku;
- U kafani se piće ne kupuje, nego plaća;
- Kada se prvi put nađeš u nekoj kafani pij samo flaširano, otvoreno pred tobom, jer nikad ne znaš gde si došao. A, svakako ne bi voleo da se probudiš u jendeku, bez zdravog ( levog) bubrega. Desni je uvek bolesniji, jer si na terenima u vojsci spavao na desnoj strani, da ti srce ne ozebe od 'ladne zemlje;
- Rakija samo kupovna ili u obliku vinjaka, konjaka;
- Ne spavaj za šankom, možeš pasti sa šank stolice. Spavaj za stolom, ali dostojanstveno u pozi Rodenovog mislioca;
- Nikad ne priznaj da si pijan! Jer, ko prizna pola mu se dodaje. Kafana nije crkva, pa da mu se pola oprašta.
1. Najbolji odgovor kad te zateknu prilikom demonstriranja sopstvene gluposti.
2. Sarkastičan odgovor kad ti postave glupo pitanje "gde si", "gde ćeš", itd.
(Vojvoda Stepa Stepanović posle Bitke na Drini razgovara s austrougarskim oficirima koje je srpska vojska zarobila)
Stepa Stepanović: I recite vi meni, ahahaha, vi stvarno poverovali da se mi povlačimo i krenuli da nas, hahaha, opkoljavate, e jeste ludi bog vas jebo švapski, kog ste vi đavola učili tamo škole, svaki dan pričaju "Švabo kad utrenira vojsku, to disciplina, to taktika, to tačnost", ono ja vas dobih, ej! Pa bre mi ovde trenirali bacanje krompira jer nismo imali granate, vi imate najjaču opremu u Evropi i nasednete na foru na koju više ni klinci u mom rodnom Kumodražu ne nasedaju kad se igramo Bura i Engleza, e! Haha.
Austrougarski podoficir: Mi nismo naseli na vašu zamku.
Stepa Stepanović: Haha, ma jok i niste, otišli ste s glavne linije 15 kilometara unapred, šta ste radili tamo, majka vam?
Austrougarski podoficir: Mi povodom oglasa.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Bitka kod Velbužda, kraljević Dušan se vraća s polomljenim sabljama u logor da uzme nove)
Stefan Dečanski: E-he-hej, gde s' ti kreno, mali?
Dušan: Evo, ćale, nabavio sam nove "Ojha oglase", pa sam našo ponudu za letovanje na Halkidikiju, pa reko' da pošaljem goluba pismonošu da mi rezerviše dok ne zauzmu sve termine u sezoni. Pa pička ti materina nepismena, vidiš da sam polomio oružje sekući mrtve Bugare, vidiš da su nabavili neke nove fensi oklope!
Neupoznatu družinu ili družinu koju nikad niste sreli ili upoznali čine najbolji drugari Janko i Marko. Oni su uvek zajedno. Bez obzira na to što ih nikad niste videli, možete da budete sigurno u to da gde je Janko, tu je i Marko i obrnuto. Njih dvojica imaju još dva drugara. Oni se zovy Kurta i Murta. Skup te četvorke nije baš čest, ali ima slučajeva kad se sva četvorica nađu zajedno na jednom mestu.
Ako slučajno čuješ da neko istovremeno izgovora imena cele družine, to je znak da je neko nešto veoma zasrao, da su spomenuta samo prva dva drugara, onda nije ništa strašno.
Neupoznata družina živi u Pičkovcima. Njihov zavičaj takođe niko nije video i niko se nije našao u njemu.
Vremenom, družina je naišla na još nekoliko drugara. Janko Janković i Petar Petrović su njihovi novi drugari. Međutim, družina je naišla na dva neprijatelja. Đoka i Pera su baš loše osobe. Gde god se oni pomenu, automatksi je sigurno da je tu neki haos.
O ovoj družini su nam najčešće pričali naši roditelji kad smo bili mali. Kad god mi ne znamo ko je ''to'' uradio, uvek bi ubacili nekog od likova neupoznate družine kao aktere tog nemilog događaja.
Po svemu sudeći, cela ta družina je skup veoma loših ljudi. Nikad ništa dobro nisu uradili i uvek su tu kad je napravljeno neko sranje. Ipak sam ih mnogo zavoleo i svojoj deci ću da pričam o njima.
-Joooj, deco, jebam li vam mater u pičku. Pa ko je ostavio puštenu slavinu u kupatilu? Gle' kolk'a poplava, krv vam jebem.
-Nisam ja tata.
-Pa ko je onda? Da nisu Janko i Marko?
-Nisu oni, tata. Znaš da su u školi.
-Au, jebote.
Verovatno najveće usmeno priznanje koje masa srpskog življa može da dodeli stranom državljaninu za zasluge ovoj zemlji.
Težina ove titule može se meriti sa ordenima Miloša Obilića i Svetog Save. Onaj koji je dobije, ovim činom biva prihvaćen kao punopravni član Nebeskog naroda, što se smatra posebnom privilegijom dostojnom samo najvećih.
Dobija se usmeno, spontano i izravno od strane samog naroda na određenim skupovima kao što su mitinzi, protesti, sportske priredbe i slično.
Ako ste kojim slučajem, na primer, Belgijanac i čujete svoje ime obogaćeno epitetom nacionalne pripadnosti srpskom narodu, smatrajte sebe omiljenim i voljenim.
Poznato je da Srbi sebe smatraju veoma posebnim. S tim u vezi, ova titula sa sobom nosi mnogo više od puke pripadnosti nekoj naciji. Ovo je poseban status čoveka, jedna karakterna osobina, oznaka i etiketa kojom ste izvučeni iz mora prosečnih i običnih. Takođe, da se primetiti da nijedan drugi narod na ovaj način ne iskazuje poštovanje. Nikada nećete čuti da npr. masa ljudi u Barceloni, zaslužnom Holanđaninu uzvikuje "Johane - Španče!", čime ova titula dobija još veći prestiž.
Naravno, nije uvek slučaj da se ovim priznanjem nagrađuju samo stranci.
Ukoliko je osoba već srpske nacionalnosti, onda ovaj epitet služi samo kao potvrda čojstva dotičnog.
- LOTARE SRBINE!
- KLEO SRBINE!
- PUTINE SRBINE!
- NOLE SRBINE!
- TEO SRBINE!
Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.
Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.
Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.
Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.
Devedesete, rat.
- Fakat Slobo, sad si ga usr'o. Najebaćemo vam se mile majke, samo da znaš! Samo čekaj dok se smrači!
- Crkni Franjo, govedo šahovničasto, izdao si nas tako da bi ti se Branković bacio na kolena i vikao - tič mi, mestr! Haha - MESTR. MESTR. Mestr of papetz pul..
- O mater ti, jesi se i ti navukao na to, je l'? I ja slušao prije neki dan, lete bombe, a ja se divim Klifu.
- A jebeš ga, nije loše, samo ti znaš da ja ipak volim Megađed! ŠTO ĆEŠ I VIDETI, pička ti materina, kad krene simfonija!
- Ma idi u kurac bre Slobo, kakav bre Megađed.. S'ti kršten?! Auuu, za ovo će te specijalci strijeljati kad vam udjemo u parlament, majku ti pokv..
- Ma dobro bre Franjo, ajde nemoj pušit' kurac. (u pozadini preko telefona čuje se ''Infinite dreams'')
- JE L' BOGA TI, jes' se ti to ogreb'o za novu kasetu Mejdena? Je l' ja to dobro čujem?!
- Jesam vala, poslala mi Margi Tačer, 100 kuraca imala dabogda za to, još izneveravam da je stiglo. Otkud ti to znaš jebote bog, i ti slušaš Mejdene?
- Mejdeni su Mejdeni, Slobo.. Bi l' ti to meni ikako mogao poslati da preslušam? Vamo sranje, haos, još gore nego kod vas, znaš već..
- Mejdeni su Mejdeni, Franjo. U ratu smo, znaš to. Ali ja imam moralnu obavezu da ti prosledim ovo. Tako da, očekuj pošiljku prekosutra maksimum.
- Hvala ti k'o bratu! Nego.. Nešto razmišljam.. Da se manemo mi ovijeh govana i ratovanja? Dovoljno metala na toj kaseti ima da zamjeni svaku od ovijeh pušaka što smo poćerali jedni na druge.
- Da znaš da mudro zboriš. Moglo bi se to iskombinovati.
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
