Ostrvo osame. Svojevrsna kazneno-popravna institucija za muškog predstavnika u jednoj emotivnoj vezi. Nedvosmisleni simbol za "vankrevetnu aktivnost". Spartanski način na koji nam žene saopštavaju da večeras nećemo jebati. Bukvalno.
Evo nekih od statistički najzastupljenijih razloga koji dovode do pomenute pojave:
- Došao si kasno kući - Došao si rano kući - NISI došao kući - Zaboravio si da je poljubiš kad si došao jebenoj kući - Uhvatila te je sa ljubavniCom - Uhvatio si je sa ljubavniKom - Uhvatila te je kako pišaš stojeći ( 2:1 ) - Jeo si beli luk/škembiće/ribu - Jeo si sve ostalo - Nisi jeo šta je ONA SPREMILA - Zaboravio si da vam je godišnjica, kretenu! - Nisi je još oženio a njoj odavno otkucava biološki sat - Nisi bacio đubre - Pomogao si kumu oko kola a njoj nećeš oko peglanja - Smrdiš... - Nisi isekao nokte na nogama a ona mora dustane rano - Hrčeš - Ne hrčeš al' ipak za svaki slučaj... - Kidnapovali su te vanzemaljci a ti joj nisi javio - Kidnapovali su te vanzemaljci, ti si joj javio ali joj nisi rekao kad ćeš doći kući, stoko jedna nepažljiva! - Više voliš svoju mamu od nje ( mis'im, stvaaarno... ) - Ima glavobolju/menstruaciju/200 kila - Ima sve ostalo...
Uglavnom, bar ćeš se sit naspavati u svojoj mekoj samici. Pozdrav.
Marakana. Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno! Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi. Režija: Gorčin. A ko će? Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje. Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu. Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka. Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze. Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum. Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene. Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto. Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama. Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Oš mi dati tetku/ujnu/strinu/rođaku/seku... Pitanje koje postavlja komšija lokalni Kazanova malom detetu dok švalerski suče masne brke. Izgovara se u šali, šatro da se stupi u prijateljski odnos sa detetom, ali gotovo uvek završava plačom deteta.
Limar Jova: Jel Lazo kamikazo, oš da te nauči čika Jova da igraš lopte ko Pančev? ::buci, buci:: Mali Sima: Ja neću da igjam fudbaj Limar Jova: Oću, oću... Ću te naučim. Nego oš ti meni da daš tetku Miru? Mali Sima ::šmrc:: : Mamaaaa!!! Kme!!!
Vrhunsko božanstvo. Presvetli, predobri i brižni anđeo koji mane nema. Romantičan kao Željko Samardžić, jebač kao Fernando Kolunga. Kuhinjska spretnost Džejmija Olivera u kombinaciji sa šarmom Ivana Bosiljčića dok se upoznaje sa njenom majkom (Jao, kako sladak razmak međ' zubima ima).
On ne gleda finale Lige šampiona, on tad svoju dragu vodi u bioskop, pa posle na večeru. Ukoliko joj naravno sam ne spremi neki svoj specijalitet, u isto vreme svirajući joj klavir na uvce. Jeste, na uvce! I dok se ja nerviram zašto ovaj idiot opet maši prazan gol, a ova moja mi zvoca sa strane da joj pustim neku Šeherzadu (Jebao je Esad Plavi), on sa svojom dragom uživa u najboljem vinu koje je trenutno mogao priuštiti, poklanjajući joj narukvicu koju je toliko želela još otkad ju je prvi put videla u izlogu, dok su išli zajedno u šoping.
Ne treba zaboraviti da u po noći zna datum njenog rođenje, datum rođenja njene keve, ćala, babe (mnogo fina žena), sestre, kera Žuće, datum prvog sastanka, prvog poljupca, šta je tad nosila, izgovorila, nja, nja, nja...
Iskreno, ja njega nisam ni video. Odbijam da poverujem da ovakvo nešto postoji i da ima kurac.
- E Omere, znaš šta kako je Acika iznenadio Saru juč... - Zabole me kurčina!
U nastavku priče sledi izvinjavanje devojci, mnogo kukanja i moljenja, ali jebi ga, znate kako je... Jebeni Acika...
Rezolucija dvanaest četrdeset četiri doneta je devetnaest devedeset devete godine. Bavi se suverenitetomiteritorijalnimintegritetom Srbije nad pokrajinom Kosovomimetohijom, mestom slavne bitke iz trinaest osamdeset devete godine. Ova rezolucija je najbolji primer razdvajanja neraz dvojivog i spajanjanespojivog.
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata. Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta. Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru. 4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza". "Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
- Jedan tiket za 100 dinara, drugi za 34, a treći za 66 (to ja za sreću, mada Piterboro dolazi 4+ ko iz pičke).
- Mogao bih učiti dok ne počnu Premier i Čempiončip na Sport Klubovima (zavaravam sebe, ali ne i druge).
- Prvi zvižduk. Dve litre kole, listići hronološki poređani. Ne dirajte me do 18:00 najmanje, posle toga ću razmisliti.
- Jebem mater englesku, treba mi da će oba tima dati gol, a ono 0:6. Što vas Hitler ne potamani, rošavi džindžeri.
- "Može, može." - Opširni odgovor na poziv druga da pijemo kod njega na gajbi pa posle odemo do grada. Novaca nemam, ali ostala je neka đonara u špajzu.
- "Kevo, daj nešto da se jede, da ne pijem na prazan stomak."
- Flaflfal flafla lepa si, flaflafla hoćemo do mene na utovar? :šamar:
- Stvarno ne znam kevo ko je bacao peglu iza troseda. Pitaj ćaleta.
Majka ga ne voli. Baba ga ne voli. Ćale ga ne šalje po pivo. Vaspitačica u vrticu ga nije terala da spava i jede grašak. U osnovnoj ga nisu korstili ni kao stativu ni kao džak za udaranje. Niko se nije igrao sa njim. Niko mu nije rušio sneška.
Ne žele ga u nevladinim organizacijama, ni u publici Granda. Za njega nema mesta u busu iako je pio biomed 4. Mts mu je neprijatelj. Nema ni jare ni pare. Nikada nije opštio, pa kurve uzimaju odmor kada je u njihovom kraju, ne bi li izbegli dislociranje kukova.
Jedino njega ne legitimišu ispred stadiona. Ciganka na ulici mu ne traži dinar. Nije dobio besplatne akcije. On je video koridor 10.
U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.
