Prijava
   

Šahovska emisija

Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).

Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu.
Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška".
Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek.
Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra..
Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"?
Velemajstor: Upravo, on apsplutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..

Zvrrrrrrrrr...

Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte?
Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac?
Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no..
Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha...
Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.

...

   

Stan br. 6 / Prof Dr sci Hristić.

Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:

Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.

Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.

Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.

Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.

Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.

   

Matematika

MATEMATIKA PREDSTAVLJA PRIRODNU NAUKU KOJA PROUCAVA BROJEVE MATEMIKA JE JEDAN OD MOJIH OMILJENIH PREDMETA U SKOLI ONA NAS OCI SVAKOJ VREDNOSTI BROJEVA I CINI NAS PAMETNIM SVAKI MATEMANICAR VOLI BROJEVE I ZALJUBLJEN JE U NJIH EVO JEDAN ZADATAK 1/4 + 1/2 + 1/4 = 1+2+1/4 =4/4=1 TO JE JEDAN LAKSI ZADATAK KOJI DECA RADE U PETOM RAZREDU OSNOVNE SKOLE STO DECA IDU U STARIJE RAZREDE MATEMATIKA JE TEZA.

   

Mobilni telefoni

Služe za nalaženje dobrih riba i organizovanja žurki evo nekih dobrih riba

   

Paradoks

Braca iz crtanog filma Yugi-oh.Dva celusa koja pokusavaju dobiti Yugija i Joija ali ne uspevaju.

   

Idem u neku Češku...

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.

Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...

   

Nekropostovanje

Kada se upišeš u bakin leksikon koji si iskopao iz škrinje na tavanu.

ime i prezime:
1.Milostiva Hadžimarković
2.Golub Tufegdžić
3.Moša Marjanović
4.Gebels, Jozef
5.Teodosija Jadranić-Dalnatinski
6.Nenad Antić

den roždenija:
1.23.jun letnja Gospodnjeg 1904.
2.16.6.1905.
3.13.9.1908.
4.29.10.1897.
5.12.4.1907.
6.11.04.1990.

hobi:
1.epika na salvetama
2.klis
3.šutanje masnih krpenjača
4.drukanje Roma kod profesorah
5.sablažnjavanje
6. dota, LoL, nekropostovanje, troll

   

Kupuje bejkrols

Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.

Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara.
kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići 'leba, prženi na obe strane...
Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l' ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku?
Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana...
Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka!
Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice!
Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!

   

Lep grob

Kompliment koji uputis porodici sahranjenog.

   

Odraditi Cuneta

Kidnapovati dete - oteti sina majci iz naručja.

:uvodna špica dnevnika:

-Dobro veče, poštovani gledaoci. Jutros oko devet časova, vanserijskom akcijom specijalnih jedinica policije, uhapšeno je devet članova grupe specijalizovane za odrađivanje Cuneta na teritoriji bivše Jugoslavije. Na iznenađenje uhapšenih lica, telefonski poziv u pomoć uputio je upravo kidnapovani dečak. Uzrok onemogućenog odrađivanja Cuneta, kažu nadležni, bilo je loše tipovanje. Ispostavilo se da je dečak zapravo tridesetogodišnji stolar iz Rakovice.

   

Biranje nadimka

Jedna od naizgled žešćjih stvari kada se doseliš u nov kraj.

Učiteljica: -Deco, ovo je vaš novi drug, Nenad Antić. Nešo, da li imaš neki nadimak ili da te svi zovemo Neša?
Klempa: -Pa znate kako, učiteljice? U principu su me zvali: Prenadrkani Zmaj CR69, ali vi možete i samo Zmaj69.
Učiteljica: -Mnogo je to dugo, zvaćemo te Klempa, jer si klempav.

   

Štek profesora fizičkog

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...

Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...

- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu!
- Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe!
- Ali, nastavniče, izaziva kučka!
- Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...

Ja u školu idem i dobar sam đak II

   

Prešao cenzus

Prešao 5 promila alkohola u krvi.

1. Ako je umro, umro je, ko ga jebe kad je zajebao Poljake i Ruse zajedno (mada Rusi kažu "pijan kao Finac", a u skandinavske prekidače nisam upućen);

2. Ako je preživeo, majku mu, može slobodno da se kandiduje za predsednika. Ili makar osnuje partiju, u skladu sa izrazom. Ili da se, ako je protiv političkih angažmana, preseli u neku od gore navedenih zemalja i pronađe istomišljenike.

(nekada davno)

-Mene ćeš ti da lažeš, pizda ti materina! Juče mi drug Rajčić iz milicije javio da si prešao cenzus u kafani i ostao živ! Majku možeš da zajebavaš kad je glupa ko kurac ali mene ne možeš, čuješ li?! Mlađane!? GDE SI POŠAO BRUKO PROKLETA?
-IDEM DA SVIRAM GITARU ĆALE!
-TAMBURU?! KURAC ĆEŠ TI DA TAMBURAŠ, U POLITIKU ĆU JA TEBE, AKO SI MOGAO PET PROMILA DA PREŽIVIŠ, IMA ŠES' DRŽAVA DA DRKAŠ U MOZAK KAO MENE, OCA TI JEBEM KUD TE NAPRAVI'!

   

"Jovan Memedović" GPS mod

Opcija "najkraći put" na GPS navigacionom uređaju. Sušta suprotnost opciji "najbrži put" koja bira auto-puteve, magistrale i ostale mejn strim saobraćajnice, poznatoj i kao "Mirko Alvirović" mod.
Ako ste u Memedoviću, na onom mestu gde Mirko u SAT patroli izađe iz kola u žutom prsluku i stane nasred isključenja sa auto-puta da ukaže na veoma važnu raskrsnicu na kojoj svi koji hoće na Halkidiki nastavljaju pravo dok svi koji hoće da nestanu u mračnim zabitima industrijske zone Soluna skreću desno i još doda "mi, NARAVNO nastavljamo pravo", GPS podešen na Memedovića NARAVNO skreće desno. Odatle do tog istog Halkidikija provešće vas 50km kraćim putem, pod uslovom da ste spremni (a "spremni" znači da imate pogon na sva četiri, rol-bar, raonike ispred branika, nešto oštro da presečete Šelobinu paučinu, gumene čizme, po mogućstvu ribarske, zmijski protivotrov i neko oružje, barem bejzbolku zlu ne trebalo).
Zato, ako volite izazove, volite da pišate uz vetar, volite da se kurčite da ste prošli kroz random grad putem za koji i domoroci misle da je urušen još četresčetvrte kad su se Nemci povlačili i minirali sve za sobom, vi odgledajte SAT patrolu i na onom mestu na kom Mirko demonstrira najveći stepen panike zbog mogućnosti pogrešnog skretanja, prebacite navigaciju na Memedovića i pustite je da vas povede u najveću pustolovinu vašeg života.
Neka zabava počne!

   

Bela košulja

Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.

- Idemo na fudbal danas?
- Nema trika!
- Što koj kurac, sve je dogovoreno?!
- Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom.
- Pa kad si debil kome su uvek gladne oči.
- Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda.
- Šta je sa njim? On nije pio na usta?
- Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav.
- Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.

   

Herbarijum

Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako.
Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.

- Deco, došao je i taj dan. Anđelković! Pobogu, Anđelkoviću, pa na šta to ličiš?
- Pfeva, naftavnife, jedna fa ufnu, dvuga fa oko.
- Pa gde ih nađe?
- Dok fam bvao majfinu dufifu.
- Ju, užas! Idemo dalje. Pavlović nije tu, idemo dalj...
- Nastavnice, evo njegovog herbarijuma!
- A gde je on?
- U bolnici, upao u kljuse kod čika Todora dok je brao žalfiju. Tata mu je advokat, rekao je da će da ojadi školu za osiguranje.

Ja u školu idem i dobar sam đak

   

Verni navijač betonligaša

Ova vrsta ljudi koja je nažalost u izumiranju predstavlja sredovečnog, redovnog gledaoca svog lokalnog tima koji sve svoje frustracije
(žena ga nervira, deca ne uče, komšija ga sudi, braća ga ne poznaju, šef ga podjebuje ili penzija ne stiza, Kosovo prodato, Evropu ne vidimo skoro, skupa kafana, računi neplaćeni, bojler pokvaren, krompir i paradajz skupi...)
leči na taj način što sudiji i bilo kom igraču koji se iole ističe od drugih* iz sveg glasa, svih 90 minuta psuje mater, mrtvu decu i leve noge.

*psuje igrača jer je 1)ćelav, 2)farban, 3)dugokos, 4)maneken, 5)visok, 6)nizak, 7)ne ume da igra ili pa 8)mnogo dobro igra i slično...

1)Ćelčoooooooo! Od steroidi li oćelave! Ma boli te kur ne ti smeta kosa ko na ovoga skublju do tebe!
2)Panjković akademijo! Pederu! Narkomane! Idi na paradu pa tamo igraj guzenje!
3)Rafoooooooooooooo! Ne ti je ovo šljaka! Idi igraj tenis! Ne puštaj vaške po teren! Narkomane!
4)Ajde be ko snaška si neka! Doktore, počešaj ga po muda odma će se digne, ništa mu neje !
5)Buzdovane! Ti li ovde Žigića glumiš! Iz koju li šumu pobeže od drvoseče!!
6)Zgazite be ovu vašku što ripa po teren, pizda mu materina!
7)Abe treneru što si ga puštija ovoga...veze nema!Jebo ga menadžer u dupe!
8)Što glumiš ludilo, ti li si neki Maradona ovde! Četvorke pa koj mu se kur misliš, pa li skrši mu noge pleme li mu jebem!!!

I na kraju najjače:
Sudijo, begaj doma, žena ti se jebe s drugoga!

   

Rano ustajanje

Merna jedinica sela u krvi.
Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.

Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.

Šta oću da kažem?

Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.

   

Ovo nije moja najjača forma

Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.

Zmajeva kugla Š - 167. epizoda

Goku: Mislim da smo ga savladali.
Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje.
Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata!
Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju.
Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli.
Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!

   

Putokaz slučajnog seoskog prolaznika

Rečenica sastavljena od toponima poznatih samo meštanima sela i eventualno onima kojima je familija iz tog sela.

- Dobar dan starino, kuda za Lukiće?
- Sinovac ništa prostije. Kreneš pravo pa kod Popovića zabrana skreneš levo, tu prođeš Grdelića mlin i izbiješ na tromeđu.Tu vodi računa da se ne zezneš da skreneš levo ka Drkinom viru, nego ideš desno ka Lukovićima. Voziš jedno pesto metara i prođeš Rajkovu česmu , e tu negde su ti Lukići odma iznad Aćimovića.
-Fala čiča pomogo si mi znaš kako...
- Nema našta, uzdravlje sinko

?
+585
37
definicija