Hrvatski izraz za narodnjake iz Srbije. Tako, u cajke spadaju Mile Kitić, Era Ojdanić, posebno Baja Mali Knindža, Ceca, Lepa Brena, Bajaga, EKV, Smak, Partibrejkersi i "Brandenburški koncerti" J. S. Bacha u izvođenju Beogradske filharmonije.
Frend 1: Stari, jesi ćuo novu pjesmu Mileta Kitića? Frend 2: Koju? "Suzama sam lijepio tapete kad ti uđe i odvede dijete"? Ahahahaha... F1: Hahahaha, bed! Ćuj, onoga... Bumo išli u HNK, daje se Zajčev "Zrinski"? F2: Hm... A zakaj ne u "Ludnicu"? Većeras je "Colonia"! F1: Fakat! To je moderna uljudbena glazba!
Definicija čija je osnovna i jedina funkcija da bude nosilac podatka koji želimo da prezentujemo vukajlijaškoj javnosti. Gro reči služi da se zadovolji forma i da bude svojevrstan pijedestal informacijama koje svedoče o našoj izuzetnosti. Izuzetnosti u pogledu veličine genitalija, koef. inteligencije, znanja korišćenja vikipedije itd.
Prodavnica
Prodavnica je kada uđeš u prodavnicu a član si MENSE.
Vernik koji je na pomalo neobičan način protumačio jednu od najpoznatijih biblijskih poruka (Ljudsko telo je hram Božiji), te je nabacio par fresaka na sebe.
Ne samo da ume da čita i da piše, već to radi na izuzetan način - čovek je mislilac. (dokaz, dokaz, dokaz - ostatak mo'š da vidiš na dnu svake stranice)
Pored toga, jedan je od retkih, ako ne i jedini domaći fudbaler koji se ne libi da javno iznese istinu po pitanju menadžera i ostale fudbalske mafije u Srbiji i inostranstvu (vidi primer).
Odigrao je par utakmica za reprezentaciju, da bi potom zamolio selektora da ga više ne poziva, pošto nije mogao da nađe zajedničku temu za razgovor sa manekenima "svit jirsa" i tako tim tipovima ljudi kojima odevni predmeti neretko sadrže sliku Tonija Montane.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
Udruženje koje se bori za pozitivnu diskriminaciju romskih muzičara i uživalaca njihovog dela.
(parfemi "Strejt" su finansijeri, generalni sponzor)
Sanja Marinković: Džej, šta misliš o ovoj Džej-strejt alijansi?
Džej: Seko, moram da ti priznam nešto, a i gledaocima... Ja sam džej. Tako je, narode dobro ste čuli. DžEJ JE OK! (počinje muzika, Džeki skakuće širom studija) Da si moja devojčica, živela bi k'o kraljica, danju k'o kraljica, a noću k'o carica!
Ovaj bogougodnik rođaše se u njivi dok mu roditelji znjaše žito. Kao sasvma mlad pokazivaše sklonost ka odvajanju od zemlje i levitaciji uopšte pa ga roditelji dadoše u manastir da kaluđeri vide sta im je sa njime činiti. Po dolasku u manastir on lebdaše čas onamo - čas ovamo te ga zbog toga bratstvo manastirsko cesto prekoravaše i govorahu mu: "Čovek nije ptica pa da leti, hodaj dvonožno kao i sve ostale sluge gospodnje, ne izmotavaj se, jer to nije bogougodno". Bratstvo kasnije ipak uviđaše razne koristi od ove njegove sklonosti, kao što nam tropar i kazuje:
Tropar svetom Jovanu Lebdećem
Ti koji plovio si zrakom, poput ptice laste ili svrake Od pomoći bivao si svakom krov oluje kad mu upropaste
Iz krošnje drvećne spasavao si loptu Deci za igranja kada zapadne Odozgore video svu si ti lepotu I šišarkama hranio si gladne
Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.
