Koristimo kako bismo sto bolje docarali koliko nas ta zenska osoba privlaci i koliku sexualnu naklonost imamo prema njoj... Jos snazniji utisak cemo ostaviti ako je u tom trenutku u bilizini neko parce papire koje mozemo da pocepamo dok izgovaramo tu recenicu...
Mile: "Jao tebra vidi malu Sladju, vidi tu bulju, sifone, vidi kako mesa, jooooj..."
Gile: "Matori, pocepao bih je kao poziv za vojsku..." (Uzima parce papira i cepa ga)
Za Srbe, zemlja u kojoj apsolutno ništa ne valja - vlast, opozicija, životni standard, infrastruktura, školski sistem, tajkuni, kriminalci. Jedino što vredi jesu sportisti i sportski uspesi za koje svi žive i koje prate sa neverovatnom harizmom.
Za strance, Srbija je zemlja fenomen. U Srbiji su ljudi od 1389. doživeli više ratova nego prestupnih godina. Infrastruktura se sruši pre nego što uspe da bude izgrađena i opet se ide dalje. Naše muzičare gotovo da ne slušaju, ali u julu i avgustu pola Evrope dođe sve skupa sa svojim muzičarima na Egzit, Guču i Bir fest.
Uprkos tome što u poslednjih dvadeset godina fudbalski klubovi služe za popravljanje gol-razlike, kad god postoji prilika, stadioni su puni, gore i impresioniraju ceo svet.
Sportisti su već posebna priča. Sa svojih par miliona stanovnika, Srbi redovno objašnjavaju neke stvari onima sa Zapada. Košarkaši dobijaju Amerikance u sred njihove Amerike. Nakon nekoliko slabijih godina, dolazi srebro na EP-u, sa sve Kostom Perovićem u ekipi. Odbojkaši već dvadeset godina dominiraju. Drugi menjaju timove, selektore, pozivaju strance, ali ne vredi. Gde god ode, Srbija je u vrhu, bilo da su u timu bile legende, Vanja, Nikola, Kvisko, Gerić i ostali ili klinci poput Mitića i Starovića. Slično je i sa odbojkašicama.
Posebna priča su vaterpolisti i teniseri.Teniseri su trenirajući u praznim bazenima napredovali, a danas su u vrhu svetskog tenisa. Uzimaju titule gde stignu i teraju ostatak sveta da se ozbiljno zapita šta to Srbi imaju, a oni ne. Pa jedna Amerika, nekih 50-ak puta veća od nas ne može da izbaci tenisera u prvih 15, a mi ih imamo trojicu.
Vaterpolisti su već fenomen. Da li zbog toga što su im teniseri zauzeli bazen, ne znam, ali oni već po pravilu nemaju gde da treniraju. Idu po komšijskim zemljama, spremaju se, a onda odu na takmičenje i počiste sve. I dovedu ostatak sveta do toga da stavi prst na čelo i zapita se šta ovi imaju u sebi, pa bez mora i bazena u državi decenijama deru sve ostale kao volove u kupusu.
I onda dođemo do one čuvene urbane legende, koja se proteklih meseci provlači kroz medije, što elektronske, što štampane. Srbin je: najbolji teniser sveta, najbolji odbrambeni fudbaler sveta, najbolji košarkaš Evrope, najbolji odbojkaš Evrope, najbolji vaterpolista sveta. Da ne pominjemo ko je izmislio struju, dobio Nobela za književnost, usavršio telefonske veze krajem 19.veka. I kako sve to?
Pa, jednostavno, svi su Srbi, drugog razloga nema!
Sinonim za NIKAD.
-'Naš kad ćeš ti da arčiš kao Laki? Kad budemo čekali fudbalere ispred Skupštine!
Mnogo zajeban šamar, zajebaniji od dandare i šljage zajedno. Domaći ultimejt bičslep.
-Tataaa, je l mogu napolje?
-Možeš, kad uradiš domaći.
-Jebeš domaći, posle ću.
-Sedi bre tu i piši, nemoj sad da ti odvalim jednu cigansku, tri dana ćeš da ideš napred, gledaš nazad!
Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.
Lik 1 - Vidi ovu u crnom kupaćem, znaš ko je kara?
Lik 2 - Ma pazi Maju Pamelu... kolka sisaaa...
Bilede(r) - Vidi malog Stevu što se stego... al uradio ruku majke mu ga... pije nešto sto posto...
Lik 1 - Jebo te Steva...
