Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu! - I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku! - Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga! ------------------------
- Halo, što te nema? - Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio! - Pa dobro, pozovi pauka. - Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga! - Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma... - Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne! -------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je! - Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.
Pošto neke institucije poput pošti i banaka u svojim čekaonicama imaju pravilo da ljudi s malom decom i bebama mogu da dođu do šaltera preko reda (što je, u osnovi, dobra ideja), naravno, kao što to obično biva, našli su se i ljudi koji će to zloupotrebiti, pa se kod pošte može čuti i rečenica iz naslova definicije.
Situacija iz pošte od pre pola sata... Ulazi žena s bebom na ramenu u poštu, zaobilazi zmiju od 50 penzionera i ostalih, dolazi do šaltera, uplaćuje pare i odlazi. Posle par minuta ulazi čovek sa onim istim detetom na ramenu (samo mu je skinuo kapu), zaobilazi red, podiže pare i odlazi. U to vreme i ja završavam sa svojom transakcijom na susednom šalteru, pa u isto vreme izlazimo iz pošte. Prilazi lik onoj ženi i kaže: - E, snajka, mnogo ti hvala, navratiću malo ovih dana do vas.
To je pohvala koju često dobiješ od strane profesora nakon što mu postaviš pitanje na koje ni sam ne zna odgovor, ali ga blam da prizna.
Učenik: Profesore, a kako se na engleskom kaže 'đuture'? Profa: Odlično pitanje! To je jako jedan zanimljiv izraz! Za domaći imate da pronađete kako se kaže 'đuture'.
''Predsednik SAD Barak Obama čestitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću Dan državnosti Srbije - 15. februar i izrazio nadu za nastavak prijateljstva i jačanje partnerstva dve zemlje.'' - javlja ''Blic''
Kako je to, u stvari, izgledalo...
Vraća se umorni Barak s posla kući, što čudno zvuči, jer mu je radno mesto otprilike jedan sprat ispod spavaće sobe. Svejedno, umoran je i nije mu do dečurlije koja ga saleću i pitaju ga šta im je kupio. Tera decu u pičku materinu i kaže im da odu da gledaju TV ili igraju igrice. Boli ga glava. Već se smračilo, spava mu se, izuva ukišeljene cipele i stavlja noge u lavor, pošto mu je žena zauzela kupatilo. Neka muva obigrava oko njega, ali je on vešto hvata i otkida joj krilo. Povučen nekim prethodnim iskustvom, ne želi da je ubije. Izlazi mu žena iz kupatila. Nosi bade-mantil, ali se onako raspojasala, vidi joj se pozamašna sisurina. Seda mu u krilo i šapuće ''Vlažna sam''. Njemu automatski nabubri crnačka močuga, baca je na krevet i počne životinjski da je trsi. Zapari se cela prostorija, zamagle se svi prozori, Mišel Obama već doživljava drugi orgazam i vrišti: ''Ovo bi za mene bio najbolji poklon za godišnjicu braka!!!'' Uto se Barak trgne i kaže ''Godišnjica! Bože! Umalo da zaboravim!'' Ustaje s kreveta, briše močugu o zavesu, pali komp, žena ga pita ''Šta je bilo?'', on joj kaže ''Ćuti, ženo!'' i počne da kuca mejl:
''Tadiće, čestitam ti Dan Državnosti, nadam se da ćemo nastaviti prijateljstvo i ojačati partnerstvo naše dve zemlje. Pridružujem se tvom narodu u veličanju zajedničkih, istinskih, suštinskih vrednosti tolerancije, slobode i demokratije''...
P.S. Čoveče, mora opet da mi dovedeš one pičke što sam ih guzičio prošli put. Srpkinje, bre, najbolje ribe. Aj u zdravlje, pa se uloguj neki put da skajpujemo!
Majica supermen. Ona sa imenom ćaletovog/kevinog preduzeća koja je prošla sito i rešeto; ona koju smo maznuli pre deset godina, nosili je svaki put na fizičko, vrteli se povazdan u njoj po kući, u njoj krečili sobu, isflekali je toliko puta za vreme jela, oprali je trista puta i jebavali je na sve moguće načine.
Onda smo je jednog dana izvukli iz veš-mašine i ukapirali da ima jaču boju i veću čvrstinu od majice koju smo pre mesec dana platili 2000 dinara, a koja je već počela da se izlizuje i rašiva ispod miške.
- Koja ti je to majica? Hahaha, ICN Galenika! Ahahahaha! - To je najbolji domaći brend, sine. Ima da nadživi i mene i tebe, a kamoli tu tvoju gejsku Teranovu.
Situacija u kojoj mladi konobar prelazi u drugi noćni klub, jer ga je gazda obećao osigurati jer je izgubio ključnog konobara koji se zaposlio u državnoj firmi.
Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.
Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.
Noćna mora svakog šefa, direktora ili takvog nekog glavnog kurca ekspoziture iz unutrašnosti. Pošto je, jelte, većina sedišta firmi u BG-u, telefonski poziv ka srži kompanije uliva strah u kosti na samo pominjanje te pojave, jer misle da su preko puta žice bića sa tri ruke i četiri noge koji preko fona mogu da te zalepe šakom u glavu. Ova pojava se sa šefova prenosi i na ostale zaposlene koji prekidaju vezu kad ih zove tetka iz glavnog grada.
- Rajko, imamo problem oko sume novca. - Ne zovi me Rajko nego gospodine direktore, jebem te blesava. Šta je bilo? - Nešto nije dobro, i minusu smo 465 dinara. Ne možemo naći grešku. Mislim da trebate pozvati Beograd. - Auff :otkopčava gornje dugme košulje i znoji se po čelu:
...
- Alo, alo, jel to Beograd? - Jok, ja sam Mara, ovde kuvam kafu, ali sekretarica ode negde pa kaže da se javljam dok se ne vrati. - Dobro, zovete se Mara, ali iz Beograda? - Ne, ne, ćaća mi je došao sa Kosova, a mater iz Like, ko zna gde su se spanđali, valjda preko nekih zajedničkih prijatelja. - Ne pitam vas to, nego da li ste sad u Beogradu u glavnoj ekspozituri naše banke? - Ma jesam, ali putujem svaki dan. Nekad autobusom, a nekad me i muž vozi, skupo gorivo vražiju im mater američku, šta smo im mi krivi. Jedva čekam da se Šešelj vrati, biće revolucija! - O jebem ti mater i tebi i mužu i ćaći i Beogradu, jebene budale narkomanske. Mrš u kurac, jebite se manekeni!
