Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Njuške koje se godinama cerekaju na iste fore. Ljudi koji i dan danas prevrću dupište po patosu od smeha, na hod Ejs Venture, čoveka koji čita puno knjiga, vajanje pekarkinih sisa od strane Slavka Štimca, i vapaje Ume Turman za dugačkom, tvrdom Bilovom kitom.
Ukoliko su deo standardne ekipe za aktivnost koju je kreativna srpska omladina poistovetila sa onomatopejom ovaca, moždane ćelije ostatka ekipe riknjavaju k'o kvočke kad ih roka krupan grad. Inovacije, i implementiranja nekih novih fazona, na nivou su promena na Zastavinom modelu "Skala 55" u periodu od 1995. do 2005. godine. Traćenje dragocene i jedinstvene mladosti, blenući u adute domaće kinematografije, žanra "Dragan Zarić i Gidra, vaćare Seku Sabljić za sisu", narezane na disk koji je izrezbaren od prekomernog korišćenja. Svaki originalni pokušaj umerene sprdnje na račun preživara, biva pokošen "zagoreli muškarci /gej-rilejted" forama, izvaljenim još u skloništu '99te godine, one noći kad je NATO gađ'o Pančevo.
Nidža: E, Cone! Se sećaš kad su nas u trećem osnovne vodili u Dom kulture "Rakovica", da gledamo "Princezu Mononoki"? Bila zima, mi u busu, a neki lik skin'o kapu ono sve para šiba, dimi k'o odžak na seoskoj školi.
Cone: HAHA! Sećam se! Brate, ti se razdr'o na sav glas: BAJO, BAJO, PUŠI TI SE VUGLA!
Pera: Ljudi, to ste pričali na Mikinom osamnestom, drugoj svadbi Žiletovog ćaleta, pre neki dan dok smo čekali Cveleta da nađe rizle, i malopre, pre nepunih deset minuta dok je Nidžina keva zakuvavala kafu.
Coa: Ne seri, Rope. Da znaš da bi' te baš jeb'o u bulju, (dramska pauza uz debilan osmeh)... al' samo da nisi tolk'o ružan. HAHAHA! Nego Nidžo, kako se zove onaj film što smo gledali kad se baji pušila vuglu u busu?
Nidža: Princeza Mononoki.
Coa: Tuki ti k'o smoki! HAHAHA!
Pera: Terajte se u kurac, nabavite jebeni kalendar.
Prividno dobronamerni majčinski savet. U stvari rečenica kojom opravdava sebe a tebe stavlja u bezizlaznu situaciju, zbunjenog i često pilično iznerviranog. Izraz kojim se diskusija privodi kraju i kojim majka sebi kači anđeoski oreol a tebe ostavlja da misliš o potencijalnim sranjima koja se mogu desiti.
Majka:čitajući novine: Jesi video molim te, ubio drug druga iz očeve puške, bili pijani pa se nišanili po sobi. Šta se sve radi... Pazi kad ideš kod drugova, vidiš šta sve može da se desi. Sin: Dobro kevo, nemam baš običaj da se napijem pa da puškom pravim safari na ortake! Majka: Dobro, samo kažem.... (Sin zbunjen, popišan odlazi iz prostorije)
Majka: Zamisli molim te, Mirina mala ostala u drugom stanju i to sa nekim crncem na ekskurziji. Ti: Kevo, prvo ne idem na ekskurziju jer imam 32 godine, drugo crnce me baš i ne zanimaju, a treće muško sam, tako da sigurno neću da zakevim skoro! Majka: Dobro sine, samo kažem...
Marka fotoaparata popularna u vreme analogne tehnike. Za pravljenje ovih aparata korišćena su samo dva materijala:
1)čelik od železničke šine za konstrukciju 2)staklo od kristalne kugle za proricanje sudbine za optiku
Futrola koja je išla uz aparat je otporna na svakakve udarce i municiju kalibra do 9mm. Ovakav odabir materijala je osim odličnog kvaliteta fotografija omogućio da se Zenitovi aparati koriste za razbijanje manjih stena i kao protivtenkovsko oružje. Posebno je zanimljiv model Fotosnaйper koji je kako mu ime kaže mešavina fotoaparata i snajpera.
Posle ovog opisa nema smisla naglasiti da su Zenit aparate pravili Rusi.
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Najveći mogući stepen opuštenosti živog čoveka. Opušteniji od toga je jedino onaj koga su već svečano obukli za sanduk. Telesna nirvana. Zamislite samo kako je dobro tom mlitavom kurčiću dok se nestašno valja u mekanom, rashlađujućem brašnu, kao neki veseli uštipak. Kao i mački kada se probudi, po dvestoti put na dan, pa se protegne koliko je duga, savijajući telo u C, tako da joj glavica i zadnjica konvergiraju. Ili vama dok vas češka osoba u koju ste zaljubljeni do ušiju, a preko tih istih ušiju vas pita hoćete li 'ladno pivo...
- Brate, samo se ti opusti i ne razmišljaj previše. - Ma, naravno, sve ok, vidiš me. Opušten sam k'o kurac u brašnu! Samo mi još limunada fali.
Poza u kojoj čekaš usmeni ispit a siguran si u svoje znanje 100 % kao i Maradona u svoje igrače. Dok ostali grizu nokte, pokušavaju da nauče nešto u zadnji čas, nervozni su, nadrkano šetaju amo- tamo ti stojiš kao veliki Diego Armando sa prekrštenim rukama i smireno čekaš da te pozove jer znaš da ne možeš da omaneš.
Samo se držati podalje od kokaina, jer koka i ispiti ne idu zajedno!
Prebijali su ga u školi, nabacivali ranac na koš pa ga gledali kako se znoji dok ga skida i smejali mu se, prva grudva koja poleti početkom zime bila je namenjena njemu, sapunjali su ga u snegu, otimali sveske da prepišu domaći, kinjili ga, poslednjeg birali u ekipu za fudbal i to samo kad ne dodje Zubonja u školu. Devojčice su ga izbegavale, niko nije hteo da priča sa njim, niko nije hteo da se druži sa njim. Ismejavan, odbačen i ponižen.
Ali "mali debeli" nije gubio nadu, bio je strpljiv disciplinovan i vredan. Vredno i predano radio svaki domaći zadatak. Otišao je iz grada. Počeo je da trči i pliva. Krenuo na salsu i časove italijanskog i ruskog jezika. Upisao i završio fakultet. Ozenio se sa najboljom pičkom sa plesa. I vratio u svoj grad.
I sad je došlo njegovo vreme.
I sad se ti znojih napolju dok te on gleda kroz prozor direktorske kancelarije, sad je za tebe namenjena prva grudva snega početkom zime, samo ti treba da je skloniš kako bi "mali debeli" prošao do svoje privatne garaže sa svojim besnim kolima. Sa njim ručaju i razgovaraju državnici, intelektualci i elita, i njihove jebozovne pratilje, dok ti slušaš tvoju nakadašnju kraljicu mature a sada predebelu spodobu kako kuka jer joj je dosta da pere sudove kad hoće da gleda svoju seriju a onda odeš do prodavnice kupiš pivo sedneš, nategneš pivkana i misliš "Gde sam pogrešio?" a debeli prodje kolima i pozdravi te a onda vidiš da si ti u stvari sve vreme bio "mali debeli".
Vrlo realna stvar ukoliko svet ne posmatrate kao primati u doba parenja ili tinejdzer na prvoj ekskurziji. Medjutim, ovde kreću dve linije otpora. Muškarci ne priznaju ovaj odnos jer u suprotnom 1. se dovodi u pitanje njihova orijentacija (svi ce misliti da je peško),2. njegove "balkanac" sposobnosti (ne da mu se, ne zna kako, nije vešt da kresne i sl.). Druga linija kreće od devojaka koje u svom look pogledu na svet (ili jesi lii nisi - pička) ne mogu da podnesu činjenicu da nekom nisu fizički privlačne, sto je ekvivalentno činjenici da su debele, imaju ružne noge i nikad se neće udati. Zbog ovih psiholoških barijera važi prećutni dogovor da musko-zenska prijateljstva ne postoje, a ukoliko nadjete srecne primere tog odnosa, obe strane će odgovorno tvrditi da su to retki izuzeci.
Proizvod neospornog, vrhunskog kvaliteta i ukusa. Upotrebljava se u svrhu ubeđivanja kupaca.
Probaj sir (kajmak), vidi kaki je mlad, sa (tamo neke) planine...u dupe bre da ga mećeš.
Pošto su vam tikvice? ''Samo 200 dinara, do malopre su bile 300, vidi kake su mlade, sve pršti kad ispohujemo mi tamo kod nas, pa u dupe da ih mećeš bre...''
