Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca. Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.
Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.
Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik! (tj. nema neke skole al je "nacitan")
Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:
Ja: Brate, vidi ovu ribu, izaso sam s njom vec par puta...:))
Kolega Bosanac: ...jesi jebo ti to?
Ja: Ma, polako...riba mi je bas gotivna! Necu odma da je napadam, fina je to devojka!
Kaže se kada naletimo na devojku ,koja po svojim godinama bi mogla još uvek da skuplja mirišljave sličice,a po izgledu i ponašanju parira koleginicama iz Vivida.
Osoba sa naših prostora koja, iz nekog razloga, oseća neverovatnu potrebu da u svakom slučaju i na svaki način omalovažava bilo šta u vezi sa sopstvenom zemljom, u bilo kom smislu ili životnoj sferi. Ljudi koji imaju patološku potrebu da se do imbecilnosti vežu za neku naciju sa kojom nikakve objektivne veze nemaju, te da pokušaju da primene sistem vrednosti koji nema veze sa objektivnim stanjem stvari. Poređenja sa drugim nacijama i zemljama su uglavnom blago rečeno, nebulozna.
Sve go svetski čovek, iako su uglavnom u životu najdalje dobacili do maturske ekskurzije u Grčkoj. Gotovo je izvesno da je ova pojava specifična za naše podneblje.
Ovde treba staviti primedbu, suštinski, da se govori o ljudima koji su otišli u suprotan ekstrem u odnosu na nacionaliste i šoviniste, a kao što svi znamo, ekstremi prosto nisu dobra stvar. Pomodarstvo najodvratnije vrste.
Svako od njih se uglavnom kune u svoju novu umišljenu matičnu zemlju i pitanje je sekundi kada će se tamo preseliti i "nikada ne vratiti". Pogađate, to se uglavnom ne dogodi.
Fudbalski analitičar, Brazilac (nebitno da li dobijamo ili gubimo) -Ma kakvi kurac naši, Brazil je bre ekipa, to se tako igra i radi, nismo mi niko i ništa dok sa njima ne stanemo rame uz rame. Evo, ja bih npr uveo da se uči samba na treningu, da vidiš kako bi i naši đipali joga bonito posle toga..
Modni detaljista, Italijan -Matori, zna se kako to treba, ne kao naša stoka, ja sam bre svetski tip, frizurica na mestu, Robero Kavali, Pal Zileri, jebeš Srbiju, Italija je život. Nego, traži malom još jedan espresso, ragazzi a tutti, ako me kapiraš.
Auto inženjer, u slobodno vreme medicinski stručnjak, povremeno kulinar, Nemac -Javohl, ne bih vozio Ševrolet Kamaro, pa da mi plaćaju benzin svaki mesec, ipak je BMW pravi. Ali kad vidim ovu Zastavu... -Tebra, ne možeš baš da porediš Zastavu i BMW... -Ma šta ne mogu bre?? Kako Nemac radi bato moj, a mi se samo izležavamo i hoćemo sve sa neba..eeee, a tek nemačka medicina! Znao je Bata Stojković...nego, kad ćemo na bavarsku kobasicu? -Na bavarsku? Pored živog banjalučkog? -Ajde, nemoj biti seljačina domaća, zna se da je Nemac doktor i za kobasicu...
Prevejani pijanac, poznavalac naoružanja i "realan" vojni analitičar, Rus -Koja bre naša vojska bre, Rusija je prava sila, Ameri mogu da ga duvaju! -Ok, za Amere ne znam, ali brate, gledaj koliko je nas, a koliko njih, pa ono kao...? -Kakve bre to veze ima?? Rus ima TEHNIKU! Ima snagu i disciplinu, ima moć i bojeve glave! Znaš li ti koliko Rus pije? Naš čovek je vagina za njega! -Da ok, ali nije kao da je to takmičenje, brate, znamo obojica milion likova ovde iz ekipe koji se prevaljuju od brda alkohola za veče.. -Ma koji bre oni bre..RUS (počinje da se trese u ekstazi) kada pije, pa to glečeri strahuju za opstanak!
Zanesena romantičarka, skandinavsko poreklo, varira -Ehh, što se ja ne udam za nekog Finca ili Šveđanina, ahh život bi bio bolji! -Amm, pa ono, ali kao, oni su skroz drugačiji, hladnjikavi su, ne ponašaju se kao mi, drugačije posmatraju život, nemaju taj neki trip sa bliskošću.. -MA ŠTA TI ZNAŠ! Muškarci u Srbiji su stoka neopevana, ja ŽELIM rasnog Skandinavca, plave duge kose, plavih očiju, slatkog onog njihovog nosića, može i crveni, pravi Viking, hihihi kao da sam u bajci... -Mddaaa, ok, Srbi barem izgledaju kao muškarci, ali valjda ti znaš...
Stvar koja uvek ali uvek dolazi u krivo vreme, jednostavno ne postoji pravo vreme za ispitni rok.
Januarski rok : auuuuu ko ce bre da uci za vreme praznika i da nakon tih silnih praznika polaze ispite Arprilski rok : auuuu ko ce sad da uci, pa sad stiglo prolece, toplo vreme, idealno vreme za setnju, sportske aktivnosti, devojke se razgolitile, pun grad ljudi a ti da sedis u sobi sa knjizurinom u ruci (pa ne ide) Junski rok : daaaaj gde sad ispiti u Junu , pa sad stize leto, vrucine, uveliko se planiraju odmori, putovanja....itd. Oktobarski rok : auuuu pa ko sad da uci nakon tolike pauze, mislim tek se zavrsio odmor i sad odma da me ubacuju u masinu....e pa nece Decembarski rok : daaaj bre ko sad da uci u ovoj frci, mislim guzva je, ljudi se spremaju za praznike, ko sad jos uci.........
Legendarna perverzna izreka iz crtanih filmova. Govori je Goku u seriji Zmajeva Kugla. Ova fraza se zadržala u svesti još od ranih dana detinjstva kada se stvarno mislilo na motku kao motku, odnosno, drveni predmet duguljastog oblika.
Rečenica, izgovorena iz usta kćerke ljubičice, ruši snove tate ljubičice o budućnosti svoga cveta. To znači da je ljubičica - zakačila (seme, naravno).
Izraz upućen osobi sa kojom nikad ne biste podelili uživanje u enterijeru vaše kuće, jer takva osoba nije ni za u goste, a kamo li za cimeraj ili bračno - vanbračnu zajednicu.
Najčešće se upućuje (ali u sebi) graktavo-pohlepnim osobama ženskog pola koje vole da se vozikaju kolima, bilo taksijem, bilo tvojim ličnim, piju neke bez veze koktele i ograničavaju drugim ljudima izlaske u kladionicu i slične tebi mile, a autodekstruktivne stvari.
- Oćeš da sednemo u ovu kafanicu, vidiš kolko je dobro, muzikica uživo. - Ne, tamo sve seljaci i pastiri, dušo. - A da odemo na kej, tamo da iskuliramo, možda nađemo nekog poznatog. - Auuu, ne, tamo sve neki narkomani i čupavci, ajmo u Menorku da pijemo onaj koktel od 2000 evra, a posle da idemo u Polihrono tvojim kolima. - Auuu, nećeš se ti moje kućne lamperije nagledati, beži bre. - Molim??? - To što si čula, i da Bog da ti dete loše učilo.
Oružije po izboru: Sekira. Preporučujem: Mačeta. (Preporučio bih vam Katanu, ali bi vas komšije malo čudno gledale dok jurite kokoš po dvorištu i vitlate katanom)
Ustanem, pravim kafu, gledam TV. Dramatični glas dobrog i poštenog B92 čujem ali ne razaznajem šta priča od silnog straha i uzbuđenja. Pa gledam. Kamenice, suzavac- s jedne strane Štrumpfovi s druge civili. Palestina. Novo sranje na Bliskom nam Istoku.
Pa malo bolje gledam. Ne valja kafa, opet sam izgleda, ne znajući mađarski, kupila bezkofeinski nes. Jer vidim tri u jedan.
Tri Štrumpfa na nekom ćelavcu. Pokušavaju da ga uhapse. Ili mu pruže anal jer je nemoguće da tri nindža-mindže ne mogu savladati jednog čoveka. Čekaj. A što je Palestinac ćelav? I otkad Židovi pišu ćirilicom. Lepo im piše ŽANDARMERIJA na đale.
Ohoho i onda shvatim. Pa danas je parada gejeva, ćelavaca i drotova.
Veseli su odlučili da ako ne izađu na ovaj poluminus goli jednostavno ugrožena su im prava.
Ćelavci su odlučili da to tako ne može i da pođu hrabro i spremno s flašama vinjaka i kamenicama da obuku Vesele. Da se ne prehlade onako goli.
5000 Štrumpfova se obuklo u paradnu uniformu da čuva 500 Veseljaka po direktivi. Mada bi ih verovatno sami rado prebili. Ali nije takva direktiva. Pa su odlučili da frustraciju leče na Ćelavcima.
Jutros su i Veseljak i Štrumpf i Ćelavac spremni i sa puno entuzijazma krenuli iz svojih kuća na defile. I rekli, svi do jednog:
Mama, gledaj me danas na televiziji.
Jer znaju oni da će to sve propratiti dobra televizija. I ostale za njom. Pa će moći skrenuti ljudima pažnju sa otkaza na poslu, poskupljenja svega od igle do cigle, a bogami i lokomotive, te gasa, struje i ogreva.
Hepi nejšn, svi srećni. Kad nema drugih problema od biranja odeće ili dresa u šetnji. Nema danas normalan šta da traži šetnjom. Il si il nisi, ako nisi, molim kući idi, danas je opasno biti u centru.
ili tu činjenucu prihvatiš bez pogovora i skrasiš se sa tamošnjom kurcosatiraljkom Nadom, zaposliš se u fabrici crnih čokolada i živiš tamo zauvek i zanavek, ili pak pubertet provedeš u beskrajnom kukanju o tome kakva je to rupčaga, i kako jedva čekaš da se odatle iščupaš i odeš Tamo Negde, pa se onda skrasiš sa Tamo(Negde)šnjom kurcosatiraljkom Nadom, zaposliš se u fabrici belih čokolada i živiš Tamo Negde zauvek i zanavek.
U moj mali, provincijski grad niko nikada nije dolazio. Verovatno zbog njegove hipnotičke moći jer su pojedinci svratili da napune benzin ili kupe burek i pljeskavicu i ostali ceo život. Ponekad se pitam da li je čika Mile ikada napunio rezervoar tim benzinom, i da li su čika Rade i teta Milica ikada našli svoj burek i pljeskavicu. Kad povremeno odem u taj mali, provincijski grad i vidim benzinske pumpe obuzme me neki strah da će čika Mile sada napuniti rezervoar i zauvek nestati. A moja panika je bila najveća kada me je teta Milica jednog jutra pozvala na domaći burek, tek što ga je izvadila iz rerne. Nećete verovati, čika Rade je baš tada nešto čeprkao oko roštilja i ćumura. Kaže, svrati sine, biće pljeskavice za ručak. Bio sam siguran da su našli ono po šta su došli ko zna kad i da će se već sutra spakovati i otići. Inače, na ulazu u moj mali grad i danas stoji tabla sa natpisom DOBRO DOŠLI U NAŠ GRAD. OVAKO JE KAD SI MRTAV.
