Rez, odlučan izraz koji opisuje revolt, ljubavni preokret u kome se jebana strana osvešćuje i nakon poslednje kapi ćutanja, preliva obod čaše izvan granica tolerancija i kreće u trezveni difens emotivne nezavisnosti.
Naravno da ne možeš večeras na basket, JA ostajem kod kuće da učim a tebe boli uvo, iš'o bi sa ortacima... ... E, jel se nećeš ljutiti da ostanem kod tebe samo 15 min, znaš, idem kod druga da pričam sa njegovom devojkom... ... Stvarno mi se spava, večeras moram da legnem u devetnaest i tridesetšest, isključiću telefon, da ne brineš... ... Opet si ljubomoran, lepo sam ti rekla da ne veruješ uvek svojim očima...
Neokaljeni naivac u prolaznoj vezi, bicurina rezervna postava sa klupe. Kao drugorazredni ego pumpadžija često ostaje suvoga creva, dok taj posao za njega obavlja neka druga džukela.
Simke: Brate šta se dešava sa Đoletom? Odsutan je, popustio je na Kaunteru, ne dolazi na basket... Puko! Kiza: Izgleda je puko za onom malom. Šone: Ma retard. Vuče ga mala za nos. Kiza: Otkud ti to znaš, od koga si čuo? Šone: Čuj čuo, brt. Jebo! Simke: Šone tebra ono, stvarno si smrad. Aj m'rš sad' po pivo, ionako kenjaš tu satima na suvo...
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Možda sam luckasta i živim u nekom svom svetu, ali čini mi se da je ovo stanje u koje sam jednostavno upala. Zbog njega pišem ćirilicom, iako se jedva snalazim. Zbog njega sam otvorila profil na Vukajliji. Zbog njega sam počela da pratim fudbal. Zbog njega ne odem na vreme u krevet, samo da bih čitala njegove komentare, definicije, postove na forumu...
Iako ne znam kako izgleda, ipak osetim neke leptiriće u stomaku kad god ugledam njegov nik na ekranu. Poželim da sam tu pored njega, da mu vidim izraz lica dok čita, piše, definiše, svađa se sa ljudima po sajtu. Čini mi se da bih mogla do kraja života da budem s njim, samo zato što je interesantna ličnost, pa može da ima drvenu nogu, veštački kuk ili neku neizlečivu bolest( DALEKO BILO) fizički izgled mi možda po prvi put u životu nije na prvom mestu. Iako on misli da sam ja nekakav trol, ili šta već, želim da mu poručim da sam samo jedna obična, normalna devojka, koja se zaljubila, i ne vidim šta je tu strašno... Možda je malo luckasto što je to ovako, preko interneta, ali pobogu! Živimo u takvom vremenu, i mislim da to polako postaje normalna pojava. Nadam se samo da me nećeš mrzeti posle ovoga što sam napisala, pretrpeću ogroman blam, (svesna sam toga u potpunosti) kad ljudi pročitaju ovo, ali bilo je jače od mene. Izvini, i mojim te da me ne ignorišeš posle ovog teksta. A na koga mislim, vidi se jasno po mom nadimku na Vukajliji.
Uobičajeno, dvosmisleno pitanje, sa očekivanim krajnjim ciljem. Period između pitanja i potvrdnog odgovora je uglavnom propraćen moralnim dilemama i nećkanjem, tako tipičnim za žensku populaciju. Neretko su te dileme tu čisto pro forme pa ubeđivanje često i ne potraje dugo, pa neki dobar razlog i nije naročito neophodan za pristanak.
Telefonski razgovor komšije sa komšinicom. On je poziva kod njega na kafu:
- Hej, komšinice hoćeš kod mene na kafu?
- Misliš da bi trebalo?
- Mislim...
- A zašto? Navedi mi dobar razlog zbog kojeg bi trebalo da dođem kod tebe na kafu!
- Ok, navešću ti jedan dobar razlog zbog kojeg bi trebalo da dođeš kod mene na kafu. Ne, imam barem tri dobra razloga da ti navedem... U stvari, četiri... Ma, imam milion dobrih razloga da ti navedem, mogu da ti pričam o razlozima i celu noć, ali džabe, šta sve to vredi ako ti kod mene nećeš da dođeš... Pa, onda, hoćeš li da dođeš kod mene na kafu?
Vremenska odrednica, detaljnije opisuje dužinu poznanstva sa nekom ženkom. Nalazi se između "igrali smo se u pesku" i "vodio sam je da pegla na drugarskom".
A: S kim ideš na skijanje? B: Ma ono, familijarno: ja, Dunja, moj burazer, ćale i sestre iz Slovenije. A: Opa to ona plava Dunja što je kriješ od nas? B: Ma da, moja Dunja. A: Znači pašće neka tršnja, bratori! B: Alo bre, Dunja mi je k'o sestra. A: Al' nije! Da ti je sestra imala bi tu bazuku od nosa k'o ti, ovako je prepička! B: Ti si prs'o k'o fond Katarine Rebrače, to mi je najbolja drugarica! A: Te su najbolje, ti singl, ona singl, taman za dubl! B: Igrao sam fudbal s njom na male goliće, znam je dok još nije imala sisu! Incest, some!
"MWA generacija" je pravac u modernoj umetničkoj fotografiji gde se portreti maloletnih devojaka mogu videti u pejzažima kupatilskih pločica, u avionima, kamionima, na lusterima, ili kao autoportret - odraz u ogledalu štale u kojoj bi trebalo da se spava.
