Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.
Rečnik / autori
KR
Krespo
na Vukajliji od oktobar 2011.viđen 17. feb 2020.
57 definicija0 odabranih489 poena
Prvi pas u prazan prostor.
Masonski simbol koji sugeriše prisustvo velikog majstora u unutrašnjosti objekta u izgradnji ili renovaciji.
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Sve veći fenomen modernog vremena. Poslednji bastion odbrane ortodoksnih pijandura, štipača mesnatih guzova sredovečnih konobarica, samotnjaka i boema.
Mesto koje je u širokom luku izbegavano od strane hipster momčadije koja se češlja na urbano, tretira bradu preparatima za negu kose, pravi lajt-šou blicem mobilnog aparata dok klabinguje i daje Jovana Cvijića za pivo od 0,3.
Ženska čeljad je pak zgrožena masnim stoljnjacima, zagovnjanim veceima, lascivnim komentarima na račun svog izgleda od strane zadriglih gostiju ali prevashodno činjenicom da su tagovanje i ostali oblici fejsbukovanja otežani usled nedostatka vajrlesa.
A i okle vajrles u kafani u čiji je jedini komad tehnologije 21-og veka televizor u boji sa dodatkom teleteksta? Svakako i više nego dovoljno složićete se, razmažena klinčadija slobodno nek se pederiše po klabanama.
-Mali, deder jedan roze-špricer za mojega kumašina a men' zaječarca! I pojačaj taj tranzistor, čuješ li da ide: *Bio sam pijanac*?!?!
-Odma' dođe... E'o izvolite, imate i ciganski lebac pride, još nešto?
-Ništa, samo odma' daj račun, mi ćemo ovo na iskap i ćao. Koliko?
-190 dinara.
-Evo ti 200, počasti se, bio je i čika Zoća mlad, heh.
Puškica.
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;
- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.
Klub koji tek od skoro ima ogromne pare, dok su prirodni klubovi oni koji već decenijama troše ogroman novac i uzimaju najbolje igrače od klubova koji nisu imućni. Tako su siledžija iz bundesligaškog školskog dvorišta koji svima otima najbolje sličice - minhenski Bajern, i klub koji za polovinu svojih trofeja može da se zahvali Francisku Franku - Real iz Madrida, u očima prosečnog fudbalskog navijača nešto vredno poštovanja i uzvišeno u odnosu na omraženi PSŽ.
Tako će i prosečan srpski navijač nekog od državnih projekata tada novorođene komunističke države, za koje mora da je ubeđen da su samonikli na Kosovu polju i finansiraju se upijanjem sunčevih zraka, sa gađenjem napisati da je Mančester siti, inače 65 godina stariji od Zvezde i Partizana - veštačka tvorevina.
2056. godina, komentar na sajtu Sportala ostavlja navijač Čelsija, sedmostrukog prvaka Evrope koji poslednjih desetak godina boravi na sredini tabele engleske lige:
- Fudbal je bre izgubio dušu, pazi ti bre, Svonsi osvaja drugu titulu Lige šampiona, ali i dalje je to mali veštački klub bez tradicije koji ništa nije značio dok je slavni Čelsi u Murinjovoj eri harao Evropom!
Bosanskohercegovački alko test.
- Jel' se sad dolazi kući? Kaži Emir Hadžihafizbegović.
- Emina Hafikači beee... Šta?
- Pola litre vinjaka, vidim ja.
- Ufff, gora si od one mašine.
Tip koji ti nerealno ide na kurac. Momče koje je uvek tu kad ne treba, prati je od kuće do škole ( i od škole do kuće, razume se ), tip koji joj je bio drugarčić dok ona još za tvoje postojanje kao embriona nije ni znala. Ali dobro, ti si joj decxko, nisi otac- ne mož' joj zabraniti da ima drugove iz jaslica, vrtića, predškolskog, osnovne, srednje, druga svožnje, druga iz avtobusa, poznanika s' mora, poznanika zBir Festa, druga njene drugarice, druga druga njene drugarice itd.
Pun kurac drugova, priznaćeš. I svima se diže na nju. I svi bi je fircali. Ti to znaš. Ona to ne zna. Zna, ali neće da prizna. Ne tebi, svakako. Prija njoj nonšalantni šaljivdžija, tipčić koji je podseća kako je na polaganju iz vožnje u trećoj krenula i kako ju je pandur pustio jer je kasnije bila bolja na poligonu. Nisi se pitao kako je uopšte položila sa tako kardinalnom greškom?! Nemoj da pizdiš, ne budi lud, nije blajvila!- ćaća izkeširo pešes soma milicijoneru. No to je druga priča.
Elem, njeni drugovi su tvoji najveći neprijatelji u univerzumu. Što pre to skontaš, biće ti lakše da prevaspitaš pomahnitalu čeljadinicu. Stavi joj do znanja da si joj upravo ti najbolji drug a kada ti zakenja kako ona tebe ne gleda kao druga- fljasni joj šamarčinu. Onako muški, znojavom rukom upravo izvađenom iz gaća. Stara narodna izreka kaže: Drug drug, pa drugo stanje- a tvoja neka bude: Nema ona drugova, ja sam joj jedini najbolji drug drug, pa drugo stanje. Jeste ekstremno glupo ali neka ti to bude zvezda vodilja. E da, koristi kurton.
Dunja: Večeras idem sa Miškom na koncert.
Dunjin dečko: Samo vas dvoje?
Dunja: Ne ne, idu Sara i Maja sa nama..
Dunjin dečko: A što ja ne idem? Aukurac više, sramotiš me se? To što sam pustio kosu, bradu i stomak je zbog toga što polažem jebenu Makroekonomiju! On ti je najbolji drug a?!
Dunja: Jeste, on je medju boljima.. i pitala sam te da idemo na koncert zajedno, nisi hteo, spremaš to sra..
Dunjin dečko: Dunja! Stani! Imam nešto da ti kažem, možda je glupo ali nema veze.. hoću ja da ti budem najbolji drug.
Dunja: O gospode.. pa ja tebe gledam drugač..
: Š A M A R Č I N A :
Dunjin dečko: E tako. Slobodno se skini, nećeš ići večeras. Paprike su ti u kujni na stolu, spremaj ajvar. Zima dolazi.
Boemski eskivaž. Iskusni alkosi ga koriste kao zajebanciju prilikom dolaska računa za štetu upravo izazvanu na jetri i bubrezima, ali suštinski upotrebljiv u bilo kojoj situaciji.
- 13.000 dinara.
- Za patike? Pa jesu od kriptonita, mamicu mu jebem?
- Ali tataaaaa! Najka vidi kaka, vrste ko što nosi Pantela!
- Ženo, plati ti, meni nije ni do čega.
Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.
Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.
Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.
Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.
Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.
Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.
Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.
Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.