Rustično, starinski, a ipak nekako savremeno. Kao bakin ormar na kojem je držala najbolje slatko i po koju voćku za one unuke što žive daleko i ne mogu često da dođu, da ih baka posebno počasti.
Opet, u svesti odzvanja i prizvuk nečeg što je zdravo, što je neprskano ubrano sa grane pa sačuvano s ljubavlju i pažnjom. Da mu i miris sačuvaš dugo nakon što ukus i boja izblede i nestanu. Kad otvoriš ormar da se setiš kasnog leta i rane jeseni, da se setiš detinjstva i srećnih dana. Vremena kad je sve bilo lakše, lepše i bolje iako je skoro sve bilo teže dostupno.
- Mrcino jedna opet si se udžibrio! - Dušice, svratio kod kuma, on otvorio stari ormar i izvadio flašu što je njegov deda sakrio. Sva na dunju miriše! - Pa se ti setio tužnog detinjstva i omlatio celu? Marš more u krevet i da te ne vidim do ujutro!
Komentar za devojku koja se toliko zareši u solarijumu da, kad prođe ulicom, šahtovi sami prohodaju i sakriju se u žbunje, a bakar se smota u klupko i otkotrlja u drugu ulicu.
''Snajka, eno tražio te tata da te vrati u Belvil!''
Radijska emisija sledbenika Kulta Velikog Ktulua... U davna vremana, kada je radio rulao, a hitovi bili "Oj lele lele, izgore za tebe", i "Belo lice ljubam ja", u neko doba (podne?) bi se začuo zlokobni gong, i ženski glas bi kao iz groba krenuo da recituje nazive mesta (od kojih je većina zvučala nepostojeće) imena reka i neke kletve, porodica koja je veselo galamila za ručkom bi ućutala, Pater Familijas bi napeto slušao, sa graškama znoja na čelu, dok se gong ponovo ne oglasi, i spiker kaže sa olakšanjem "Bio je to izveštaj RHMSZ o vodostaju na dan taj i taj..." Dobro je, pretekosmo...
-CIIING-
-REKA DUNAV KORNOJBURG du son sis, duson ketron sis REKA TISA TISABEČ du son ketron, duson ketron ketron, VAŠAROŠNAMEN, BRAILA, TOKAJ, ketron sis ketronsis, PATRI DOMINE ALELUJA ALELUJA, Ph'nglui mglw'nafh CTHULHU R'lyeh wgah'nagl fhtagn!-
-CIIING-
-Jeli Tata, a sta prica ova teta? -Ššššššš! Ne smemo da govorimo o tome sine...
-Jesi li čula šta se priča,da se konačno udala i Mićina ćerka? -Milica? -Da, Mićina Milica. -Bilo je i vrijeme, prešla je tridesetu, da ne ostane jadna usjedilica! -Uzeo je onaj sin gazda Jove nakon što je svršio škole u svijetu, a ovdje se vratio da oženi našu djevojku, nije htio strankinje, pametan čovjek. -Milo mi je, mati će konačno da skine brigu, samo je patila što njena ćerka bira, a imala je finih prilika, strepila je za njom, lice joj se osušilo od brige. -U pravu si, a i nema veće sramote nego da se ne uda u ovoj našoj maloj varoši, a tako dobro čeljade iz poštene kuće, smjerna, uvijek čedno obučena, mila, uvijek zna sa svima da se pita, pristojna, melem za dušu. -Džaba sve to,draga moja, i njena škola i diploma, ako se ne uda, znaš i sama da nije lako majci sa ženskom djecom nikad, muško jeste naopako, ali bar kad odraste manje briga zadaje, tako je govorila moja mati. -Jeste, kono moja, niko ne zna brige naše. -Zvala je mati na slatku, da popijemo i nazdravimo za bračnu sreću. -Jedva čekam da idem, da podijelim sreću sa njom, jer eto dočekala je da i njenu Milicu naprave poštenom ženom.
...je ona ortakinja koja je na času biologije pitala zašto sperma nema sladak ukus, a onda joj je profesorka rekla da se slatko oseća prednjim delom jezika, na šta je ova uplakana izletela iz učionice. Priča se da živi u nekom seocetu između Bele Palanke i Pirota, ali nije jasno odakle ona poznaje toliko ljudi.
-Brate nije to ništa, pričala moja profanka na času biologije kako je sperma u stvari slatka, i onda moja ortakinja kaže......... -Nemoj da pričaš, pa to mi je pričao i ortak iz osnovne, u koju si srednju išao??? Znaš Pavketa? -Ne znam, ali ovaj amantino je toliko loš da se keša na sopstvene definicije.
