Rustično, starinski, a ipak nekako savremeno. Kao bakin ormar na kojem je držala najbolje slatko i po koju voćku za one unuke što žive daleko i ne mogu često da dođu, da ih baka posebno počasti.
Opet, u svesti odzvanja i prizvuk nečeg što je zdravo, što je neprskano ubrano sa grane pa sačuvano s ljubavlju i pažnjom. Da mu i miris sačuvaš dugo nakon što ukus i boja izblede i nestanu. Kad otvoriš ormar da se setiš kasnog leta i rane jeseni, da se setiš detinjstva i srećnih dana. Vremena kad je sve bilo lakše, lepše i bolje iako je skoro sve bilo teže dostupno.
- Mrcino jedna opet si se udžibrio!
- Dušice, svratio kod kuma, on otvorio stari ormar i izvadio flašu što je njegov deda sakrio. Sva na dunju miriše!
- Pa se ti setio tužnog detinjstva i omlatio celu? Marš more u krevet i da te ne vidim do ujutro!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hehe, od tela samo suza što ne kane, a onda dođe primer =)
+*
Lepa je dunja, nema šta. ♥
Јел пример аутобиографски?
obično jeste...+++
Mnogooo dobra! Može i u čitanke da uđe! +++++
Odlično +
omiljenujem
Pa šta ona misli, da se miris dunje može zanemariti tek tako :)
+++
Aj, sve udara u tamburu, cile - mile...pa kad raspali primer, ko mitraljezom! Hahahaaa!!
:D
+
Epska
+++