Jebačina sa više od 2 partnerke. Ono što nikad nećeš doživeti ako nisi Hju Hefner recimo. Analogno šahu, trsitelj nema mnogo vremena za razmišljanje, već svakoj partnerki treba da posveti po nekoliko sekundi pažnje u jednom jebu i pređe na sledeću. Ciklično ponavlja proces pa kome pre padne zastavica.
Devojačko veče, negde u Srbiji. Tuce mladih ribidžona, pijanih kao buljezgare, gleda nauljenog stripera Krešimira kako izvodi crnački ples na veš mašini.
Mladina sestra: Meeeešaj maliiii!!! U što ima slatko dupe. Kuma: Wuuuuu, ae skidaj te bokserice, oćemo u tangama da te vidimo! Komšinica: Ma šta u tangama, kitu oćemo. Močuga, bre! Vadi budalu! Mlada: Kurčinaaaaaaa!!!! Mom Slavku je mali, ceo život ću da propatim. Il sad il nikad. Hoću kurcaaaa!! Krešimir: More, ćutite kokoške da vam ne razvalim kenjaru. Aj skidajte gaće da vam pokažem kako je Karpov otrsio tekstilce na radničkim igrama u Vladivostoku 78.
Prekosutra...
Mlada: Leptijebem, pa mi ne odosmo na svadbu juče. A nema veze, crni Slavko je ionako bio običan pešak.
Sistem učenja, kampanjski. - imate 48 sati do ispita; - normalna deca su učila 21 dan * 2 h = 42 h, znači da je izvodljivo;
Problem: koncentracija vam posle pola sata opada.
Rešenje: učiti na silu dok ne odlepite!
Posle 4 sata učenja na silu, zavolećete taj predmet, i verujte, na ispit ćete otići nasmejani i nasmejani ćete se vratiti sa njega!
Mana: trebaće vam vremena da se opet "zalepite", ako niste navikli na ovaj metod.
Sediš, gledaš zadatke, pričaš sa digitronom, smeješ se olovkama, pretiš jednačini da ćeš joj jebati mamu kad je rešiš, ako ne prestane da te zajebava, opušteno, k'o s najboljim drugom, pričaš sa Dekartom, Ajnštajnom, LaGranzom, samo što oni ne odgovaraju... itd.
Večita dilema kladioničara, koji nisu sigurni koja od ove dve metode im je do sad bila manje baksuzna. Obično se pojavljuje kod onih kladioničara, koji igraju 5 tiketa dnevno (minimum!), ali često ne zaobiđe ni ove sa manjim stepenom zaraženosti. Naime, poznato je da su mnogi igrači sujeverni i da svaki od njih ima neki način prizivanja sreće. Neki imaju svoje srećne olovke za ispunjavanje listića, neki misle da će im sreću doneti to što cirkaju vops dok gledaju tekmu, a neki polažu svoje nade u semenke i kikiriki. Pokušaće sve živo samo da na kraju pljušte govna po njima. Ima i onih koji misle da će imati više sreće ako uplate tiket na šalteru kod dobre ribe, dok grob riba donosi nesreću na nivou crne mačke što prelazi put. Dakle, u moru tih "rituala" se nalazi i ova dilema: pratiti ili videti na kraju šta je bilo? - pitanje je sad. Većina njih često menja mišljenje o tome koji izbor će im doneti sreću. Nerviranje im ne gine, šta god da izaberu.
Gledajući sa prozora kroz durbin vožd prozbori srdito: "Šta radi onaj Dobrnjac, 'usta ga jebem?!" Vojvoda Jakov ga gleda smeškajući se u brk. - "Pa pošalji Stevu bećara na levo krilo, govedo jedno neopevano!", nastavi vožd da se nervira, iako je samo pitanje vremena kad će Turci biti potučeni do jednoga. - "Zatvori pendžer, Đorđe, bije promaja.", vojvoda Jakov pokušava malo da mu skrene pažnju. - "Pendžer, pendžer... Jeb'o te pendžer! Imaš srpsku reč prozor, mani me s tim tursko-čobanskim rečima.", odbrusi mu vožd ljutito. - "Dobro, onda zatvori prozor, brate. Ubi ova promaja. Bogami ubi.", zamoli ga vojvoda još jednom. - "Boli vas opozicionare, da prostiš, kurac.", zatvori vožd prozor, te nastavi: "Nemate vlast, ali niste ni odgovorni." - "Kako nismo, pa ovo je i naš ustanak!", na to će Jakov. "Ne razumem što se tol'ko nerviraš, Đorđe. Pocepaće ih naši junaci k'o Mladen slaninu." - "Hajd' u pizdu materinu, sad me nasmeja pravo." kroz smeh će vožd. "Ma nerviram se... zašto - stavio sam pedes' dukata na ovog Stevu bećara da će da pobije više od dvades' i šes' i po' Turaka, a danas mu nešto slabo ide vojevanje." - "Au! Nisi treb'o to da igraš, crni Đorđe.", odma' mu reče Jakov. - "Što, more? Pa u formi je još od samog početka bune.", pogleda ga vožd sav začuđen. - "Povredio se 'nomad kad je Hafis-paša navalio na njihovu četu. Jedva stoji na levu nogu.", objasni vojvoda Jakov apsolutno stručno kao Gorčin Stojanović. - "Ma šta veliš? Kako to nisam znao, o jeb'o me konj!", razdera se Crni Đorđe gromoglasno. "Eh da sam znao, ne bi' ga ni lud stavio na 'artiju." - "Ja ti predlažem, ako dozvoliš, da ne gledaš to više. Samo džaba kidaš živac. Ja sam neki dan uzeo lepe novce, a nisam nikako gled'o šta se dešava. Tako se valja.", mudro mu dade savet Jakov. Svaka mu je ka' Gorčinova. - "Kojekude, hajd' da probam. Možda mi se tako bolje posreći. Daće Bog!", ponada se vožd da možda ipak nije sve izgubljeno. - "Nego da opalimo mi partiju šaha?", predloži vojvoda nonšalantno. - "Ma da, bre! Taman da ubijemo vreme dok oni ne završe.", trljajući ruke složi se vožd. - "'Oćeš crne ili bele?" - "Čekaj, ti Crnog Đorđa pitaš da l' hoće crne il' bele?", priupita vožd vojvodu gledajući ga kao krava mrtvo tele.
Posle samo 5 minuta vojvoda Jakov napravi šah-šeh. Crni Đorđe tad obori sve figure, prelomi tablu o koleno, te uze belog kralja, stavi ga na panj i oseče mu glavu. - "Šah-mat." veli on Jakovu, te opet uze durbin i otvori prozor.
Jedan od najvecih majstora i eksperata borilackih vestina danasnjice. Covek koji predstavlja zivi primer iskonskog BuJin-a odnosno drevnog Japanskog ratnika-pravednika. Iako rodjen u Americi, proveo dobar deo svog zivota u Japanu, posvetivsi se izucavanju borilackih vestina i Zen budizma. Majstor 4 japanske vestine (Goju ryu Karate, Kendo, Judo i Aikido - gde je nosilac 7. dan-a). Takodje vrstan poznavalac kineskog Wing Chun-a kao i nekih drugih vestina. Covek koji je, pored fizickog aspekta, upeo da spozna i duhovni aspekt borilackih vestina i ratnicke (Bu-do) filozofije i ovlada sobom, a na taj nacin i drugima. Covek koji je postao prvi u istoriji dosljak kome je dozvoljeno da otvori skolu borilackih vestina u Japanu (Ten Shin Dojo u Osaki, 1980-ih godina). Takodje vrstan poznavalac akupresure, cije je koriscenje izucio i u formi leka i u formi destruktivnog sredstva. Covek koji je ceo svoj zivot posvetio putu ratnika, boreci se za pravdu i pravo svih zivih bica (a ne samo ljudi). Covek koji se angazovao na oslobodjenju tibetanskog naroda i monaha od terora kineskih vlasti, bivao cak i angazovan od strane CIA-e u te svrhe, koji je isto tako zasluzan za spasenje mnogih zivotinja sirom sveta pomazuci drustva za zastitu i licno apelujuci na drzavne organe raznih drzava, koji se bori za zastitu prirode i svih zivih bica od ljudske bahatosti i unistenja. I na kraju, covek koji se 1988. godine, po povratku u Ameriku, sticajem okolnosti poceo baviti snimanjem filmova, koji umnogome imaju autobiografskih i poucnih elemenata i koje mnogi nipodastavaju ne shvatajuci njihovu sustinu i po(r)uku.
Primetili ste da sam rekao da je rodjen u Americi - njegovo pr(a)vo ime je Stiven Sigal (Steven Seagal).
P.S. Po sugestiji Serif Gile-ta: Takodje je i muzicar - svira gitaru i pise pesme. Njegov (mislim) najnoviji album se zove "Mojo Priest".
Vecina ostalih definicija na temu "Stiven Sigal" predstavlja primer losih i povrsnih definicija.
Način kretanja devojaka sa iskustvom korišćenja štikli tanjim nego same štikle.
- Vid' ove dve maloletnice, al' nabadaju. - Hahaha! Šta je ženske? Prerasle ste ortopedske cipele za ravne tabane? Hodaš sad kao Bambi, hodaš sad kao Bambi, kroz sneeeg.
Glavni sastojak u 90% latino telenovela. On je alfa i omega istih i ono oko cega se sve okrece. I dok ostali glumci tokom snimanja razmisljaju samo o tome kako da zavrse scenu i da smugnu sa nekom manekenkom na Bahama, Fernando se stvarno uzivi u ono sto radi. Kad on kaze:"Ah! No puede ser!", on stvarno tako misli. Svestrana i krajnje misteriozna licnost u svakoj seriji gde je u stanju da, kad mu pobiju celu familiju, kaze da ce sve biti u redu i uortaci se sa Devicom od Gvadalupe, dok ce u situaciji kad mu pauk odnese kola naprasno da oslepi i da progleda tek kad mu pauk vrati kola. Neizostavne su scene kad ga neko rani pa on 10-ak epizoda lezi u bolnici go do pojasa da bi ga smekale picke.
Sleng za osobu koja se non-stop zajebava, ali zna granicu kad treba biti ozbiljan. Klošari, ali je i gospodin. Mangupira se po školi, ali zna gradivo. Jednom rečju - manga. Džek, laf.
A: Au jak si mi ti huligan, ne bežiš sa časova i imaš trojke-četvorke. C: Jebi ga, brate, čovek je manga.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Basket - not to be confused with košarka - je sport koji se igra na jednom košu čija visina zavisi od napaljenosti lokanlih šatro-crnaca koji se bese za isti, a pravila su jednaka pravilima najjačeg na terenu u tom trenutku. Za dobar basket su uvek potrebni jedan 'munja' (plej) i jedan 'šilja' (centar koji ne zna da hoda jer da zna sa tom visinom bi već igrao za neki klub i ne bi blejao na basketu ispred zgrade). Basket, za razliku od košarke, obično dobije onaj ko se bolje raspravlja i/ili napušava! Basket je inče multidisciplinaran sport koji pod određenim uslovima može da pređe u ultimate fight, street fight, WWF, kevatanje ili pravnu diskusiju (brate po novim pravilima to je dupla ...)
Koš faul Ne važi koš, faulirao sam te pre šuta Ma daj ne seri Kome bre ti ne seri mamu ti ... #"#$@$%&/%!"(/$&/&!!!
