San snova većine Beograđana. Poželjno po svaku cenu.
Scena: prazan autobus. Par trenutaka kasnije, sva mesta do prolaza zauzeta.
Verovatan razlog za ovaj fenomen: uživanje u jahanju i preskakanju od strane gubitnika koji ne dobiju priliku da sednu na tako željeno mesto. "Prolaznici" su, očigledno, veoma dobro obučeni da je prozor za luzere i da u ovakvoj situaciji oslobode minimalno prostora za manevar, kako bi im putnik koji bi da sedne do prozora u stvari seo u krilo ili nagazio ih. I taman kad čovek pomisli da im je to i bio cilj, ospu eksplozivnu paljbu reči ili pogleda. Ili oba. Ista situacija se javlja i prilikom ustajanja.

Ne, nije oksimoron. To je globalno raširen trend kod mlađanih korisnica društvenih mreža koji se ogleda u poziranju na sledeći način: noge nisu bitne (može i da se sedi, kleči, leži potrbuške), fokus je na glavi - dakle, princip je primaći bradu ramenu, ali tako da gornji deo glave blago nagnete napred. Gledali biste ispred sebe, ali avaj, glava je nagnuta na dole i u stranu, te vam nema druge nego da bolećivo, tj. molećivo piljite ispod obrva i nabrčkanog čela. Poza je naporna i može uticati na vid, a neki kažu i da podseća na blagodet koja se postiže formulom mokra kosa + promaja, no, sve u službi lepote.